А селекција

НИКОЛА МИЛЕНКОВИЋ, ЈЕДАН ОД КАПИТЕНА КОЈИ ЈЕ ЗА КРАТКО ВРЕМЕ ОСВОЈИО ОСТРВО | О НАЈБОЉОЈ ЛИГИ НА СВЕТУ, ТРАДИЦИЈИ И КУЛТУРИ, ПОНОСУ КОЈИ ОСЕЋА КАДА ИГРА ЗА СРБИЈУ, ОЧЕКИВАЊИМА ПРЕД МЕЧ СА ШВАЈЦАРСКОМ (ВИДЕО)

10.10.2024.

Пред најбољом репрезентацијом Србије налазе се два озбиљна искушења, уосталом то је и био циљ Драгана Стојковића по доласку на место селектора, да се Орлови мере само са најбољима, а Швајцарска и поготово актуелни првак Европе Шпанија, наши октобарски ривали у Лиги нација, заслужују максимални респект.

Орлови приводе крају припреме у Спортском центру ФСС у Старој Пазови,  у петак, 11. октобра одлазе у Ниш где ће боравити до меча са Швајцарском, који се игра дан касније у Лесковцу.  Ривал који изазива велику пажњу с обзиром на новију историју међусобних дуела, а о том мечу, као и сјајном старту у Премијер лиги, дресу двоструког првака Европе, Нотинген Фореста, говори Никола Миленковић, један од капитена државног тима.

-Мислим да сам се брзо прилагодио, знамо сви да је Премијер лига најбоља на свету, стварно је уживање играти. Разликује се доста од Серије А, много је јачи интезитет са више офанзивних и дефанзивних транзиција, физички је захтевнија од италијанске лиге. Серија А је позната по тактици, више се ради на условно речено „чекању“, док у енглеској лиги „не размишљају пуно“. За сада ми је супер, екипа ме је прихватила на сјајан начин, помогли су ми да се адаптирам што је брже могуће и захвалан сам им на томе – искрен је Никола Миленковић који је проглашен за играча месеца после добрих партија Нотингем Фореста.

Дуго је био у Италији, оставио траг у Фиренци, променио је поднебље и наишао на потпуно другачији стил и начин живота.

-Шта ми највише недостаје из Италије? Па сигурно клима, затим и храна која је стварно врхунска, а опет енглески фудбал, односно лига, најбољи су на свету, што ми је и најважније. Уживам у томе.

Мечеви са Ливерпулом и Челсијем су били врхунац у протеклом месецу, у Лондону је био асистент за водећи гол…

-Примили смо брзо тај гол за изједначење, Челси је стварно сјајан тим са добрим појединцима. Успели смо да дођемо до вођства, примили затим гол, али освојен бод на Стамфорд бриџу је велики, поготово што смо имали и црвени картон. Сваки меч у Премијер лиги је леп на свој начин, навијачи праве јединствену атмосферу, много учествују у утакмици и као што сам већ рекао, уживање је играти у таквом амбијенту.

Част је носити дрес двоструког првака Европе…

-Да, како да не. Играти пред навијачима Нотингема, играти на Сити Граунду, довољно је ући на стадион да би осетио историју која је огромна. Навијачи имају велику страст према фудбалу, учествују током свих 90 минута у свеком моменту утакмице и дају нам стварно велику подршку коју ми играчи осећамо на терену.

Са Нуњом Еспиритом Сантом је успостављен одличан однос, уосталом тренер Нотингема је недавно изјавио „играч као што је Миленковић потребан је свакој екипи“.

-Значи ми то, он је сјајан тренер, менаџер, одлично припрема утакмице, трудимо се да његове идеје на најбољи начин применимо на терену. За сада иде све у добром правцу и надамо се да ћемо тако наставити.

Нотингем углавном игра са четворицом играча у задњој линији, колико се захтеви у клубу разликују од оних у репрезентацији?

-Има наравно разлике играти са четири или три играча, са четири имам више померања него са три, али модеран фудбал данас захтева да можеш да играш у више формација и на више позиција, тако да то не сме да представља проблем.

Делује да му је пријала промена позиције у репрезентацији, сада када је на централној позицији може да диригује задњом линијом…

-Искрено јесте, пријала ми је промена позиције у централи где видите буквално цео терен и цео тим, али да не прићам много него да наставим тако…

На Острву су српски дефанзивци оставили велики траг, пре свих Немања Видић и Бранислав Ивановић, пореде ли већ сада енглески медији Миленковића са поменутим тандемом…

-Не знам да ли пореде, али они веома поштују своју традицију, своју културу што се тиче фудбала и осталих ствари, много добро „капирају“ фудбал, добро извештавају о свему што се догађа на утакмици, добро виде ствари на терену.

Изабран је за играча месеца, колико му то значи на плану самопоуздања пред ово октобарско окупљање за национални тим?

-Сигурно да ми значи, сваком играчу би значило. Даје ми на самопоуздању, сигурно да ми је велики подстрек да наставим да радим на исти начин као што сам радио до сада, да сваки дан будем бољи, не желим да изгубим дан а да не напредујем, будем бољи. Сваки играч треба да ради на себи, да побољша неки део сегмента у својој игри…

Швајцарска нам је велики дужник, колико се разликује предстојећи меч од претходна два? У оба је Никола био актер…

-Претходна два дуела смо играли на великом такмичењу, а опет и Лига нација је озбиљно такмичење, игра се за бодове. Очекује нас веома тешка утакмица, Швајцарска је добра, организована екипа, никад није било лако. Треба да верујемо у нас, у наше квалитете, имамо амбицију и припремамо утакмицу на најбољи могући начин, све у жељи да обрадујемо нашу нацију.

Да ли је била тешка капитенска трака на претходне две утакмице?

-Више је била велика одговорност, с друге стране велика част, велики понос. И могу да кажем да је то била једна од највиших тачака у мојој каријери, представљати своју земљу, свој народ као капитен државног тима, мислим да нема веће ствари од тога. Био сам поносан и стварно веома срећан због тога.

Вратио се Александар Митровић, колико то може да нам реши неке проблеме које смо имали у реализацији на претходним утакмицама?

-Сувишно је трошити речи о Митру, најбољи је стрелац репрезентације, постигао је „милијарду“ голова, знамо његове квалитете и надамо се да ће нам помоћи као што је то до сада увек радио.

Практично после три-четири утакмице за државни тим, добио је прилику да наступа за Србију на Светском првенству 2018. године у Русији. Колико се Никола Миленковић променио у односу на 2016. годину када је дебитовао за национални тим против Катара?

-Да, било је давно сад када се сетим. Сазрео сам на том неком психичком плану, с друге стране и физички. За штопера, за дефанзивног играча много је важно да стекне искуство, а ја сам богу хвала за све ове године стекао завидно искуство кроз велики број одиграних утакмица. За играча је то много битно, јер лакше препознаје ситуације на терену. Постао сам тотално другачији играч.

Сада је условно речено један од старијих у репрезентацији, један од лидера, осећа ли притисак због тога на терену или у свлачионици?

-Пре бих рекао да је то једна већа одговорност. Да, један сам од старијих како год то звучало и ми који смо дуже у репрезентацији треба да помогнемо оним млађим који долазе да се осећају слободно, да искажу сав свој потенцијал кроз тренинге и утакмице.

Старији, а опет млад по годинама, тако да податак од чак 60 одиграних утакмица за најбољи државни тим представља велику ствар…

-Да, велика је ствар и веома сам поносан на то. Сигурно да нема лепше ствари од играња за своју земљу, да је представљаш у дресу репрезентације, поготово када нацију учиниш поносно. Не постоји лепши осећај.

60 наступа и већ три велика такмичења, довољно за питање, да ли машта о Првенству света које се 2026. године одржава у САД, Канади и Мексику?

-Мислим да би то било круна свега. Играти на тако великим такмичењима где долазе најбољи играчи света, нема ништа веће од тога. Видећемо, спремићемо се да дамо све од себе, али сигурно да неће бити лако изборити визу.

За крај, да ли је она тактичка дисциплина у мечу са Шпанијом у Београду неки путоказ како треба играти у Лиги нација, али и циклусу квалификација за Првенство света?

-Сигурно да јесте.И што се тиче тактичке дисциплине и заједништва које смо показали на терену где је сваки играч одрадио максимално поверени задатак. Мислим да то треба да буде неки путоказ, како и у ком смеру треба да идемо у будућности – рекао је Никола Миленковић.

ДРАГО МИ ЈЕ ЗБОГ ПАВЛОВИЋА И ВЛАХОВИЋА

Италија је земља у којој је много наших играча пронашло срећу, остварило велике каријере, а сада су тамо на добром гласу два пријатеља Николе Миленковића, Страхиња Павловић и Душан Влаховић.

-Драго ми је због њих. Лига је веома квалитетна, драго ми је и због Страхиње који је тек стигао у Италију, сигурно ће да напредује на том тактичком плану, јер Италија позната по том сегменту. Он ће се тамо још више развити, побољшати на све ово важно што већ има. Тако да не бринем због њега. Ко је коме украо број? Треба њега да питате, већ смо се шалили због тога. Ја сам носио број 31 у Партизану, тако да ако „историја прича“ ја сам први носио тај број – каже уз осмех Никола Миленковић.