ЗОРАН ТОШИЋ | НЕКАДА НА ТЕРЕНУ, ДАНАС НА ТРИБИНАМА: „ДА ПОКАЖЕМО СВИМА КАКО СЕ НАВИЈА ЗА СРБИЈУ“ (ВИДЕО)

Фото: ФСС

У Спортском центру Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови постоје два зида која чувају посебне приче нашег репрезентативног фудбала. На једном су рекордери по броју наступа и голова у државном тиму, на другом фотографије неких од најважнијих тренутака у историји репрезентације.

На оба је Зоран Тошић.

Са 76 утакмица у дресу Србије, сребрном медаљом са Европског првенства за младе 2007. године и учешћем на Светском првенству 2010, популарни Бамби оставио је дубок траг у репрезентацији. Готово две деценије после финала против Холандије у Гронингену, Тошић се у Студију славних ФСС вратио успоменама на своју генерацију, Радомира Антића, велику победу против Немачке, дуеле са Грчком, али и говорио о новој генерацији „орлова“ коју управо против ова три ривала очекује нови циклус Лиге нација.

ПОНОС КАДА СЕ ПОГЛЕДАЈУ ОБА ЗИДА

Први поглед на Зид славних био је довољан да пробуди емоције.

„Нисам знао за овај нови зид. Знао сам за Зид рекордера, где су играчи са највише утакмица и голова. Али нисам знао за овај, где су најважнији моменти у историји нашег фудбала. Када после завршене каријере подвучем црту и видим да сам и на једном и на другом зиду, сигурно је да сам јако поносан на ту чињеницу.“

Фото: ФСС

Једна од фотографија враћа га у лето 2007. године. Србија је на Европском првенству за младе стигла до финала, у којем је домаћин Холандија славио 4:1. Временом је тај резултат постао мање важан од свега што је та генерација касније дала српском фудбалу.

„Нажалост, прво се сетим пораза. Али како је време пролазило, сви смо постајали свесни колико је велики успех уопште пласирати се у финале и освојити друго место. Мислим да је највећи успех то што је репрезентација добила неколицину нас који смо годинама после били носиоци А тима. То је главни циљ и највећа вредност свега што смо тада направили.“

ГЕНЕРАЦИЈА КОЈА ЈЕ ПРЕРАСЛА СРЕБРНУ МЕДАЉУ

Фото: ФСС

Холандија је те вечери била боља, али су године показале колико је квалитетна била генерација Србије.

„Много већи број наших играча направио је велике каријере у сениорској конкуренцији. Више од десет нас је касније прошло кроз А репрезентацију, а неколицина смо годинама били носиоци и играли велика такмичења.“

Тошић се присећа Ивановића, Коларова, Красића, Јанковића, покојног Дејана Миловановића, Гојка Качара, Душка Тошића, Рукавине, Обрадовића…

„Сјајно је 20 година касније сетити се да си освојио медаљу, али да после тога нисмо добили играче за А репрезентацију, сигурно не би имало толику тежину.“

АНТИЋ, ЈУЖНА АФРИКА И ЈЕДНА ОД НАЈСРЕЋНИЈИХ СЛИКА

Фото: ФСС

Друга фотографија на Зиду славних води у октобар 2009. године и незаборавних 5:0 против Румуније, вече када је Србија изборила пласман на Светско првенство.

„То је један од најсрећнијих тренутака у мојој каријери. Неколико нас смо били нови и млађи у тој генерацији, али имали смо сјајне вође, Декија, Ивицу, Ланета… Била је то сјајна група предвођена селектором Антићем.“

Посебно памти однос млађих и старијих репрезентативаца.

„Имали смо стварно велику подршку старијих. Имали смо и поштовање и страхопоштовање према њима.“

„ЛАНЕТОВОГ ГОЛА СЕ СЕЋАМ КАО ДА ЈЕ БИО ЈУЧЕ“

Фото: ФСС

Против Холандије Тошић никада није играо у сениорској конкуренцији, али јесте против Немачке. Најпре у пријатељском мечу пред ЕУРО 2008, против генерације у којој су играли Михаел Балак, Бастијан Швајнштајгер и Марио Гомез.

Ипак, када се помене Немачка, једна друга утакмица брише готово све остале успомене – победа Србије на Мундијалу 2010. године.

Тошић је меч посматрао са клупе.

„Генерално је увек теже на клупи, јер не можеш директно да утичеш и помогнеш саиграчима. Под додатном си тензијом и притиском. Али тај гол који је Лане дао… И сада се сећам као да је јуче било. Његово радовање, када је ускочио у онај канал… Мислим да су сви кренули за њим и видели шта се дешава. Само он није видео.“

ОД ПОРАЗА ОД ГРЧКЕ ДО ГУДЕЉЕВЕ МАЈСТОРИЈЕ

Фото: ФСС

Са Грчком је одмерио снаге два пута. Најпре, непосредно после Мундијала 2010, у периоду који памти по великој промени атмосфере око репрезентације.

„Сва та позитивна енергија која је постојала до Светског првенства некако се окренула. Ми смо, што се каже, склони томе да идемо од сјаја до очаја. За својих десет година не сећам се такве подршке какву смо имали код селектора Антића, а онда се веома брзо прешло на другу страну.“

Четири године касније уследио је другачији епилог, победа Србије на Криту 2:0, головима Радосава Петровића и Немање Гудеља.

„Најупечатљивији ми је Гудељев гол. Био је феноменалан. Раћа је погодио за 1:0, Гудељ за 2:0 и реванширали смо им се за пораз из 2010.“

„НИСАМ НИ САЊАО ДА ЋУ 76 ПУТА НОСИТИ ТАЈ ДРЕС“

Фото: ФСС

Данас је Тошић међу великанима на Зиду рекордера, иако зна да ће нове генерације природно мењати поредак.

„Долазе млађи који заузимају ваша места и тако треба да буде. За мене је велика част што сам још увек на том зиду. Као дете сам сањао да заиграм за репрезентацију, али ни у најлуђим сновима нисам веровао да ћу 76 пута носити дрес.“

Фото: ФСС

Када би својој деци морао да изабере неколико утакмица којима би описао репрезентативну каријеру, међу првима би биле две које можда нису биле највеће по значају, али јесу за његов лични пут.

„Сигурно бих поменуо утакмицу против Јужне Африке када сам постигао два гола. То је била моја прекретница у репрезентативној каријери. До тада сам некако био играч уз Ланета и Красу, а после преласка у Енглеску сам стасао, ојачао и био спреман да се равноправно борим за место у тиму.“

Ту је, наравно, и Мундијал.

„Утакмица са Аустралијом, иако смо нажалост изгубили и мало нам је недостајало да остваримо снове и прођемо групу. Учествовао сам у акцији код гола Марка Пантелића. То ћу сигурно показивати својој деци.“

ТРИ РИВАЛА ЗА СВАКИ РЕСПЕКТ

Фото: ФСС

Сада исте боје брани нека нова генерација, а пред њом су Грчка, Холандија и Немачка.

„Немачка и Холандија су репрезентације из врха европског фудбала. Холандија већ годинама има јако талентовану генерацију и равноправна је са највећим репрезентацијама. Са њима ће сигурно бити изузетно тешко.“

Грчки фудбал познаје посебно добро, јер је завршне године играчке каријере провео управо тамо.

„Грчку знам јако добро и знам колико су напредовали последњих година. Имају врхунске играче. Можда немају неке светске звезде, али су као тим јако добри и држе се заједно.“

„ЈА САМ ОПТИМИСТА И ВЕЛИКИ НАВИЈАЧ“

Фото: ФСС

Тошић верује да Лига нација може да буде важна етапа у стварању тима Вељка Пауновића за оно што следи – квалификације за Европско првенство 2028.

„Ја сам оптимиста увек. Верујем да ће ове озбиљне репрезентације у Лиги нација послужити селектору да најбоље види на кога може да се ослони и да квалификације за Европско првенство дочека максимално спреман.“

А онда додаје реченицу која можда најбоље описује однос који је имао према државном тиму током свих тих година:

„Наравно, ово нису пријатељске утакмице, али чак и да јесу, у репрезентацији нема разлике.“

АНТРФИЛЕ | „НЕМАМО ДРУГУ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ, ОРЛОВИМА ТРЕБА ВЕТАР У ЛЕЂА“

Фото: ФСС

Зоран Тошић ни после завршетка каријере није престао да буде део репрезентативне приче. Редован је на утакмицама Србије и са посебном емоцијом говори о кампањи ФСС усмереној на најмлађе и враћање културе навијања за државни тим.

„Ми својим примером треба да покажемо другима да треба да се навија и подржава репрезентација. Када сам био мали, прилика само да гледам репрезентацију за мене је била сан. То су били незаборавни моменти, да се сликаш са неким играчем, добијеш дрес или мајицу… Немамо другу репрезентацију и морамо максимално да јој дамо ветар у леђа. Оптимиста сам да ћете овом кампањом успети да привучете и најмлађе, али и нас старије.“

Тошић се враћа и сопственом детињству.

„Имао сам постер репрезентације која се 1998. пласирала на Светско првенство и тај постер је дуго красио моју собу. Могу само да замислим каква би срећа била да сам тада имао дрес. Зато младима треба да враћамо ту свест да су наши репрезентативци наши идоли и да њима треба да се окренемо.“

Фото: ФСС

Скоро две деценије дели Тошића који је као млади репрезентативац изашао на терен у финалу Европског првенства против Холандије и Тошића који данас са свог места на Зиду рекордера гледа нову генерацију Србије.

Ривали су поново исти – Грчка, Холандија и Немачка. Дрес је исти. А жеља човека који га је обукао 76 пута остала је једноставна: да нова генерација добије време, подршку и пун стадион пред којим ће покушати да напише своје странице репрезентативне историје.

Јер зидови у Старој Пазови чувају прошлост. Места на њима за неке нове фотографије тек треба заслужити.