ОРЛОВИ У ШПАНИЈИ | СУСРЕТ ДВЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ

На дан утакмице између Шпаније и Србије у Виљареалу, у духу дуге фудбалске традиције и међусобног поштовања, организован је званични ручак и сусрет две делегације.

Српску страну предводили су председник Драган Џајић и генерални секретар Бранко Радујко, док су домаћине представљали председник федерације Рафаел Лоузан и генерални секретар Алваро де Мигуел Казануева.

У пријатној и срдачној атмосфери, вођени су разговори о сарадњи, развоју фудбала и заједничким изазовима, али и о богатом наслеђу које две земље деле кроз деценије фудбалских дуела.

Није изостала ни традиционална размена поклона, дресова са презименима челника два савеза, симбола узајамног уважавања и спортског пријатељства.

Управо нас то поштовање и богата историја природно воде ка причи о дуелима две репрезентације која траје готово читав век и у којој су се смењивале генерације, државе и стилови игре, али је неизвесност исхода увек остајала иста.

Историјат фудбалских дуела између репрезентација Србије (рачунајући и Југославију, СР Југославију и Србију и Црну Гору) и Шпаније представља једно од занимљивијих европских ривалстава.

Први сусрет одигран је 24. априла 1932. године у Овиједу, када је Шпанија славила резултатом 2:1.
Већ наредне године, у Београду, Југославија је успела да избори реми (1:1), у утакмици која је остала упамћена по великој борби и атмосфери на стадиону.

У том раном периоду, сусрети су углавном били пријатељског карактера, али су већ тада поставили темеље ривалства између две технички надарене репрезентације.

…

Ера великих такмичења (1960–1970)

Током 60-их и 70-их година, Југославија и Шпанија често су се састајале у квалификацијама за велика такмичења.

– Квалификације за Мундијал 1970: реми у Београду (0:0) и победа Шпаније у Барселони (2:1)

– Квалификације за Мундијал 1974: два ремија (0:0 и 2:2), а затим одлучујућа „мајсторица“ у Франкфурту и победа Југославије 1:0 голом Јосипа Каталинског

Овај период обележили су дуели великих генерација, са једне стране наше на челу са Драганом Џајићем, а са друге шпанске звезде предвођене легендарним Амансијом.

Драматични дуели (1982/1990/2000)

У новијој историји посебно место заузимају сусрети са великих такмичења, а међу њима и чувена утакмица на Светском првенству 1990. године у Италији.

У осмини финала, екипа предвођена Ивицом Осимом савладала је Шпанију са 2:1, а јунак меча био је Драган Стојковић, који је постигао оба гола за наш тим.

Памти се и дуел на Европском првенству 2000, када је Шпанија победила 4:3 у једној од најдраматичнијих утакмица турнира.

Југославија је у том мечу три пута водила, али је Шпанија преокренула резултат у самој завршници, што је остало упамћено као један од најузбудљивијих сусрета две селекције.

Важан сусрет ове две репрезентације одигран је и на Мундијалу 1982, када је један од најмоћнијих састава Плавих свих времена изгубио са 2:1.

Југославија је повела голом Ивана Гудеља, али је Шпанија пред домаћом публиком успела да преокрене резултат. Тај меч био је типичан пример турнирског фудбала тог времена: чврст, тактички захтеван и обележен огромним притиском домаћина, који је на крају пресудио у корист „фурије“.

Крајем деведесетих и средином двехиљадитих, играни су и квалификациони мечеви за Светско првенство у Француској 1998 (у Београду 1:1, у Валенсији 2:0 за Шпанију) и Немачкој 2006 (оба без победника) који су додатно учврстили ривалство.

Последња два сусрета одиграна су у оквиру А дивизије Лиге нација 2024. године. У Београду је било без голова, а у Кордоби 3:0 за Шпанију.

Дуели Србије (некада Југославије) и Шпаније представљају спој две фудбалске филозофије: балканске креативности и иберијске технике. Кроз скоро сто година сусрета, ови мечеви су доносили историјске квалификационе битке, драматичне преокрете, велике играче и генерације.

Иако се нису састајали толико често као неки други ривали, сваки њихов сусрет носио је посебну тежину и готово увек неизвесност до самог краја.

Јубиларна, 25. епизода вековног ривалства Србије и Шпаније, заказана је за вечерас од 21 сат на стадиону „Керамика” у Виљареалу.