"ZELENA - SEOSKA LIGA ŠAMPIONA" IZ UGLA DARKA BRADONJIĆA I NAJVEĆEG REGIONA KOJI JE PRVI SPROVEO IDEJU | PROJEKAT KOJI JE PREVAZIŠAO SPORTSKI OKVIR I POSTAO PRIČA O ZAJEDNIŠTVU, TRADICIJI I OČUVANJU LOKALNIH VREDNOSTI

Početna tačka svakog uspeha je želja. Naravno i ideja. Uz projekat to je već dobitna kombinacija. A kada uz sve to zaslužite i brojke koje mogu da vas učine ponosnim, dobijete rezultat za pohvalu. Sve navedeno stoji iza naslova „Zelena (seoska) Liga šampiona“, projekta FSS i regiona koji je podsetimo se, uspešno realizovan, a ima veliku društvenu odgovornost. Važnu ulogu u realizaciji imao je najveći, veoma organizovan i efikasan region pod kapom FSS, Fudbalski savez Regiona zapadne Srbije. Zato i razgovor sa Darko Bradonjićem, generalnim sekretarom Zapada, koji je zajedno sa predsednikom Nebojšom Živanovićem, učinio da ovaj region u mnogim oblastima, projektima, bude prava lokomotiva u sistemu FSS.

Pitanja je mnogo, krenimo redom. Kako je nastala ideja projekta „Zelena liga šampiona“?

-Uz veliku angažovanost odgovornih ljudi, nastala je iz želje da fudbal povežemo sa društvenom odgovornošću i pokažemo da klubovi mogu imati mnogo veću ulogu od samih sportskih rezultata. Želeli smo da kroz fudbal pošaljemo poruku o značaju očuvanja životne sredine, zajedništva i aktivnog uključivanja lokalnih zajednica.

Projekat je nastao kao spoj potrebe da se unapredi baza amaterskog i seoskog fudbala, ali i da se klubovi dodatno približe ljudima i sredinama iz kojih potiču. Glavni cilj bio je da kroz fudbal pokrenemo pozitivne promene – od uređenja sportskih terena i okruženja, do jačanja zajedništva među klubovima, igračima i građanima. Veoma nam je bilo važno da projekat okupi i fudbalske organizacije i lokalne zajednice, jer samo zajedničkim radom možemo napraviti dugoročne rezultate. Upravo je to dalo posebnu vrednost celom projektu.

Zapadna Srbija je prirodno bila pravo mesto za ovakav koncept zbog ogromne tradicije seoskog i amaterskog fudbala, velikog broja klubova i ljudi koji i dalje žive fudbal iskreno i emotivno.

Fudbal kao pokretač društvene odgovornosti?

-Fudbal danas ima ogromnu moć da utiče na ljude, posebno u manjim sredinama gde klubovi predstavljaju centar okupljanja i identiteta zajednice. Zato smatramo da sport mora imati i širu društvenu ulogu.

Primera radi, ekološke akcije izazvale su izuzetno pozitivne reakcije lokalnih zajednica. Ljudi su prepoznali iskrenu nameru projekta i veliki broj građana se spontano uključivao u akcije čišćenja i uređenja. Klubovi su veoma brzo prihvatili ideju jer su shvatili da ovakve aktivnosti donose korist svima – i klubu i mestu iz kog dolaze. Posebno je važno što su se uključivali i mlađi igrači, deca i volonteri.

Smatramo da klubovi moraju biti mnogo više od mesta gde se igra utakmica. Oni treba da budu centri okupljanja, zdravih vrednosti, sporta i zajedništva.

„Seoska liga šampiona“ i povratak lokalnog fudbala u centar pažnje?

-Odziv na „Seosku ligu šampiona“ prevazišao je očekivanja. Atmosfera na utakmicama pokazala je koliko ljudi vole lokalni fudbal i koliko emocije i pripadnost svom mestu još uvek imaju veliku snagu.

Posebno nas je iznenadio broj ljudi koji su dolazili na utakmice i energija koja se osećala na terenima. Videli smo da ovakvi događaji imaju posebnu emociju koju profesionalni fudbal često nema. Za manje sredine ovakvi turniri znače mnogo više od sporta. Oni okupljaju ljude, vraćaju život klubovima i stvaraju osećaj ponosa kod lokalnog stanovništva. Publika je jasno pokazala da postoji velika želja da se ovakvi događaji nastave i postanu tradicija.

Prvi turnir veterana, osetila se emocija, tradicija i zajedništvo?

-Ideja o turniru veterana nastala je iz želje da odamo poštovanje ljudima koji su godinama gradili lokalni fudbal i ostavili trag u svojim sredinama. Bilo nam je veoma važno da povežemo različite generacije i pokažemo da fudbal spaja ljude bez obzira na godine.

Turnir je zaista vratio mnoge stare fudbalske priče, prijateljstva i emocije. Bilo je posebno emotivno videti bivše igrače ponovo zajedno na terenu i među publikom. Postoji ozbiljna želja da turnir veterana postane tradicionalan deo projekta, jer smo videli koliko znači ljudima.

Infrastruktura i baza podataka?

-Jedan od najvažnijih rezultata projekta jeste formiranje infrastrukturne baze klubova, koja prvi put daje jasnu sliku stanja terena, objekata i uslova u kojima klubovi funkcionišu. Prikupljanje podataka za više od 80 odsto klubova bio je veoma zahtevan posao, ali smo želeli da napravimo ozbiljan i dugoročno koristan sistem.

Ti podaci će pomoći da se buduća ulaganja planiraju mnogo preciznije i pravičnije, u skladu sa stvarnim potrebama klubova.

Veoma je važno da konačno postoji realna slika stanja bazičnog fudbala, jer bez toga nema ozbiljnog razvoja infrastrukture. Ovim putem pohvaljujem rad koordinatora za bazični fudbal na teritoriji Zapadne Srbije, Željka Đurića, uz vrhunsku saradnju sa gospođom Ružom Ilić iz sektora za bazični fudbal Fudbalskog saveza Srbije.

Konkretna ulaganja u klubove?

-Projekat je doneo i konkretna infrastrukturna poboljšanja kroz ulaganja u reflektore, sisteme za navodnjavanje i unapređenje uslova za rad klubova. Za mnoge klubove to predstavlja ogromnu pomoć, jer prvi put dobijaju mogućnost kvalitetnijeg treninga i organizacije utakmica u boljim uslovima. Pojedini klubovi su upravo kroz ovaj projekat napravili značajan infrastrukturni iskorak koji sami teško da bi mogli da realizuju.

Infrastruktura je jedan od ključnih faktora za zadržavanje dece i mladih u lokalnim klubovima, jer dobri uslovi direktno utiču na motivaciju i kvalitet rada, a to je prevashodni cilj Zapadne Srbije i Fudbalskog saveza Srbije.

Saradnja FSS i regiona?

-Podrška Sektora za bazični fudbal Fudbalskog saveza Srbije, bila je izuzetno važna tokom cele realizacije projekta. Saradnja ova dva saveza su na najvišem mogućem nivou.

Pokazalo se koliko je značajno da regionalni savezi i FSS rade zajedno, jer samo kroz zajedničku strategiju mogu da se realizuju ozbiljni projekti koji imaju dugoročan efekat. Verujemo da ovaj model saradnje može biti primer i drugim regionima u Srbiji, posebno kada je u pitanju razvoj bazičnog i amaterskog fudbala.

Najemotivniji momenti projekta?

-Nema sumnje, trenuci kada smo videli koliko su ljudi prihvatili projekat kao nešto svoje. Posebno su ostali upečatljivi trenuci kada su se meštani, deca, igrači i veterani zajedno okupljali oko terena i akcija.

U jednom trenutku postalo je jasno da projekat prevazilazi sportski okvir i da postaje priča o zajedništvu, tradiciji i očuvanju lokalnih vrednosti. Lično, najveći motiv mi je bio da pokažemo da fudbal i dalje može da okuplja ljude na pravi način i da pozitivno utiče na čitavu zajednicu i fudbalsku Srbiju – zaključio je Darko Bradonjić, jedan od najmlađih, a opet najiskusnijih, za mnoge i najboljih, operativaca u srpskom fudbalu.

NEBOJŠA ŽIVANOVIĆ: FUDBAL JE ZA SVE

U julu prošle godine na stadionu fudbalskog kluba Budućnost Krušik, „Park Pećina“, u okviru projekta „Zelena liga šampiona“, održan je turnir – „Seoska liga šampiona“. Na turniru su učestvovali OFS Ljig/Mionica, OFS Ub i GFS Valjevo a pored fudbalskih utakmica održano je takmičenje u nadvlačenju konopca i bacanju medicinke. U sklopu tunira, održano je i otvaranje renoviranog stadiona „Park Pećina“, odnosno, prvog  terena sa veštačkom travom u Valjevu.

-Nije tajna da smo tokom minule četiri godine, generalni sekretar Darko Bradonjić i ja, odlazili u mesta gde postoje samo škola, crkva, prodavnica i fudbalski teren. Ljudi iz lokalnog kluba nisu verovali, u ogromnom broju slučajeva bili smo prvi u istoriji saveza koji su obišli ta mesta. A imamo toliko poznatih slučajeva da su upravo iz ovakvo malih sredina na svet dolazili veliki asovi našeg fudbala. Teško je rečima opisati kada ovakve projekte realizujete u takvim sredinama, koliko to znači zajednici. Radili smo i radićemo i dalje na svemu što fudbalu i društvu donosi radost, svima kojima je ova igra mesto okupljanja i druženja. A to su između ostalog i ovakvi projekti – ne ostavlja dilemu Nebojša Živanović.