НИКОЛА ШТУЛИЋ СПАСАО ЛЕЋЕ, ПА СТИГАО У ПАЗОВУ – ИГРАЊЕ ЗА СРБИЈУ ЈЕ НЕКА ПОСЕБНА ЕМОЦИЈА (ВИДЕО)

После сезоне у којој је у дресу италијанског Лећеа направио важан корак у каријери и головима помогао клубу да избори опстанак у Серији А, Никола Штулић поново је у Старој Пазови, међу кандидатима за најбољи тим Србије. Нападач који је свој пут градио стрпљиво, корак по корак, од Партизана и Радничког из Ниша, преко белгијског Шарлроа до једне од најзахтевнијих лига на свету, заслужено се нашао на списку селектора Вељка Пауновића за предстојеће пријатељске утакмице против Зеленортских Острва и Мексика.

Мирнији, искуснији и богатији за велико интернационално искуство, Штулић у национални тим долази са јасном жељом да се избори за своје место и покаже да је спреман за највеће изазове.

„Увек је част и привилегија наћи се у Спортском центру и тренирати са репрезентацијом Србије. Јако сам срећан што сам овде. Добра је атмосфера на тренинзима, видим да је селектор задовољан момцима. Има енергије и свежине и после напорне сезоне.“

Никола признаје да играње за репрезентацију носи посебну емоцију.

„Кад се игра за репрезентацију, то је нека друга емоција. Ту никада не мањка енергије. Увек се долази са посебном мотивацијом за коју не треба ни тражити разлог.“

Од дебија против САД у Лос Анђелесу до данас прошло је нешто више од три године. У међувремену је мењао клубове, државе и лиге, али се он лично суштински није променио.

„Мислим да нисам пуно. Променио сам два клуба, одиграо много утакмица, али сам углавном остао исти момак и исти фудбалер. Само мало искуснији и зрелији.“

Сећа се и победе против САД од 2:1, резултата који је за многе представљао изненађење.

„То је била велика шанса за нове играче и сви смо дали максимум да се представимо у најбољем светлу. Мислим да је добро да репрезентација има широк избор играча, јер никад не знате када могу да се десе повреде или непредвиђене ситуације.“

Слична атмосфера влада и сада, пред дуеле против две репрезентације које ће играти на Светском првенству.

„Имамо доста играча из Супер лиге и ово је велика прилика за све нас. Зеленортска Острва и Мексико су учесници Мундијала, биће то добра провера и за њих и за нас. Сваки играч појединачно може да види да ли може да се носи са изазовом играња против екипа које наступају на највећем такмичењу на свету.“

Из екипе која је играла у Лос Анђелесу данас су на списку само он и Владимир Лучић.

„Имали смо сличан пут. Били смо и између тога неколико пута позивани. Лепо је присетити се свега и опет бити овде заједно.“

После Партизана и Радничког из Ниша уследио је одлазак у Белгију, а потом и трансфер у италијански Леће, где је ове сезоне стекао огромно искуство.

„Мислим да ми је Италија највише значила што се тиче искуства. Серија А је изузетно захтевна, посебно за нападаче. Италијани су тактички и дефанзивно веома јаки. С друге стране, у Белгији сам стекао много самопоуздања, постизао голове и направио добру основу за одлазак у Серију А.“

Посебно истиче значај „међустаница“ у каријери.

„Фудбал ми је наметнуо да идем корак по корак. Некад је то тежи пут, али мислим да те управо то ојача и ментално и физички. Кад прођеш много тога, постајеш спремнији за будућност.“

Деби за Леће имао је против Милана и то директно против Страхиње Павловића.

„Све се десило веома брзо. Потписао сам уговор, одрадио један или два тренинга и већ сам дебитовао против Милана. Нисам очекивао да ћу одмах играти. Атмосфера у Лећеу ме је позитивно изненадила, навијачи су веома страствени. Иако смо изгубили 2:0, било је то велико искуство за мене.“

За Павловића има само речи хвале.

„Знам га од пете или шесте године, играли смо један против другог кроз целу омладинску школу Партизана. Мислим да је имао одличну сезону и показао сав свој потенцијал. Милан је подбацио, остали су у последњем колу без Лиге шампиона, али је Калаба био светла тачка у екипи. Свима причам да се баш ‘наместио’ у Милану и да је један од најбољих дефанзивних играча у Италији.“

Говорећи о квалитету Серије А, Штулић истиче колико је лига захтевна.

„Лига је ове године била веома изједначена. Свако свакога може да победи. Комо је, рецимо, велико изненађење, игра фантастичан фудбал са Сеском Фабрегасом. Заиста је уживање играти у таквој лиги.“

Посебно су се издвојили његови важни голови за Леће, међу којима и погодак против Сасуола у самој завршници сезоне.

„Дао сам неколико веома битних голова. Против Пизе, Кремонезеа, Парме… Драго ми је што сам помогао тиму да остане у лиги. Тај гол против Сасуола донео ми је мирнији одмор и осећај да сам заиста помогао екипи у кључним тренуцима.“

Другу утакмицу за репрезентацију Србије одиграо је против Андоре, када је Александар Митровић постигао хет-трик. Управо у голу против Сасуола, има много елемената које је директно научио из лекција код најбољег стрелца у историји репрезентације.

„Мислим да сам по грађи и начину игре доста сличан Митровићу. Упијао сам његове савете. Прва два пута сам питао, после тога није било потребе, јер је и сам прилазио и говорио ми шта треба да радим. Знао је некад и да викне на тренингу, све за моје добро. Хвала му на томе. Сви голови које сам ове сезоне постигао у Серији А, били су у Митровом стилу.“

Када говори о најтежим ривалима у Серији А, поново истиче Павловића.

„Дефанзивци у Италији су веома јаки и агресивни. Некад имају и мало више слободе у дуелима. Али Страхиња Павловић је за мене сигурно међу најбољима. Уз њега бих издвојио и Мухаремовића, као и Бремера из Јувентуса.“

Живот у Лећеу потпуно га је освојио.

„Не може да се пореди са Белгијом. Људи су веома гостољубиви, емотивни и страствени. Храна је одлична, клима медитеранска, море је близу… Заиста уживам тамо.“

У прилагођавању му је помогао и некадашњи репрезентативац Мирко Вучинић.

„Живи тамо са породицом, дружили смо се неколико пута и дао ми је много корисних савета.“

Штулић верује да се играчи са Балкана лако уклапају у јужну Италију.

„Много наших играча је оставило траг у дресу Лећеа. Говедарица, Сакић, Томовић… Мислим да Италијани воле балканске играче због менталитета. Слични смо, комуникативни, дружељубиви и лако се уклапамо.“

…

‘ПЕТ ОД ПЕТ’: ТЕЖИМ ПУТЕМ И БЕЗ ПРЕЧИЦЕ

Понекад неколико кратких питања открију више од читавог интервјуа. У одговорима Николе Штулића нема великих речи и празних обећања. Само искрен поглед на пут који је прешао, голове који су га мењали, људе који су му помогли и снове који га и даље воде напред.

На питање који је био тренутак када је схватио да је стигао у „озбиљан фудбал“, Штулић се враћа у дане проведене у Белгији.

„Можда када сам у Белгији почео да дајем голове и добио први позив у репрезентацију. Тада сам схватио да више не сањам, него да је то стварност. Био сам међу играчима који играју на највишем могућем нивоу.“

Као један од преломних момената у каријери издваја голове против Антверпена у дресу Шарлроа.

„Тада сам тек почео да играм и имао сам проблем са реализацијом и самопоуздањем после периода неиграња. Дао сам гол већ у првом или другом минуту и после тога се све променило. Као да је нешто ‘пробило’. Ослободио сам се и ствари су кренуле набоље.“

Када размишља о утакмици коју би волео поново да одигра, у њему се мешају два осећаја.

„Била је једна утакмица у Шарлрои када смо од 1:3 дошли до 4:3, а ја дао два гола и асистирао. То је било лудо. Али најјачи осећај сам имао после гола против Сасуола. Када бих могао поново да осетим ту емоцију, то би било невероватно.“

Посебно место у његовом развоју има тренер Рик Де Мил, са којим је сарађивао у Белгији.

„Много ми је помогао ментално. Имали смо доста индивидуалних разговора. Стално ми је понављао да верујем у себе, да не одустајем и да радим сваки дан као да ми је последњи, чак и када не играм.“

Када је реч о атмосфери у репрезентацији, највећим позитивцима сматра двојицу најискуснијих.

„Митар и Душан Влаховић увек праве добру атмосферу. Увек има неке шале и позитивног провоцирања.“

А онда и питање које је открило можда и суштину његове досадашње каријере, како би се звао документарни филм о Николи Штулићу?

„Можда ‘Тежим путем’… или ‘Без пречице’. То ми некако највише одговара.“

Зашто не и ‘Последњи корак никада није случајан’.

„Допада ми се и то. Волео бих једног дана да заиграм у Премијер лиги. А велики сан ми је и да осетим химну Лиге шампиона пред почетак утакмице. После тога, ту је и Светско првенство са репрезентацијом моје земље… Али за све то мора много ствари да се поклопи. Ја ћу наставити да радим и да дајем максимум, па се надам да ће се и остварити.“

…

ШТУЛИЋЕВ ТИМ „НА ПРВУ ЛОПТУ“

За сам крај разговора уследила је и најзабавнија рубрика. Задатак за Николу Штулића био је једноставан само на папиру, да од играча са којима је делио свлачионицу у Партизану, Радничком, Шарлрои, Лећеу и репрезентацији састави идеалан тим, али тако што ће за сваку позицију изабрати прво име које му падне на памет уз одређену особину.

Од највећег шаљивџије и „мангупа“, преко фудбалског фанатика, па све до играча који би једног дана могао да постане велики тренер, Штулић је одговарао брзо, искрено и без много размишљања.

Најдуховитији:

„Нека буде Дабаг из Шарлроа.“

Највећи мангуп:

„Роске. Росић, мој саиграч из Радничког.“

Најтиши у свлачионици:

„Нзита из Шарлрое. Баш је тих и повучен.“

Највећи радник:

„Камарда из Лећеа. Велика нада италијанског фудбала. Огроман радник.“

Највећи шмекер:

„Оусу, још један саиграч из Шарлрое.“

Највећи фанатик за фудбал:

„Никола Штулић (смех). Не видим већег фанатика од себе. Све ме занима, пратим буквално сваку утакмицу.“

Највећи филозоф у свлачионици:

„Кулибали из Лећеа. Воли много да прича и анализира.“

Најбољи певач:

„Зиберт. Немачки штопер из Лећеа. Можда није најбољи певач, али је свакако најупорнији. Обожава да запева.“

Највећи каснилац (на трениге, оброке, састанке…):

„Адем Зорган. Ван сваке конкуренције. Увек је био на ивици да закасни или би стизао у последњој секунди. Али толико је технички добар да му све те пропусте гледају кроз прсте.“

Најбољи тренер међу играчима:

„Саша Здјелар. Док сам био у Партизану, имао је велики утицај на нас млађе. Много је размишљао о тактици и фудбалу.“

Највећи лаф:

„Лазар Марковић. Много је помагао млађим играчима у Партизану. И мене је неколико пута заштитио у неким ситуацијама. Баш је био човек на кога си могао да се ослониш.“

А затим је узео оловку, инспирисан идејом да његов ‘Тим карактера’ остане забележен и на папиру у Старој Пазови:

„Дакле, овако: на голу је Росић. У задњој линији Оусу, Зиберт и Здјелар. На средини терена Нзита, Кулибали, Зорган и Марковић. На позицији ‘десетке’ Одеј Дабаг. И у шпицу Камарда и ја. Реци, како сам све избалансирао? Врхунски тим.“

…

ПОСЛЕДЊИ АПЛАУЗ ЗА ЖОТУ

Нападач Лећеа признаје да ће Мундијал пратити са посебном пажњом, не само због фудбала, већ и због људи са којима је делио свлачионицу и терен.

„Навијаћу за Белгију јер познајем много играча, али биће занимљиво гледати Бразил и Аргентину. Занима ме и како ће се велике звезде попут Роналда и Месија носити са свим физичким захтевима турнира. Португал ми је један од потајних фаворита, мислим да имају најјачи тим у последњих неколико година. Диван ми је и гест селектора Мартинеза да на списак стави име Дијога Жоте.“