СТЕФАН ЏОДИЋ | ПОЗИВ У А ТИМ ЈЕ КАО САН, ДРЕС СРБИЈЕ ЈЕ НАЈЛЕПШИ ОСЕЋАЈ НА СВЕТУ (ВИДЕО)

Рођен је у Француској, фудбалски одрастао у Монпељеу, а данас своје место под фудбалским сунцем тражи у Шпанији. Ипак, када је требало изабрати репрезентативни дрес, за Стефана Џодића никада није било дилеме. Изабрао је Србију.

Прошао је практично све млађе репрезентативне селекције, носио капитенску траку у омладинској репрезентацији, стицао искуство на великим турнирима и корак по корак градио пут ка ономе о чему сања сваки млади фудбалер. Сада је стигла и награда, први позив у А репрезентацију Србије.

Фудбалер шпанске Алмерије један је од дебитаната на списку селектора Вељка Пауновића за септембарско-октобарски циклус УЕФА Лиге нација и утакмице против Грчке, Холандије и Немачке. Амбијент Спортског центра ФСС у Старој Пазови добро му је познат, али признаје да је овога пута осећај потпуно другачији.

„Сваки пут када добијем позив у репрезентацију осећај је невероватан, али сада, када је у питању А тим, све делује као сан. Нисам очекивао да ће позив стићи овако рано, иако сам се, наравно, надао да ће једног дана доћи“, каже Џодић.

Посебно му је драго што је од селектора чуо да га стручни штаб прати већ дуже време.

„Искрено, нисам ни знао да ме прате. Моје је било да играм, напредујем и помогнем екипи и клубу. Зато ми је драго што су приметили моје игре. Можда је и боље што нисам знао, јер онда играш слободније и опуштеније.“

СПОЈ ФРАНЦУСКЕ И ШПАНСКЕ ШКОЛЕ

Џодић је комплетну фудбалску школу прошао у Француској, а одласком у Шпанију упознао је другачију фудбалску филозофију. Управо у споју те две школе види један од разлога свог напретка.

„У Француској сам прошао целу школу фудбала и тамо практично све научио. У Шпанији је другачија игра, другачији фудбал и другачији захтеви. Покушао сам да спојим оно што сам научио у Француској са оним што сада учим у Шпанији и мислим да је то обликовало моју игру.“

Са 190 центиметара висине, снажан у дуелу, али и технички поткован, Џодић све више проширује своју улогу у везном реду.

„Прошле сезоне сам више био дефанзивно оријентисан, а сада покушавам да будем ближе противничком голу, да постижем голове и на тај начин помогнем екипи. Рекао бих да сам комплетан везни играч.“

Узор током одрастања био му је Пол Погба.

„Он ми је био идол. Има технику ’десетке’, а истовремено је фантастичан у дуел игри. Има и сличну грађу као ја. Покушавао сам од њега да научим помало од свега.“

Сада више не мора велике играче да гледа само преко телевизије. У Старој Пазови тренира поред Душана Тадића, Сергеја Милинковић-Савића, Саше Лукића, Немање Гудеља…

„То су врхунски играчи које гледам још од када сам био мали. Сада је сан делити терен и тренирати са њима. Гледаћу да од сваког узмем понешто и научим што више.“

ОТАЦ НЕНАД – ПРВИ УЧИТЕЉ И ОСЛОНАЦ

Фудбал је у породици Џодић много више од професије. Стефанов отац Ненад оставио је дубок траг у француском фудбалу, посебно у Монпељеу, а носио је и дрес репрезентације Југославије. Иако су играли на различитим позицијама (Ненад као дефанзивац, Стефан у везном реду), очево искуство било је драгоцено од првих фудбалских корака.

„Када сам био млађи, отац ми је много помагао, и на терену и ван њега. Гледао је моје тренинге и утакмице и стално ми давао савете. Иако није играо на мојој позицији, био је професионални фудбалер и зна шта фудбал на том нивоу захтева. Много ми је помогао да стигнем довде.“

А када је реч о репрезентацији, породично наслеђе добија додатну симболику. Стефан је рођен у Француској, тамо је одрастао, а сада живи и игра у Шпанији. Ипак, Србија је од почетка била његов избор.

„Сваки пут када добијем позив у репрезентацију осећај је невероватан. За мене је то најлепши осећај на свету. Велика је част бити позван и носити дрес Србије.“

Пут до А тима водио га је кроз бројне млађе селекције и сарадњу са различитим селекторима. Са Радованом Кривокапићем стигао је до полуфинала Европског првенства за кадете, а касније је радио и са Љубинком Друловићем, Александром Коларовом и Зораном Батом Мирковићем.

„Од сваког селектора сам добио неки савет и нешто ново. Трудио сам се да све то запамтим, сачувам и применим на терену.“

Сада почиње ново поглавље са Вељком Пауновићем.

„Знао сам га и раније, јер је радио у Шпанији. Први утисци су заиста сјајни и пресрећан сам што сам добио позив.“

КОРАК ПО КОРАК, СА ВЕРОМ У ЕКИПУ

Пред Србијом је захтеван циклус у елитној дивизији УЕФА Лиге нација, а први изазов је Грчка. Млади везиста не жели да гледа превише унапред.

„Треба да идемо утакмицу по утакмицу. Сада је најважнија Грчка. Не познајем њихове играче лично, али верујем у нашу екипу и верујем да можемо да победимо.“

Исто важи и када се помене Европско првенство 2028. године. Сан постоји, али Џодић не жели да прескаче степенице.

„Искрено, гледам само овај тренутак. Желим да будем сто одсто концентрисан, да се покажем у најбољем светлу и да као екипа направимо нешто добро.“

Од Монпељеа, преко млађих селекција Србије и капитенске траке, до Алмерије и првог тренинга са најбољим фудбалерима своје земље. Стефан Џодић је стигао до степенице о којој је дуго сањао.

И баш као што сам каже, можда нешто раније него што је очекивао.

Презиме носи своју фудбалску тежину и традицију, али прича коју сада пише припада само њему. Следећи корак је највећа сцена, дрес А репрезентације Србије.