ОДРЖАНА КОМЕМОРАЦИЈА ЗОРАНУ ПЕТРОВИЋУ | "ОТИШАО ЈЕ БЕОГРАДСКИ ШМЕКЕР СВЕТСКОГ ГЛАСА"

У просторијама ГЦФК „Стари ДИФ“ у Београду одржана је комеморација преминулом Зорану Петровићу, по многима најбољем југословенском судији. У присуству породице и пријатеља, представника града Београда, председника Скупштине Николе Никодијевића, представника Фудбалског савеза Србије и Судијске комисије, Дејана Делевића и Ненада Сантрача, челних људи Фудбалског савеза Београда, Марка Здравковића и Милоша Мирковића, одата је пошта човеку који је обележио једно време на стадионима широм бивше Југославије, али и Европе и света.

О Зорану Петровићу и његовој богатој каријери, великом трагу који је оставио у судијској организацији, говорио је председник Судијске организације Фудбалског савеза Србије Дејан Делевић.

„Вечити младић, београдски шмекер, никад у свом животу није рекао „ја“. Фудбал је волео душом и телом, одрастао крај стадиона Партизана, најпре је као играч почео каријеру у Хумској. На несрећу фудбалске, истовремено и срећу судијске организације, брзо се због повреда окренуо пиштаљци. И одмах на старту показао огроман потенцијал, постао намлађи дебитант у лиги велике Југославије. А, седе главе овде могу да посведоче – било је то такмичење међу четири најбоља у Европи“, подсетио се Дејан Делевић и наставио „После ангажовања у Јапану, уписао је стотинак утакмица у улози посматрача УЕФА. Водио је организацију у Србији и Црној Гори, касније био на челу комисије за суђење. Увек посвећен судијском послу, одмарао је само на спавању. Скромност је красила Зоранову величину, чије име се проносило Европом. Безброј људи, широм континента, најпре ме питало за Зокијево здравље, слично сведоче и остале колеге. Отварао нам је врата Европе, то је Зоранова највећа заоставштина. Најснажнија!“
После краћег филма, резимеа платинасте каријере, о Зорану Петровићу говорио је Душан Чолић. Арбитар, такође, из времена моћне Југославије, међународног гласа, дотакао се и дружења са великаном домаће судијске школе.
„ФИФА је веровала Зорану од првог дана, на Мондијалу 1986, иако у групи најмлађих судија, водио је најтежи меч групне фазе, између домаћег Мексика и Ирака. Одсудио је неколико „вечитих дербија“, никад није крио године проведене у Партизану, нити навијачке стасти. То су могли само људи огромне самоуверености, чврсто сигурни у себе и сопствену мисију. Памтим дерби из 1982, април, Звезда је разбила црно-беле. Често је умео да каже: „Погледајте архиве и нађите моју утакмицу кад је Партизан победио Звезду“. И то је била есенција Зоранове каријере, доказ људске величине. Нека му је вечна слава!“, сузних очију закључио је Душан Чолић.

Зоран Петровић је сахрањен на Топчидерском гробљу у Београду.