ЗЛАТНА ЛОПТА 2025. НАЈБОЉИ ФУДБАЛЕР НИКОЛА МИЛЕНКОВИЋ | ХАЈДЕ ЗАЈЕДНО ДА САЊАМО, КАД ВЕРУЈЕШ НИШТА НИЈЕ НЕМОГУЋЕ

Код њега нема компромиса. Нема страха. Нема повлачења. Игра срцем, не зна за умор и не признаје повреде. У години за нама, без паузе, без изузетка, одиграо је сваку утакмицу у Премијер лиги Енглеске, а од почетка ове сезоне није пропустио ниједан једини минут.
То могу само они који имају снагу, концентрацију и професионализам на највишем нивоу. Од првих корака у Партизану, преко Фиорентине до Нотингем фореста, никада није тражио пречице. Стрпљиво је градио каријеру, свестан да темељи морају бити чврсти, да би врх био висок.
А тамо на врху, у најјачој лиги на свету, постао је један од најпоузданијих играча сезоне.

Његов клуб је побеђивао великане, играо храбро и подсетио на дане када је под вођство Брајана Клафа владао европским фудбалом.
Проглашен је за једно од најбољих и најисплативијих појачања, навијачи су га изабрали за играча сезоне, а многи стручњаци именовали међу кандидате за идеални тим Премијер лиге. Четири постигнута гола само су додатно истакла значај стаменог момка из Београда.

У дресу Србије, константа! Увек присутан, увек поуздан, увек пример млађима. У тандему са Страхињом Павловићем, зид који улива сигурност целој екипи. Када је тешко, преузме одговорност. Када гори по ногама, стави траку и покаже карактер. Овације публике када је напуштао терен после искључења против Енглеске нису биле из протокола, већ из поштовања.

Навијачи цене оно што не може да се сакрије: искрену борбу за Србију. Скоро му је уручено признање за 50 и више наступа у дресу државног тима, а свега пет утакмица дели га од дијамантске лопте. Стабилан. Непоколебљив. Бескомпромисан. Симбол озбиљности и професионализма. Стена. Блеки Стена.

Добитник Златне лопте, као најбољи фудбалер Србије у 2025. години – НИКОЛА МИЛЕНКОВИЋ.

Никола Миленковић није скривао емоције после великог признања.

„Част и задовољство ми је да се појавим овде данас пред свима вама. На почетку бих желео да се захвалим Фудбалском савезу Србије на овом огромном признању, а потом бих од срца честитао свим лауреатима на заслуженим признањима. Желео бих да искажем неизмерну захвалност свим људима који су имали допринос у мом сазревању као играча и особе.

Најпре моја породица, затим сви тренери са којима сам сарађивао, саиграчи са којима са играо, сви чланови стручног штаба са којима сам имао комуникацију… сви они са којима сам делио радост и тугу поводом победа и пораза. Осећам се узбуђено, поласкано и поносно. Ово је круна и остварење дечачког сна. Ово је оно због чега се креће на фудбалске тренинге. То је у почетку жеља за игром, потом прераста у страст, а касније то је жеља за надметањем. Када бих се вратио у прошлост, када сам свакодневно путовао аутобусом од Жаркова до Земуна, где се налази Телеоптик, и седећи маштао да једног дана дебитујем за први тим Партизана, да победим у дербију, да дебитујем за репрезентацију…

Данас имам 70 наступа за наш државни тим и представљао сам Србију на два Светска и једном Европском првенству. Ја сам све своје снове остварио које сам сањао као дечак, и више од тога. Ипак, дозволите ми да сањам још мало. Ово огромно признање, због којег ми дрхте ноге и глас, бих у овом тренутку одмах мењао за већи успех од досадашњег у дресу Србије. Већ сам у зрелим играчким годинама и највећи сан који бих жарко желео да постане јава је да ми, сви овде присутни заједно, и сви људи који чине српски фудбал, удружимо се заједно да наша Србија направи искорак и попне се на кров фудбалске мапе Европе и Света. То делује веома тешко, скоро немогуће.

Знам и сам колико сам патње и бола доживео због пораза, али ипак када сам путовао сваког дана од Жаркова до Земуна деловало ми је немогуће, али ипак се остварило. Зато, хајде да заједно сањамо и свако од нас понаособ урадио све што је у његовој моћи да дођемо до циља, јер сви заједно, са истим циљем и истим вредностима можемо да учинимо немогуће.“