Репрезентација Србије почиње нови циклус Лиге нације, после сјајних резултата у дивизији Б, сада у елитној А групи европског фудбала. Ривали Орловима биће Шпанија, Данска и Швајцарска. У септембарском прозору изабраници селектора Драгана Стојковића састају се са актуелним првацима Европе, селекцијом Шпаније, 5. септембра на трави стадиона „Рајко Митић“, три дана касније, у Копенхагену, ривал ће бити Данска.
На списку селектора Драгана Стојковића за мечеве у најмлађем европском репрезентативном такмичењу, који ће послужити као добра припрема за наредни циклус квалификација за Првенство света 2026. налази се неколико нових имена. За Косту Недељковића (19) и Јан Карла Симића (19) шира фудбалска јавност први пут је чула у мају 2022. године, када су кадети селектора Радована Кривокапића остварили велики успех (3. место) на Првенству Европе у Израелу. То је била лансирна рампа за многе играче генерације 2005. а после само две године, сада већ први међу њима, првотимци Астон Виле и Андерлехта дебитоваће и за најбољу репрезентацију Србије.
Момак који ових дана не крије да сања отворених очију је Коста Недељковић од лета играч Астон Виле…
-Осећај боравка у Пазови ми је познат, овде смо се увек сви лепо осећали, прво кроз млађе селекције, а сада Богу хвала и са А репрезентацијом – истиче Коста Недељковић.
Прошло је практично две године од догађаја који је до сада обележио његову репрезентативну каријеру, наравно у млађим селекцијама, сјајан резултат са кадетима на Првенству Европе у Израелу.
-И поред тешке групе, остварили смо добар резултат, изборили нокаут фазу, касније полуфинале…Кликнули смо као група, били добри кроз два круга квалификација, затим на самом првенству, убедљиви у тешким мечевима. Велико иксуство за генерацију, нешто што ћемо да памтимо читав живот.
И тада је Србија играла против Шпаније, било је нерешено у групној фази, колико искуство из тог времена значи за Косту и генерацију 2005.
-Значи много, доста играча из тог периода сада игра на највишем нивоу, хвала Богу ту смо и ми који сада наступамо у озбиљним клубовима. Сећам се да су за Турску у Израелу играли Гулер и Јилмаз, данас играчи Реала и Јувентуса…Има наравно још играча, али генерално значајно је то било искуство.
Наступао је касније за U19 селекцију, прескочио U21 и нашао се на списку селектора Драгана Стојковића.
-Био сам и на ширем пред Европско првенство, тешки тренуци за мене због повреде. У јануару сам потписао за Астон Вилу, остао у Црвеној звезди шест месеци, али већ у фебруару сам имао повреду која ме је више од два месеца одвојила од терена. После касног опоравка није било реално да будем списку на Европско првенство, али ево два-три месеца касније ту сам, здрав и спреман да помогнем репрезентацији.
Селектор Стојковић је био спреман да чак мења и формацију у репрезентацији због Косте Недељковића…
-Ја сам скроман, али мора да вам импонује кад чујете тако нешто, да селектор због вас жели да мења формацију, поготово због играча који има 18 година. Све то ми даје велику мотивацију и самопоуздање да пружам 300 одсто на терену. Трудићу се да дам свој максимум и помогнем саиграчима на терену.
Фантастичне физичке могућности, брзина и издржљивост, велики су адути Недељковића, али шта мисли да су му мане.
-Да, брзинске, моторичке способности су оно што сви виде, али све захтева велики рад, усавршавање поготово код нас младих играча. И техника и центаршут и поставка…Имам у Астон Вили одличне тренере, посвећен нам је цео стручни штаб и мислим да имам све што је потребно за напредак.
Колико у Астон Вили има играча који су бржи од Косте Недељковића?
-Ниједан! Нема бржег. А радимо све …Центаршутеве, један на један…после свагог тренинга и утакмице имамо анализе које помажу да се грешке исправе, све мора бити боље, тако се само напредује.
Унаи Емери је тренер од великог угледа у фудбалу, четвороструки освајач Лиге Европе, стручњак који је радио у великим клубовима. Како би Коста Недељковић описао тренера који ужива огромно поштовање међу љубитељима фудбала.
-Кад би била једна реч, онда је то страст. Има јако добар однос са свим играчима, свима хоће да помогне, он је на стадиону од јутра до мрака, свима увек доступан. Страст и та жар у њему, увек уз вас са правим саветом, стално говори шта и како треба да се ради, демонстрира, ако треба и нацрта. Сјајно скаутира ривале, мислим да је тактички перфектан.
Какви су утисци после првих утакмица, Вест Хем, Арсенал, Лестер…Премијер лига је за многе лига један у свету.
-Моје мишљење је да је најбоља. И најтежа. Сањао сам ове тренутке, имао минутажу у све три утакмице, све иде својим током.
Ко је до сада оставио најјачи утисак на Косту од играча из Премијер лиге.
-Играо сам раније и са Звездом против Ситија, утакмице у Лиги шампиона. Генерално, оно што је најсвежије, дуел са Вардијем, изнудио сам тај жути картон…Имао сам девет, десет година када је Лестер ушао из Чемпионшипа и постао сензација, освојио Премијер лигу са Вардијем и осталим играчима, свима познатим. И сада играм против тог Вардија, легенде, нестварно. Дефинитивно ми је до сада најачи утисак из Премијер лиге.
Од саиграча из Астон Виле, ко је најинтереантнији…
-Дибу Мартинез. Свима нам је као отац. Свима жели да помогне, ми би рекли „позитивно луд“, сјајан момак, шампон. Невероватан голман. Мене фасцинира његова мотивација, он је међу најбољима голманима света, изузетан професионалац, веома вредан и посвећен, страшан радник.
Колико му значи да је већ искусио мечеве против неких од највећих екипа на свету.
-Много, у дресу Звезде против Ситија, Лајпцига, Јанг Бојса, Борусије из Дортмунда…сада у Премијер лиги. Пробио сам лед, мислим да сам сада опуштенији на терену.
Пред Србијом је Шпанија,како се супротставити том дрим тиму.
-Освојили су убедљиво Европско првенство, генерално су играли најатрактивнији фудбал у сваком погледу. Против Дани Олма сам играо са Звездом, мој саиграч из Астон Виле Торес је сада добио позив…Шпанија је велки тим, али не треба ни прецењивати све…Респект да, можда су најбољи тренутно на свету, али ако будемо компактни и радили оно што се тражи од нас на терену, мислим да можемо свакоме да се супротставимо.
Јел Кости жао што на овом окупљању нема његовог земљака из Смедерава, Александра Митровића?
-Јесте, има једна слика од пре десетак година, тад је био у Андерлехту, његова браћа од тетке живе у мојој улици у Смедереву, често је долазио, а ја играо фудбал на улици…После сам добио и шортс, дрес Њукасла.
Астон Вила се враћа на велику сцену у Лиги шампиона?
-Жреб је био добар за нас, надам се проласку, имамо квалитет, кад кликнемо сви, верујем да можемо да направимо проблем свакој екипи.
Вратимо се на време кадетске селекције, селектор Радован Кривокапић је инсистирао да током неког оброка или паузе обавезно исприча неки виц, све због атмосфере.
-Сазнали сте за то…Веома сам позитиван по природи. После сваке победе селектор је тражио да испричам један или два вица, било је лепо, драго ми када се сви смејемо. Добро је то за атмосферу, а показало се и за резултат – каже на крају уз осмех, Коста Недељковић, нова велика нада српског фудбала, првотимац некадашњег првака Европе, Астон Виле.
И Јан Карло Симић не крије да је осећај феноменалан, истиче да је разговарао са селектором далеко пре овог позива.
-Имао сам прилику да упознам селектора Стојковића у Торину, још док сам био члан Милана, када смо играли против Јувентуса. Бити овде је остварење сна, не могу да верујем да сам у друштву ових момака, професионалаца, звезда европског фудбала. Веома сам захвалан на указаном поверењу и спреман сам да дам све од себе – искрен је „немачки ђак“ Јан Карло Симић.
Истог тренутка када је добио позив за А тим, преко Инстаграма је оставио једну емотивну поруку, показао колико му значи дрес државног тима. А бољи тренутак за изазов не постоји од дуела са актуелним прваком Европе, Шпанијом, односно касније Данском.
-Шпанија је топ тим, најбоља репрезентација Европе. Мислим, ипак, да ако ми будемо на свом максимуму, можемо да играмо против сваке селекције. Без страха, са вером у себе и своје могућности. Шпанија је велики тим, показала је то на Првенству Европе где су надиграли практично сваког ривала. Имају фантастичне појединце, покупили су све индивидуалне награде на том шампионату. Против Јамала сам играо током припрема у Америци, а мени се много свиђа и Нико Вилијамс. Генерално, на свим позицијама су јаки, све су то топ играчи врхунске класе.
Мечеви у Лиги нација послужиће као добар тест за оно најважније, квалификације за СП 2026. Србија жели да веже и треће узастопно велико такмичење.
-Сан сваког играча је да игра Светско или Европско првенство, за Недељковића и мене би то било прво. То је циљ савеза, селектора, нас играча, верујем да можемо то остварити.
Јан Карло на тренутак враћа мисли на догађаје од пре две године и кадетско Првенство Европе у Израелу где је само степеник фалио до финалног дуела.
-Искрено, то су ми до сада најлепши дани у професионалном фудбалу, незаборавних месец дана на терену и ван њега, са фантастичном групом момака. Били смо као породица, остали смо сви у контакту без обзира што су нас клупске каријере одвеле на различите стране. Сви смо браћа, а ја лично много сам научио у том времену неког нашег сазревања. Не само фудбалског, него људског. Као група смо били веома добри, а осећај који имам верујем да деле и сви остали играчи.
Фудбалски је стасао у немачком Штургарту, а онда је добио позив Милана, лично од човека који му је био идол.
-Да, Паоло Малдини је играч кога сам обожавао, гледао милион пута на јутјубу. Био сам у тератани када ми је отац рекао, сине зове те Малдини, хоће да те доведе у Милан. Нисам могао да верујем, чујем му глас, пита ме да ли би дошао у Милан…Рекао ми је после, забављај се на терену, страст је кључни фактор сваког успеха. Ја мислим да је радна етика најважнија, колико дајеш од себе, какав ти је менталитет, карактер. Ако дајеш максимум, стижеш до циља. И рад са Абатеом у Милану ми је много помогао, одиграо је много утакмица у Серији А као дефанзивац, његови савети су много значили да напредујем у Примавери, уђем касније у први тим. И њему сам захвалан за све.
Деби за Милан је био против Монце, нема много играча који су дебитовали голом за росо-нере.
-Био сам трећи или четврти у историји клуба коме се то посрећило. Најежим се и сада када помислим на тај тренутак. Можда је то најлепши дан у мом животу, резултат неког великог рада, одрицања. Тада су уз мене били и сестра, родитељи, породица. Славили смо 3:0 а мени су од тада за тај гол поставили питање милион пута, у Италији, Белгији…нестваран осећај, само могу да се захвалим на указаној шанси од стране тренера Пиолија. Играо сам после и против Наполија, Салернитане…
Белгија и Андерлехт су ипак слеећа станица, а разлог веома једноставан за младог играча.
-Желим континуитет, желим пуну минутажу, због сам тражио промену и мислим да је Андерлехт прави избор. Играмо и Лигу Европе, белгијска лига је веома добра, квалитетна и за младог играча топ адреса. Добро смо почели, немамо пораз, а као екипа још растемо јер имамо много нових играча, све то треба да се уклопи. Против Динама из Минска за пласман у Лигу Европе забележио сам и асистенцију, али мој задатак је превасходно дефанзива.
И поред тога труди се да угрози и противнички гол, одлично игра главом, служи се обема ногама, а питање је где види неке мане, на чему треба да ради.
-Баш су ме то питали у разговору за белгијску телевизију. Тешко је дати одговор, јер сваки млади, талентовани играч има квалитета, али мора да ради на свим сегментима. Могу ја бити добар у дуелу један на један или приликом дугих лопти, али све захтева стално усавршавање, напоран рад. Мислим да сваки млади играч мора много ради на тактичким стварима, ми дефанзивци на постављању, изласцима, дуелима, агресивности. Много тога долази и са искуством, минутима проведеним на терену.
Јел тата причао новом репрезентативцу о Пиксију…
-Јесте, јесте. Кад сам му рекао да смо разговарали у Торину, није могао да верује. Још кад сам му показао слике…
На крају о имену Јан Карло…
-Искрено не знам, рођен сам у Немачкој, мислим да су родитељи дали то интернационално име јер су веровали у моју будућност, а она је ето баш интернационална, Немачка, Италија, Белгија…Лако за сео свет, Јан Карло. Како да ме зову у Србији? Само Карло – рекао је млади ас Андерлехта и нови репрезентативац Орлова, Јан Карло Симић.