РАДОВАН ЋУРЧИЋ ЗА ФСС | СРБИЈА СЛАВИЛА У ПОСЛЕДЊЕМ ДУЕЛУ СА ГРЧКОМ ПРЕ 12 ГОДИНА: "ИГРАЧИМА И СЕЛЕКТОРУ ПОДРШКА, КАДА ЈЕ НАЈТЕЖЕ БУДИМО ЗАЈЕДНО"

Пред Србијом је нови почетак, дуели са Грчком и Холандијом у Београду, а затим и атрактивна и веома захтевна гостовања у Минхену и Ајндховену, против Немачке и Холандије у новом циклусу Лиге нација.

У ишчекивању премијерног меча са Хеленима, 24. септембра на стадиону „Рајко Митић“, подсећамо се последњег дуела две репрезентације, одиграног 18. новембра 2014. године на Криту (Хања).

Србија је славила у пријатељском мечу – 2:0 головима Радосава Петровића (60.) и Немање Гудеља (90.), у тренутку који је за обе селекције био посебан и без обзира на карактер сусрета, веома значајан.

-Оно што је интересантно јесте да су одговорност на клупи А селекција у том мечу добили практично селектори младих репрезентација (U21), јер су Грци после пораза од Фарских острва у квалификацијама за Еропско првенство сменили Клаудија Ранијерија, а три дана пре дуела у Хањи и нашег пораза од Данске, такође у квалификацијама, Дик Адвокат је поднео оставку. Тако смо се Костас Цањас и ја нашли у ситуацији коју само фудбал може да режира – истиче тада в.д селектора Радован Ћурчић.

Свега три дана припрема и епилог који је утицао да се са функције селектора Србије скине префикс вршилац дужности пред наставак квалификација.

-У групи са нама је била Португалија, велики фаворит, касније постала првак Европе, а ми после административних 0:3 против Албаније, затим и минус 3 бода, практично смо завршили квалификације пре него смо их и почели. Једно тешко време, али оно никад лако није када се ради о репрезентацији. Очекивања су увек иста, у систему Фудбалског савеза Србије све се углавном мери по резултатима најбоље репрезентације – не оставља дилему искусни стручњак.

Сама утакмица је донела неизвесност, али после свих турбуленција у обе селекције, Србија је најзад имала разлога да се мало радује.

-Прошло је доста година, али памтим једну мотивисаност, много нам је био потребан добар резултат, уосталом као и њима. Били смо дисциплиновани, постигли голове на време, Петровић, затим и Гудељ. Са те стране смо изгледали баш добро. Изашли смо са тог окупљања у много бољем расположењу. Званичне, али и пријатељске утакмице репрезентације су увек битне. Нешто што привлачи пажњу јавности и наравно утиче на амбијент пред следеће утакмице.

Остаће записано да су у последњем дуелу са Грчком, победу остварили: Владимир Стојковић, Ненад Томовић, Никола Максимовић (88. Стефан Митровић), Бранислав Ивановић, Душко Тошић, Радосав Петровић (82. Немања Гудељ), Немања Матић, Зоран Тошић (89. Антонио Рукавина), Милош Јојић (66. Филип Ђуричић), Лазар Марковић (66. Данко Лазовић), Александар Митровић.

УСПЕХ КОЈИ СЕ НЕ ЗАБОРАВЉА

После свега била је то јесен помешаних осећања. Репрезентација до 21 године остварила је огроман успех. Селекција коју је водио селектор Радован Ћурчић успела је после два бараж меча да елиминише актуелног првака Европе у овом узрасту, селекцију Шпаније. После 0:0 у Јагодини, Србија је изненадила фудбалску Европу и савладала Шпанију – 2:1 у реванш мечу који се играо у Кадизу.

-Шпанија до тада није изгубила утакмицу три циклуса, претходно су освојили шампионат и наравно били су велики фаворити да поново буду прваци Европе. Успели смо да их прођемо, заиста смо направили један велики резултат. Остаје жал што нисам водио репрезентацију на Првенству Европе у Чешкој, али вероватно бих још више жалио да нисам преузео А репрезентацију. Шанса која се искрено указује једном у животу. Без обзира на тренутак који је био изузетно тежак. Та 2014. је била јесен помешаних осећања, јер у ноћи када смо ми савладали Шпанију у Кадизу, десиле су се оне ствари у Београду, али све је то живот.

СЕЋАЊЕ НА СЈАЈНУ САРАДЊУ

Остају сећања, а она говоре да су у систему Фудбалског савеза Србије млађе категорије имале запажене резултате, годину дана раније, дакле 2013. Србија је постала омладински (U19) првак Европе. Две године касније, управо актуелни селектор А репрезентације, Вељко Пауновић, освојио је свет са селекцијом до 20 година. Заједно сте били у систему, сарађивали сте.

-Како да не, генерације које смо водили биле су уско повезане. Из екипе која је постала првак света на Новом Зеланду, код мене за U21 су играли Милош Вељковић, Андрија Живковић, Сергеј Милинковић Савић, Предраг Рајковић…Сарадња је била блиска и после свега успешна. Зависили смо један од другог од окупљања до окупљања, реално функционисали смо баш добро у смислу да нађемо најбоље решење и за једну и за другу селекцију. Била је тада, као и сада, добра сарадња не само између нас, већ између свих селектора, заиста на једном високом нивоу – не крије Радован Ћурчић.

ВЕРУЈЕМ У ВЕЉКА, ИГРАЧИМА И ЊЕМУ ПОДРШКА

Прати данас тренер Младости из Лучана, екипе која у досадашњем делу шампионата бележи добре резултате, активности А репрезентације. И навија за нове успехе, жели Орловима добар старт у Лиги нација, али исто тако наглашава да Србију чекају веома јаки дуели.

-Не бих улазио много у детаље. Налазимо се у једној од најјачих група, Грчка има огроман потенцијал, играче који наступају у лигама петице, стандардно. Имају и они велике амбиције, желе треће место као и ми. Немачка и Холандија са новим селекторима сигурно су после наступа на Првенству света, гладни добрих резултата, виде предстојеће мечеве у Лиги нација као нови почетак и сигурно ће имати огроман мотив. Озбиљне фудбалске нације, увек моћне. Србија? Верујем у Вељка. Знам да садашњи тренутак, избор који има није лак. Неко раније време пружало је веће могућности, али понаваљам – верујем у Вељка да ће пронаћи тим, играче који ће између себе функционисати добро. Играчима и њему подршка, знам да смо нација која нема стрпљења, али будимо заједно сада када је потребно – закључио је бивши селектор Србије, Радован Ћурчић.