
У ноћи коју је хет-триком обележио Александар Митровић и против Андоре 100. пут обукао дрес са најдражим грбом, историја је исписана и на клупи најбољег државног тима! Драган Стојковић постао је селектор са највише утакмица у историји нашег фудбала! И то од 1920. године и првог меча који је наша репрезентација одиграла, против Чехословачке у Антверпену. Од 24. марта 2021. године и првог меча са Републиком Ирском у квалификацијама за Првенство света у Катару до 10. јуна 2025. године и дуела са Андором у Лесковцу, Драган Стојковић је самостално предводио Орлове 52 пута и тако надмашио легендарног Ивицу Осима (51) по броју утакмица на клупи државног тима. Само на клупи Србије одавно је најдуговечнији, далеко дуже од Радомира Антића и Синише Михајловића.
Драган Стојковић је у 52 утакмице, остварио 25 победа и тако се примакао Осиму који има две победе више, односно Сантрачу са биланском од 26 победа. Пикси је забележио још 14 ремија и 13 пораза уз гол разлику 86:56 а Ивица Осим за 51 утакмицу има скор 27 победа, 10 ремија и 14 пораза. Следећи на листи је Слободан Сантрач са билансом 43 утакмице, 26 победа, 10 ремија и седам пораза. Подсећања ради, Драган Стојковић је власник још једног рекорда – једини је у историји српског фудбала који је уписао наступ на Светском и Европском првенству као играч и селектор!

Ко је могао да претпостави да ће 35 година од историјске утакмице у Верони и победе против Шпаније на Првенству света у Италији, када је Драган Стојковић после чаролија на терену летео у загрљај управо Ивице Осима, сада у улози селектора надмашити рекорд човека коме се дивио.
“Наравно да у том тренутку нисам размишљао да бих икада у животу могао да будем селектор своје земље. Живот је чудан, чини нас другачијим и доноси нам изазове које нисмо очекивали. Стицајем околности бавим се тренерским послом већ 17 година, а последње четири године седим на клупи државног тима и пресрећан сам што представљам Србију у тој одговорној, али пре свега привилегованој улози. Е сад, да ћу надмашити Осимов рекорд, нисам могао да замислим ни у најлуђим сновима. Далеко од тога да сам бројао утакмице. Штавише, изненадили сте ме тим податком. На крају крајева, бројеви су егзактни и не могу да лажу. Свакако да ми годи. Трудићу се и даље да заједно са својим играчима доприносим јачању угледа српске репрезентације на међународном нивоу. Нема веће радости и лепше сатисфакције за једног селектора од пласмана на велико такмичење. Сада желимо корак даље. Да направимо нешто велико. Хоћемо резултат који ће заувек остати уписан у аналима српског репрезентативног фудбала.“
Стојковића је током играчке каријере пратио глас Осимовог љубимца:
„Не бежим од тога, чак верујем да је заиста било тако, мада он то никада не би признао. Имали смо сличан карактер, волео је играче с победничким менталитетом. Све сам умео да вратим играма, головима, залагањем и професионалним односм на тренизнима и утакмицама. Никада нисам покушао да злоупотребим те привилегије и да радим ствари због којих би Швабо касније имао проблема. Много сам га ценио као стручњака, јер сам тек код њега почео да схватам неке детаље о тактици. Зона, систем, захтеви игре… Осим је знао посао и фантастично је умео да избалансира тим. Није добро кад имаш десет зналаца на терену. Мора неко и да трчи.“
Пиксија само лепе успомене вежу за Штрауса с Грбавице.
„Често ме питају за прославу првог гола против Шпаније. То је била моја подршка човеку који је тих дана био на страшном удару јавности. Видело се да имамо штофа и да смо кадри за велики резултат. Међутим, Осима су нападали са свих страна. Трпео је ниске ударце, а кап која је прелила чашу догодила се вече пре меча у Верони. Написали су да је попио 11 флаша вискија. Био је страшно утучен, клонуо духом, психички разорен. Цео свет му се смучио. Рекао ми је: ‘све могу да разумем, ја сам човек широких схватања и отвореног срца, али ово је превршило сваку меру’. Загрљај код гола је најмање што сам могао да учиним да га бар мало орасположим.“
Наредни меч Србија игра 6. септембра против Летоније у Риги, а три дана касније следи спектакл када ћемо бити домаћини Енглеској.