ОРЛОВИ У БЕЧУ | НЕМАЊА МАКСИМОВИЋ И САША ЛУКИЋ ПРЕД МЕЧ СА АУСТРИЈОМ (ВИДЕО)

Утакмице које отварају 2025. годину, али и мечеви који представљају праву увертиру за ново узбудљиво путовање, квалификације за Првенство света 2026. године. Србија – Аустрија, двомеч за останак у елитној групи европског фудбала, најпре дуел у Бечу 20. марта, а затим реванш у Београду, три дана касније. О искушењу које следи говоре репрезентативци Немања Максимовић и Саша Лукић, староседеоци, играчи који су већ много дали и даће најбољем националном тиму.

-Пред нама су јако важне утакмице против веома квалитетне репрезентације – не крије Немања Максимовић.-Желимо да покажемо да нам је место да се такмичимо са најбољим селекцијама у Европи, а мислим да смо кроз утакмице у Лиги нација показали да то заслужујемо. Ови дуели су само наставак и још један тест за нас да покажемо да ли можемо да се боримо са најбољим репрезентацијама у овом тренутку.

Имали смо захтевну групу у Лиги нација, добар старт против тада свежег првака Европе Шпаније, затим мечеви против Швајцарске и Данске, остаје чини се жал за последњим сусретом против Данске у Лесковцу када смо заслужили више од нерешеног исхода.

-То је била једна од наших бољих утакмица у последње време где смо доминирали, али и пропустили велики број добрих прилика. Надам се да ће то што смо тада пропустили да нам се врати против Аустрије.

Много је кадровских проблема у обе репрезентације…

-Нормалне ствари у овом делу сезоне. Не треба кукати за играчима који нису овде, сви који су на располагању имају квалитет да одговоре изазову и заједно морамо да дамо максимум како би остварили што бољи резултат. Играчи који нису ту тренутно могу да недостају, али не можемо ништа да променимо, морамо да задржимо фоку и понављам дамо свој максимум, покажемо се у најбољем светлу и Србију оставимо у најбољој групи Лиге нација.

Да ли је меч у Лесковцу било једно од најбољих издања Немање Максимовића у репрезентативној каријери.

-У последње време да, како моје, тако и репрезентације.И није важно само индивидуачно издање, за све нас битно је како је изгледао тим. После тог меча са Данском цела фудбалска јавност је била задовољна без обзира што нисмо победили. И то је пут којим треба да идемо. У фудбалу победиш и изгубиш, али борба и приступ увек морају бити на максималном нивоу као што је било против Данске. Тако се враћа поверење народа у репрезентацију.

Не памти добро гостовање у Бечу…

-Баш тако, примили смо два гола, онда сам добио јак ударац у главу. Верујем да ће сада све бити боље за нас, да ћемо остварити бољи резултат и све одлучивати пред нашом публиком на нашем стадиону.

Овог лета је десет година од титуле првака света на Новом Зеланду.

-Све што сам старији и како каријера одмиче постајем свестан шта смо остварили. То су ствари које се памте цео живот, ствари које су обележиле не само моју него каријере свих нас који смо тамо били. Јако ми је драго да смо сви и даље у контакту, како играчи, тако и са члановима стручног штаба. У фудбалу упознајете и срећете много људи, али реткост је да после толико година будете као породица са великом групом људи. Готово смо у свакодневном контакту, знамо да и сада у било које доба дана можемо да позовемо Вељка Пауновића или неког из стручног штаба и добијемо користан савет. За сваког играча то је много важно, да имате особу којој верујете и од које можете добити прави савет, а он вас гледа као своје дете.

Да ли је предстојеће Првенство света последња шанса те генерације да направи нешто велико у сениорском фудбалу.

-Па сигурно, полако улазимо у године, без обзира што су данас границе померене. Пред нама су године када нешто можемо и ја бих рекао морамо да направимо да би нас памтили и по резултатима у сениорском фудбалу.

Србија ће бити домаћин Првенства Европе за играче мало старијег узраста него вашег када сте освојили свет на Новом Зеланду.

-Биће то лепа прилика за њих, али домаћинство доноси и додатни притисак. Ми тај осећај на Новом Зеланду нисмо имали, због временске зоне ми када смо играли, Србија је спавала, све до завршнице. Нисмо осећали никакав протисак, играли смо турнир као и сваки други, уживали у сваком тренутку. И то нас је рекао бих условно речено спасило – рекао је златни орлић српског фудбала и стрелац историјског, победоносног гола у финалу против Бразила, Немања Максимовић.

Слично Немањи Максимовићу који пружа одличне партије у дресу Панатинаикоса, у дресу Фулама у најјачој лиги Европе, блиста Саша Лукић. Још један од наших великих адута у двомечу са Аустријом.

-После неког дужег периода окупили смо се поново, очекују нас две јако битне утакмице. Нисмо у широком саставу, али сви који смо овде, јако верујем у све њих, верујем у тим. Надам се да ћемо сви испунити захтеве и одиграти најбоље што је могуће – истиче Саша Лукић.

Против Аустрије смо играли пријатељски меч пред одлазак на Првенство Европе у Немачкој.

-Да будемо искрени били су тада бољи од нас. У односу на тај дуел нама сада нема доста играча, доста тога се променило. Знамо све њихове предности, али и мане. То је једна веома дисциплинована екипа, добро организована, знају шта хоће. Неће нам бити лако, али морамо добро да се припремимо и будемо на највишем могућем нивоу да бисмо остварили добар резултат.

Надам се и верујем у добар исход, морамо да будемо обазриви јер нас очекује и реванш.

Повреда рамена зарађена у дресу репрезентације је ружна прошлост…

-У репрезентацији сам око 6-7 година и мислим да сам за то време пропустио можда једно или два окупљања и јако ми је било тешко што у новембру нисам био ту, јер волим да играм за репрезентацију. То ми је био и дечачки сан, за мене је то једноставно врхунац у каријери сваког играча. Репрезентација је изнад свега и веома сам срећам што сам сед вратио, једва сам чекао ово окупљање у марту. Изашао сам из повреде још јачи, мислим и бољи, без обзира што сам у том тренутку био разочаран и свестан да ћу имати паузу.

За тих 6-7 година Светско и Европско првенство, хоће ли евентуални пласман на ново Светско првенство бити круна каријере.

-Искрен да будем хоће, али имамо после тога и Европско првенство. Ја ћу се трудити да док сам у репрезентацији дајем све од себе и помажем репрезентацији да остварује велике циљеве а то су пласмани на највећа такмичења. Волео бих да Србија буде константна и редовни учесник највећих такмичења, да ја трајем што дуже, али и да репрезентација има добре резултате.

До сада преко 50 наступа….

-Леп податак, али искрено не оптерећујем се бројевима. Када се игра за репрезентацију остаје оно што си направио као тим. Зато се трудим да дајем свој максимум и помогнем репрезентацији да оствари што боље резултате. Надам се да ће бити све боље и боље.

У квалификацијама за СП у САД, Канади и Мексику налазимо се у групи са Енглеском…

-Причао сам са саиграчима из Фулама, подсетили се меча на Европском првенству, мислим да ће цео клуб бити на Вемблију када будемо играли у Лондону. Искрено једва чекам тај меч. А до сада нисам играо на Вемблију, сада играмо у ФА купу са Кристал Паласом и ако победимо играћемо полуфинале на Вемблију и знаћу онда каква нас атмосфера очекује када будем играо са репрезентацијом.

Блиста у Фуламу, навијачи га воле, добио је и признање за најбољег играча у фебруару.

-Задовољан сам партијама, својим, али и тима, екипа игра на високом нивоу. Био сам неколико пута у најужем кругу за играча месеца и ево најзад у фебруару добио то признање. Лепа сатисфакција за мене и моју будућност. Подстрек да наставим у истом ритму.

На Острву блиста и Никола Миленковић, али у два дуела са Фуламом, радовао се Саша Лукић.

-Игра сјајно, са Нотингемом је веома близу пласмана у Лигу шампиона. И ми имао своје жеље, све иде како треба, нека тако остане.

Нема много играча да им навијачу певају песме, фанови Фулама обожавају Сашу Лукића, чуло се то и на Олд Трафорду.

-Искрен да будем прија, али да будем искрен када сам на терену имаш фокус, искљућиш се, не чујеш у том тренутку. Али пријатељи који су били на трибини снимили су, певали су неколико пута. Када сам излазио са терена поново су певали па сам све чуо, а наравно онда сам преслушао и снимке. За мене много леп осећај, поготово када си странац и играш у таквој лиги, земљи. Посебан осећај. Драго ми је да су они препознали све оно што дајем за тим и клуб, трудим се да буду срећни са резултатима Фулама.

Нападачи кажу да им је теже да играју у Италији него у Енглеској, како то Саша Лукић гледа из перспективе везног играча.

-Искрен да будем велика је разлика између Серије А и Премијер лиге. Серија А има неке своје предности и мане, али мислим да је Премијер лига у овом тренутку много испред Серије А у сваком сегменту. Да ли интезитет, тактика, техника, квалитет, брзина, снага…мислим да су на већем нивоу. Лакше ми је било да играм у Италији, али прилагодио сам се захтевима Премијер лиге и некако сам и напредовао уз све те играче из утакмице у утакмицу. Кажу да је најбоља лига на свету, заиста је тако. И свако ко је био део тога, уверио се у то. Торино остаје моја друга кућа, урезан у срцу, провео сам тамо шест незаборавних година, дошао сам као дечак из Партизана и постао тамо човек. Торино никад нећу заборавити, вежу ме заиста лепе успомене – рекао је Саша Лукић.

Репрезентација Србије вечерас од 18,00 има последњи тренинг пред меч са Аустријом на стадиону Ернст Хапел, пола часа раније биће одржана конференција за медије.