ПОВРАТАК СА ОСМЕХОМ – ЈОВАН МИЛОШЕВИЋ О РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ, СНОВИМА, СЕЛЕКТОРУ ПАУНОВИЋУ, ГОЛОВИМА (ВИДЕО)

Првог дана окуљања А репрезентације Србије у Спортском центру Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови, осмех на лицу Јована Милошевића говорио је више од речи. После периода испуњеног повредама и неизвесношћу, млади нападач поново је здрав, мотивисан и спреман за нове изазове у дресу националног тима пред пријатељске утакмице против Зеленортских Острва и Мексика.

Млади нападач иза себе има бурних шест месеци, од блиставе јесени у дресу Партизана, титуле јесењег првака и статуса првог стрелца Суперлиге, до одласка у Бундеслигу и адаптације на једно од најзахтевнијих фудбалских окружења у Европи.

„Спреман сам, хвала Богу. Повреда је сада прошлост. Чекају нас два меча против учесника Светског првенства и то је свакако велики изазов. Причали смо већ међу собом, сви смо орни и жељни да се покажемо у најбољем светлу“, рекао је Милошевић по доласку у Стару Пазову.

Иако је у Немачку отишао у тренутку када је био у сјајној форми, признаје да је са емоцијама пратио дешавања у Хумској.

„Није ми било свеједно када сам видео да Партизану не иде како смо сви очекивали. То су моји другари. Наравно да остаје жал што можда нисам остао још шест месеци, али очигледно није било суђено“, искрен је Милошевић.

У дресу Вердера брзо је осетио шта значи ритам Бундеслиге. Постигао је важне голове против Ајнтрахта, Сент Паулија, Хајденхајма, а посебно памти драматичан меч против главног конкурента за опстанак у лиги.

„Било ми је пресмешно кад сам промашио ону шансу. Прво сам се шокирао, јер сам у Партизану давао голове из много тежих ситуација. Али нисам пао после тога. Наставио сам и успео да постигнем победоносни гол. И данас се смејем том промашају. Помогла ми је и подршка навијача који су одмах после пропуштене шансе почели да скандирају моје име. Одужио сам им се голом и сви смо на крају били пресрећни због важне победе.“, каже кроз осмех српски нападач.

Истиче да му је боравак у Немачкој донео много више од фудбалског искуства.

„Мислим да сам доста сазрео. Ко год је пратио моју каријеру видео је да није ишло лако и глатко. Прошао сам кроз много ствари у последње три-четири године и све то ме је ојачало“.

У репрезентацији га је дочекао велики број играча из генерације која је играла полуфинале Европског првенства за кадете у Израелу.

„Прошли смо много тога заједно и сигурно смо ближи него неке друге генерације. То много значи када дођеш у А тим“, каже Милошевић, који се уз осмех присетио и пенал серије против Холандије: „Прво ми падне на памет како Лука није одбранио ниједан пенал. Наравно, ми смо сјајни другари, али морам мало да га пецнем.“

Посебно се радује јесењим изазовима у А дивизији Лиге нација, где Србију очекују дуели против најјачих европских селекција.

„То је доказ колико значи играње у А дивизији. Холандија, Немачка, Грчка… све су то велики изазови и мислим да сви једва чекамо те утакмице“, истиче Милошевић.

…

БЛИЦ ПИТАЊА

У наставку разговора уследила су кратка и брза „блиц питања“, а Јован Милошевић је, у свом стилу, одговарао искрено, без много размишљања и са доста шарма.

Најтежи дефанзивац против кога си играо у каријери?
„Милан Мајсторовић, у млађим категоријама. Са њим ми је сваки дан на тренингу био пакао, буквално. Нема шансе. Буквално смо се тукли на терену. Колико је мене нервирао и колико сам ја њега нервирао. Позитивно безобразан.“

Омиљени стадион у Немачкој?
„Штутгарт Арена. Све ми је на њему потаман.“

Најбољи савет који си добио од неког тренера?
„Од Радослава Батака, кад ми је рекао: ‘Погреши хиљаду пута, али реагуј после сваке грешке. Покажи да ти је стало. Покажи карактер.’“

Гол који никада нећеш заборавити?
„Маказице против Јавора. И један од оних пет на Европском првенству у Израелу. Рецимо, против Данске у четвртфиналу.“

Саиграч који те је највише изненадио квалитетом?
„Енцо Мило из Штутгарта. Кад сам дошао, нисам ни знао ко је, али после прве утакмице све ми је било јасно.“

Идол уз кога си одрастао?
„Меси. Меси и Ибрахимовић.“

Најбржи играч против кога си играо?
„Фримпонг из Леверкузена. Као муња. Ракета.“

ВАР, да или не?
„Да, али до неке мере. На пример, минимални офсајди мени као нападачу не иду на руку.“

Пенал у деведесетом или гол у дербију?
„Пенал у 90, али у дербију.“

Лига шампиона или Светско првенство?
„Светско првенство. Ту нема дилеме. Ништа лепше. Сећам се 2010. у Јужној Африци. Скупљао сам сличице, гледао сваку утакмицу и плакао после нашег пораза од Аустралије. Као киша сам плакао.“

Мбапе или Јамал?
„Јамал. Немам дилему. Волим Барселону.“

Ноћна или дневна утакмица?
„Ноћна.“

Немачка дисциплина или српски темперамент?
„Помешано. По могућству и једно и друго. Колико Немци воде рачуна о дисциплини уверио сам се још у Швајцарској, где сам имао Немца за тренера. Шта год да сам урадио, није било довољно за њега. Тражио је увек више. Још, још и још… Због тога смо на крају имали неких проблема, па сам ја испољио тај српски темперамент.“

Ко ће пре да те насмеје: Станковић, Недељковић или Букинац?
„Хајде да кажем Недељковић, јер више прича од ове двојице. А кад више прича, веће су шансе да ме насмеје.“

Једна реч која најбоље описује Јована Милошевића?
„Не бих знао да ти кажем. То вероватно ти треба да ми кажеш.“

Може. ИСКРЕНОСТ. Јован Милошевић делује баш онако како и говори: искрено, директно и без фолирања.

ПОВЕРЕЊЕ КОЈЕ СЕ НЕ ЗАБОРАВЉА

Деби у дресу А репрезентације Србије против Летоније остаће један од најважнијих тренутака у каријери Јована Милошевића, а млади нападач не крије колико му значи подршка селектора Вељка Пауновића.

„И данас сам захвалан селектору на поверењу. Бићу захвалан до краја каријере на том моменту и речима које ми је тада упутио. Много полаже на детаље и индивидуалне разговоре са играчима, што је јако важно. Када сам дошао, рекао ми је само да се опустим и будем свој. То ми је много значило“, истакао је Милошевић.

…

САН О ЕВРОПСКОМ ПРВЕНСТВУ

Млади репрезентативци Србије већ сада са великим узбуђењем размишљају о Европском првенству наредне године и прилици да пред домаћом публиком покажу колики потенцијал поседује генерација која је годинама расла заједно.

„Све зависи од нас. Ако будемо на окупу и ако будемо прави, мислим да можемо далеко да догурамо. Само да нас здравље послужи и да сви будемо спремни. Надам се да ће све бити у најбољем реду.“, поручио је уз осмех Јован Милошевић.