БЕОГРАД И СРБИЈА ЧЕКАЈУ ЕВРОПСКЕ ПРВАКЕ | СА ШПАНИЈОМ УТАКМИЦЕ КОЈЕ ИСТОРИЈА ПАМТИ

Остало је месец дана (5. септембар 20,45) до спектакла када ће Београд и Србија напунити трибине нашег највећег стадиона, меча са Шпанијом у првом колу А дивизије Лиге нација. У нашу престоницу долази актуелни, сада већ четвороструки шампион Европе, селекција која је на недавном Првенству Европе својим играма све одушевила. Довољан разлог да се подсетимо историје наших мечева, многих дуела који заслужују префикс незаборавни.

Све је почело 24. априла давне 1932. године када је тадашња Југославија гостовала у Овиједу. Сусрет који је Шпанија решила у своју корист (2:1), а био је то први од седам пријатељских дуела током 92 године веома занимљивог ривалства, јер Европа и свет сигурно памте неке од укупно 22 одигране утакмице, наравно оне које су имали такмичарски значај.

Са десет победа, седам ремија и пет пораза Шпанија је кроз историју била успешнији ривал, а обе селекције су имале велике тренутке тимске и индивуалне инспирације, као и оне периоде који боле, ране из квалификација или са највећих такмичења.

ЏАЈИЋ И БЈЕКОВИЋ ЗАЈЕДНО У ТИМУ

После два предратна пријатељска меча, на први такмичарски дуел чекало се све до октобра 1968. године када је тада актуелни вицешампион Европе Југославија, у оквиру квалификација за Првенство света у Мексику, дочекала у Београду „црвену фурију“. Утакмица је завршена без победника и голова, а у реваншу 30. априла 1969. године Шпанија је победила 2:1. Интересантно је да су тада у тиму, мечу који се играо у Барселони, били и данашњи председник Фудбалског савеза Србије, Драган Џајић, односно директор спортског сектора Ненад Бјековић. Славила је тада Шпанија, али у Мексико је отишла само најбоља селекција у групи, била је то Белгија.

АНТОЛОГИЈСКА МАЈСТОРИЦА У ФРАНКФУРТУ

Жреб је две репрезентације поново спојио у наредном циклусу квалификација, сада за Првенство света које се играло у Немачкој 1974. године. Два меча у групи и два ремија (2:2, 0:0) а затим антологијска мајсторица у Франкфурту. И гол за победу (1:0), гол Јосипа Каталинског који је у тој фебруарској ноћи обрадовао све од Триглава до Ђевђелије.

ХУАНИТО, ПРОВОКАЦИЈЕ И ПОРАЗ

И трећи пут Југославија и Шпанија су биле заједно у групи за одлазак на Првенство света, сада за самит најбољих који се одржавао у Аргентини 1978. године. У првом мечу Шпанија је славила 1:0, а онда се  десио – Хуанито. Новембар 1977. године, близу 100.000 гледалаца на стадиону Црвене звезде, утакмица без много прилика, гол Рубен Кана и провокација Хуанита приликом изласка са терена. Неко је из публике гађао и погодио шпанског репрезентативца, тако да је резултат за многе остао у сенци овог немилог догађаја.

И у квалификацијама за Првенство Европе 1980. године Шпанија је била фатална за Југославију. У Загребу смо поражени 1:2, а ни победа у Валенсији (1:0) није помогла да се избори пласман на Европско првенство, због слабијих резултата са осталим ривалима у групи.

Један од оних великих мечева које памтимо свакако је дуел из јуна 1982. године, у оквиру групне фазе Првенства света које се играло управо у Шпанији. Југославија је имала гол предности, када је дански судија Соренсен подлегао притиску бучне публике у Валенсији и досудио непостојећи једанаестерац. Увод у пораз „плавих“ и практично елиминацију са такмичења.

ВЕРОНА, СТОЈКОВИЋ И ПОБЕДА

Све је ипак дошло на наплату осам година касније, сада на Првенству света које се одржавало у Италији. Стадион „Бентегоди“ у Верони, 26. јун 1990. године. Утакмица осмине финала која је после 90 минута велике борбе окончана без победника (1:1). Југославија је дошла у вођство после фантастичног гола Драгана Стојковића и „лажњака“ који се после дуго вртео на разним светским ТВ станицама. Пред крај регуларног дела изједанчио је Салинас. Уследили су продужеци и нова мајсторија Стојковића, сада из слободног ударца. Гол и победа за историју. „Плави“ су закључно са 1991. годином 16 пута играли са Шпанијом, биланс је пет победа, четири ремија и седам пораза уз гол разлику 14:16. Дуел у Верони био је последњи меч СФРЈ са оних „шест буктиња“ у грбу, а следећи је био са новим називом, сада СР Југославија.

Југославији и Шпанији су поново биле суђене квалификације за Првенство света, нове су биле за Француску 1998. У првом мечу који се играо у Валенсији, у децембру 1996. „црвена фурија“ је победила (2:0) после голова постигнутих у раној фази меча. Четири месеца касније на трави стадиона Црвене звезде меч је окончан без победника (1:1).

ПОТПУНА ЛУДНИЦА У БРИЖУ

Уследио је затим онај епски меч на Првенству Европе у Белгији и Холандији 2000. године. И пораз, по свему виђеном, незаслужен. Било је 3:4 али после многих спорних детаља и одлука. И Шпанија и Југославија су избориле пласман у нокаут фазу такмичења, али наш пех је био што смо тим поразом себе усмерили ка Холандији, једном од фаворита на турниру. Уследила је касније и нова промена назива државе, сада су Србија и Црна Гора чиниле најбољи национални тим.

СРБИЈА И ЦРНА ГОРА ИЛИЈЕ ПЕТКОВИЋА

Уследиле су квалификације за Првенство света у Немачкој 2006. Селекцију Србије  и Црне Горе водио је легендарни играч и тренер, Илија Петковић. Квалификације које памтимо по феноменалној одбрани и само једном примљеном голу, и то против Шпаније у гостима, у септембру 2005. године (1:1). Изборен је пласман на Светско првенство, а како је претходно у мају одржан референдум у Црној Гори и означен крај државне заједнице, у Немачкој је играла репрезентација државе која се у међувремену угасила. Такав је био и резултат, порази од Аргентине, Холандије и Обале Слоноваче. Србија и Црна Гора су одиграли шест утакмица са „фуријом“, забележена су три ремија и три пораза.

СРБИЈА САМО СА СИНИШОМ МИХАЈЛОВИЋЕМ

Први и последњи меч са Шпанијом, од осамостаљења, под именом Србија, репрезентација је одиграла 26. маја 2012. године. Био је то сусрет пријатељског карактера на неутралном терену у швајцарском Сент Галену, победила је Шпанија (2:0), а селектор је био Синиша Михајловић. Од играча који су тада наступали за најбољи државни тим, активни су само Филип Ђуричић, данас адут Панатинаикоса, Адем Љајић, капитен Новог Пазара, и Немања Матић, који доживљава другу младост у француском Лиону.

После 12 година Шпанија, дакле, поново долази у српску престоницу, сада као актуелни првак Европе са младим асовима који ће према прогнозама стручњака обележити једну фудбалску еру. Београд и Србија имају привилегију да први поздраве селекцију која је на Првенству Европе у Немачкој највише показала. Уосталом сама чињеница да су поред наслова најбоље селекције, имали у идеалном тиму првенства чак шесторицу играча, међу којима су први играч првенства Родни, односно две најмлађе звезде Јамал и Вилијамс, довољно говори о квалитету шпанског тима, али с друге стране и огромном мотиву сваког ривала, пре свега Србије да се „измери“ са најбољим у Европи.

Улазнице за меч са Шпанијом налазе се у продаји https://fss.rs/pocela-prodaja-ulaznica-za-mec-srbija-spanija-evropski-prvak-u-beogradu-spektakl-na-stadionu-rajko-mitic-za-1000-dinara/