ОРЛОВИ СУТРА ОДЛАЗЕ У ЦИРИХ, МИХАИЛО ИВАНОВИЋ ИСКРЕНО О ШВАЈЦАРСКОЈ, САИГРАЧИМА И НОВОМ КЛУБУ | СА ОВИМ КАРАКТЕРОМ МОЖЕМО ДО ПОБЕДЕ, УЗОР СУ МИ НАШИ НАПАДАЧИ, ГОЛ ЗА МИЛВОЛ ПРОСЛАВИО САМ НА МИТРОВИЋЕВ НАЧИН (ВИДЕО)

Репрезентација Србије у четвртак, 14. новембра одлази у Цирих, где је дан касније очекује претпоследњи дуел групне фазе Лиге нација, против домаћина Швајцарске. Три дана касније у Лесковцу, Орлови ће у последњем мечу дочекати Данску. После Милоша Вељковића, за мреже Фудбалског савеза говори Михаило Ивановић, један од најмлађих репрезентативаца, играч који је недавно постигао првенац за Милвол у Чемпионшипу. Бивши играч Војводине, момак који много обећава, сада спреман да да максимум уколико му селектор Драган Стојковић укаже поверење.

-Добро се осећам, нека повреда је остала иза мене, спреман сам и наравно мотивисан да са саиграчима добро тренирам и одговорим свим обавезама – не крије Михаило Ивановић.- Очекивања су увек највећа када тренирате и играте са играчима који су на озбиљном нивоу, због тога мислим да можемо да остваримо победе у обе утакмице. Биће тешко наравно, али са играчима који имају такав карактер и менталитет, верујем да имамо јако велике шансе да останемо у овој најјачој дивизији Лиге нација.

Славили смо против Швајцарске у Лесковцу, сада нас очекује можда још захтевнија утакмица у Цириху?

-Слажем се, у Лесковцу смо имали публику која нам је дала додатну снагу и мотив, помогла нам је да дођемо до циља. Надам се да ћемо у Цириху изаћи на терен као да играмо пред нашим навијачима, да ћемо да одиграмо једну добру утакмицу и вратимо се кући са три бода.

И Данска нам је велики дужник, нисмо славили практично од 1990. године?

-Нисам знао за тај податак, али знам да сигурно нећемо бити равнодушни у том мечу, верујем да ћемо пред нашом публиком показати да нам је место у најјачој дивизији Лиге нација. На Европском првенству смо играли против њих, недостајао нам је тај гол, истина постигли смо га, али нам је био поништен. Надам се да сада за њих неће бити те среће.

Не крије Михаило Ивановић да је конкуренција на његовој позицији јака, али не крије да је велика част тренирати и играти са играчима калибра Митровића, Влаховића или Јовића.

-Доста може да се научи, сви су ми узор, то су најбољи наши нападачи, поготово Митровић кога сам пратио, уосталом мој први гол у Чемпионшипу прославио сам на његов препознатљив начин. Много, много могу да научим од њих. Гледам њихове утакмице, ако не у директном преносу, касније обавезно погледам учинак и голове.

Посебан дан у каријери младог играча свакако је први гол на Острву.

-Неописив осећај. Када сам кренуо ка голу Дерби Каунтија, видео сам публику која је на ногама, а тренутак када сам заобишао голмана и послао лопту у мрежу, одушевљење на трибинама…Непоновљив осећај. Одушевили су ме и навијачи због песме, певају ми стално када улазим у игру, да ли пре почетак или касније, али дају ми подршку. Милвол има фантастичне навијаче, због њих је привилегија бити играч тог клуба. Увек је цео стадион на ногама, сви су као један. Праве невероватну атмосферу. Прате нас и на гостовањима, велику подршку имамо. У лиги смо добро кренули, надам се да можемо да изборимо место у плеј-офу, имали смо у једном тренутку четврто место, али…Имамо добру, младу екипу, озбиљне шансе за пласман у плеј-оф. Свиђа ми се што нема изразитог фаворита, лига је веома јака и захтевна, у мечу првог и последњег на табели све је неизвесно. Ритам је током свих 90 минута јак, много трчања, дуела, на трави и у ваздуху, поготово последњих 15 – так минута када се ломи утакмица, лопта је најмање на земљи. Свиђа ми се лига. Барнли и Лидс су можда најближи директној промоцији у Премијер лигу.

У Чемпионшишу друштво му праве репрезентативци Србије, Урош Рачић који наступа за Вест Бромвич и Милан Алексић, адут Сандерленда.

-Срео сам се са Рачиме,  разменили смо дресове после утакмице, а са Миланом се састајем одмах после репрезентативне паузе када играмо против Сандерленда. Мени ће бити лепо, њему баш и неће, јер ћемо узети три бода – каже уз осмех Михаило Ивановић и за крај истиче шта му највише недостаје.- Породица и кућа у Бачкој Паланци, пријатељи. Али посао је посао, морам да признам да ми се свидео и Лондон као град. У Бачкој Паланци ме чека одмор на лето.