НОЋ ЕМОЦИЈА И ПОНОСА У ФАНТАСТИЧНОМ АМБИЈЕНТУ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА | НОВИ САД И СРБИЈА СЕ ПОКЛОНИЛИ ЈУНАЦИМА СА НОВОГ ЗЕЛАНДА (ВИДЕО)

Ноћ која остаје у сећању, ноћ препуна емоција, ноћ поноса, ноћ када се Србија поново поклонила јунацима са Новог Зеланда. У фантастичном амбијенту Велике сцене Српског народног позоришта у Новом Саду, стотине присутних званица, међу којима и велики број оних сањају пут Рајка, Максе, Гаје, Вулета и осталих шампиона, уживало је у свечаној Академији поводом 10 година од титуле првака света, златног печата бесмртне генерације (U20) српског фудбала на челу са селектором Вељком Пауновићем.

Од првог до последњег минута на сцени прелепог здања, слике поноса, искрених емоција уз присуство оних који су тог 20. јуна 2015. године задивили Србију и свет.

Све је почело хорским извођењем химне Србије, уз посебан доживљај са великог платна и сликом са Новог Зеланда, када Рајко и другови загрљени певају химну „Боже правде“ пред финални меч са Бразилом.

А прва особа у историји српског фудбала, али и новинарства, која је имала привилегију да ускликне оно што смо мислили да никада нећемо чути „Србија је првак света, Србија је првак света у фудбалу“ сјајни и увек оригинални телевизијски коментатор Александар Стојановић, донео је пехар првака света на бину и – спектакл је могао да почне.

Наравно уз тренутке који су Србији донели наслов шампиона света, одлучујућу акцију против Бразила и историјску реализацију Немање Максимовића.

-Даме и господо, поштовани гости, драги пријатељи фудбала – добро дошли у Нови Сад, у Српско народно позориште, на вече сећања, поноса и емоција. Прошло је десет година. Десет година откако су момци које је водио селектор Вељко Пауновић, у дресу Србије, хиљадама километара далеко, освојили цео свет. Они су тада имали снове. Ми смо имали наду. А заједно смо добили – историју – рекао је Александар Стојановић и најавио председника ФК Војводина, клуба који је дао чак пет репрезентативаца, Драгољуба Збиљића, спортског радника и привредника који се налази на челу Заједнице клубова Супер и Прве лиге Србије.- Вечерас, они су поново са нама. Вечерас, светла су само њихова. Вечерас славимо успех који припада свима нама. И зато је част да вечерас један од домаћина овог скупа, председник клуба који је тада Србији подарио највише репрезентативаца, поздрави наше шампионе.

-Прошло је десет година од једног од најсветлијих тренутака у историји српског фудбала – од дана када је омладинска репрезентација Србије, предвођена страшћу, знањем и неустрашивошћу селектора Вељка Пауновића и његових колега из стручног штаба, освојила титулу светског првака на Новом Зеланду. Као председник ФК Војводина и Заједнице Суперлигаша, али пре свега као љубитељ фудбала, поносан сам што су и наши играчи дали велики допринос историјском успеху. Имена као што су браћа Сергеј и Вања Милинковић-Савић, Мијат Гаћиновић, Срђан Бабић и Радован Панков, данас су симболи једне генерације која је показала да се из домаћег система, из наших школа фудбала, могу родити шампиони света.

Ова годишњица није само подсетник на једно велико спортско достигнуће. Она је позив да се осврнемо, али и да сагледамо докле смо стигли у развоју младих талената, како клубови, тако и целокупна фудбалска заједница. Успех из 2015. године показао је да Србија има изузетан потенцијал, али нас је истовремено обавезала да тај потенцијал негујемо, унапређујемо и систематски развијамо.

На крају, свим актерима тог славног подухвата – играчима, селектору, тренерима, стручном штабу, клубовима, навијачима – упућујем речи најискренијег поштовања. Они су исписали странице историје које ћемо још дуго читати са дивљењем и захвалношћу. С вером у нове шампионе и у будућност српског фудбала – рекао је Драгољуб Збиљић.

Захвалност првом човеку суперлигашког фудбала на срдачној добродошлици. Нови Сад је вечерас прави домаћин фудбалској историји. Уследио је филм „Пут до финала“, вратили смо се тамо где је све почело. На стадион у Окланду, али и много раније – од прве утакмице до финала са Бразилом. Присутни су видели како је изгледао пут тима који је показао да се шампиони не рађају без борбе – и који је из пораза кренуо ка трону.

Хронолошки преглед утакмица Србије: Уругвај, Мали, Мексико, Мађарска, САД, још једном Мали – и онда финале са Бразилом. За историју.

-Видели смо како једна екипа која верује у себе уме да се подигне после пада и оде до самог врха света. А сада, част ми је да позовем жену за коју кажу да је прва дама српског фудбала. Испред Фудбалског савеза Србије, говорила је потпредседница Сандра Сремчевић.

– Овај јубилеј је прилика да се сетимо, да се захвалимо, али и да се обавежемо – да ћемо и даље улагати у младе, у развој, у инфраструктуру и систем који ствара шампионе. Да ћемо се трудити да сваки таленат добије шансу, а сваки труд буде препознат.

Драги шампиони са Новог Зеланда – хвала вам што сте веровали, борили се и донели Србији титулу светског првака. Хвала вам што сте оставили траг који и данас светли као звезда водиља.

У име Фудбалског савеза Србије – срећан вам јубилеј! Живели! – истакла је Сандра Сремчевић и добила велике овације присутних и поготово јунака са Новог Зеланда.

А онда нова ерупција и силни аплаузи.

-Даме и господо, време је да поздравимо наше главне јунаке. Момке који су истрчали на терен, дали све од себе – и донела кући злато. Генерацијо 2015 – добродошли назад!

На сцену су изашли шампиони.

Он је био последња линија одбране, капитен са ставом и срцем – човек који је бранио пенал у четвртфиналу и водио тим до врха света – Предраг Рајковић

Његов погодак у продужецима финала златним словима је уписан у историју српског фудбала. Стрелац гола за титулу – Немања Максимовић!

Његове сузе на крају утакмице обишле су свет и постале симбол страсти и љубави према фудбалу И својој репрезентацији. Стамени стуб наше одбране, миран и поуздан када је било најпотребније – Вукашин Јовановић!

Да није било његовог гола у 90. минуту против Мађарске, Србија би се већ после осмине финала вратила кући. Борац без мане и страха. Човек одлуке и у полуфиналу против Малија – Иван Шапоњић!

Брз, чврст, борбен — десни бек који је неуморно покривао цео бок. Срце тима на терену – Милан Гајић!

Поуздан, тих, али увек спреман да одговори највећим изазовима. Део бедема испред голмана Рајковића И још један од јунака у походу на светску титулу – Миладин Стевановић!

На левој страни, где је брзина морала да се споји са мудрошћу и фудбалском интелигенцијом – беспрекорно је одрадио задатак и био неизоставан део шампионске екипе – Немања Антонов!

Играче је на бини сачекала и књига „Светски и Европски шампион“, штиво које говори о њиховом ванременском успеху, штиво које их чини бесмртним. Уследиле су анегдоте са шампионата, незаборавне приче, сећања која су вратила емоције. И тренутак када водитељ чита имена  чита играча који су због професионалних обавеза, баража, почетка припрема својих клубова и Светског клупског првенства у САД спречени да приусуствују јубилеју.

Вања Милинковић-Савић, Филип Манојловић, Милош Вељковић, Срђан Бабић, Радован Панков, Стефан Милошевић, Мијат Гаћиновић, Сергеј Милинковић-Савић, Марко Грујић, Андрија Живковић, Стефан Илић, Филип Јанковић, Саша Здјелар, Станиша Мандић.

ПОСЕБАН АПЛАУЗ ЗА ВОЛОНТЕРЕ ФСС

Без њих се не може, увек у сенци, али они су играч сваке екипе, поготово када се наступа овако далеко од своје куће – ВОЛОНТЕРИ. Домаћини наше селекције на Новом Зеланду и волонтери који су заслужни за реализацију Светског првенства, били су тиха снага и најсрдачнији навијачи који су наше момке дочекивали и испраћали са стадиона са осмехом. И вечерашњи догађај слави младе људе који несебично дају своје време и енергију српском фудбалу. Због тога се и вечерас на Великој сцени СНП чуо велики аплауз за волонтере Фудбалског савеза Србије.

Бранко Радујко, генерални секретар Савеза, због професионалних обавеза и службеног пута у САД где борави на позив ФИФА (присуствује Светском клупском првенству), није могао да буде у Новом Саду, али се обратио видео-поруком, јунацима са Новог Зеланда и селектору Вељку Пауновићу.

– Године пролазе, али оно што се догодило 2015. на Новом Зеланду не бледи. Напротив – што време више пролази, све је јасније колико је та генерација била посебна. Победа над Бразилом, титула светског шампиона, емоције које су преплавиле цео народ – то су тренуци који не могу да се забораве. То су тренуци који прате и обликују српски фудбал.

Могу слободно да кажем – мало је успеха у историји нашег фудбала који су изазвали толики понос, толико вере у будућност и толико радости у сваком делу наше земље. Та генерација је показала како изгледа када се таленат сретне са озбиљним радом, када тимски дух постане јачи од сваког појединца, и када се игра из љубави према грбу, застави и земљи.

Данас, када гледамо где су ти момци, шта су постали, колико су напредовали – осећамо и понос и захвалност.

Као генерални секретар Фудбалског савеза, желим да поручим да ћемо наставити да градимо систем који препознаје и развија таленат, који чува вредности спорта и који тежи новим титулама. Ова деценија од светске титуле нека нам буде подсетник да Србија има све – и играче, и знање, и срце – да поново освоји свет.

Драги шампиони, хвала вам за понос који сте нам донели. Хвала вам што сте пример генерацијама које долазе. И хвала вам што никада нисте престали да верујете.

Живела Србија! Живео српски фудбал!- рекао је Бранко Радујко, генерални секретар Фудбалског савеза Србије.

После читања списка играча, прешло се на читање имена чланова стручног штаба, људи који су све време били уз играче и део су великог успеха. Петар Милчановић (кондициони тренер), Павле Максимовић (лекар), Владимир Борковић (стручњак за менталну припрему), Виктор Вујошевић и Срђан Бранковић (физиотерапеути), Игор Гачић (официр за медије), Душан Гелић (тим – менаџер), Миљан Станојевић (официр за безбедност), Никола Лепосавић (аналитичар), Ненад Драгаш (економ), Марко Митровић (помоћни тренер), Александар Сарић (тренер голмана).

Посебан део програма био је посвећен прерано преминулом тренеру Милану Косановићу, човеку који је био десна рука селектора Вељка Пауновића.

Вели аплауз добили су тадашњи директори млађих категорија ФСС Саво Милошевић и Митар Мркела, односно челни људи Савеза из тог периода, председник Томислав Караџић и генерални секретар Зоран Лаковић.

Уследио је затим чувени говор из свлачионице селектора Вељка Пауновића пред полазак на стадион где се играло финале Светског првенства против Бразила. И речи Александра Стојановића…

-Сви смо ове сезоне пратили шпанску лигу и молили бога да Овиједо избори директан пласман у елиту. Пре свега из разлога да бисмо вечерас у Српском народном позоришту имали част и задовољство да се дружимо и са човеком који је створио ове јунаке и заједно са њима освојио Светско првенство.

Нажалост, Овиједо је морао у бараж, а утакмица која одлучује о судбини овог шпанског клуба (субота, 21. јун) против Мирандеса. Обавезе пред меч сезоне, нису спречиле Вељка Пауновића да се обрати овом скупу.

-Хвала свима што сте се данас окупили да прославите овај јубилеј – рекао је Вељко Пауновић.- Честитам свима још једном од срца, захвалан сам играчима на свему што су заједно учинили, честитам српском народу и свима којима је стало до овог успеха. Жао ми је што не могу да будем са вама у овом тренутку, јер као што знате, приводим крају нову мисију са Овиједом, сутра играмо финале плеј-офа, а јако ми је било стало да заједно обележимо овај златни јубилеј. Србији желим пуно успеха у квалификацијама за Светско првенство и да поново будемо шампиони. Желим вам и пуно успеха у вашим клупским такмичењима, као и у свему што радите у животу. Срећно – поручио је стручњак који је Србији донео титулу првака света. Уследио је дуг аплауз целе сале, наравно играча који су веома емотивно испратили обраћање Пауновића, а поготово присећање на историјске тренутке  пред меч са Бразилом.

Ред приче, говора и – анегдота. Има их много са Новог Зеланда јер је ова генерација момака на челу са селектором Пауновићем заиста зрачила и зрачи ведрим духом и позитивном енергијом. Чули смо сјајну причу од селектора Пауновића која довољно говори о томе какав је победнички менталитет красио наше и светске шампионе. Укратко, пред одлазак, један од многобројних захтева селектора упућених генералном секретару Лаковићу, био је да Савез обезбеди и једну камеру, односно сниматеља. На питање, зашто сад сниматеља, Пауновић је кратко одговорио, па да нас сними кад будемо прваци света! И поново аплаузи…И Владимир Борковић, стручњак за менталну припрему, испричао је занимљив детаљ приликом избора капитена. Била је дилема да ли да буде Немања Максимовић или Предраг Рајковић, а о каквим људским и играчким величинама се ради, као и тимском духу који је владао у репрезентацији, говори реакција Максимовића који је одмах рекао – Рајковић је капитен! И како је рекао Борковић, живот ти све врати, Максимовићу је вратио на Новом Зеланду у 119. минуту меча са Бразилом – и учинио га бесмртним.

Програм је трајао већ пуних 90 минута када је дошао ред да се присутни за дивно вече у прелепом здању захвале домаћину, првом човеку града Новог Сада, Жарку Мићину. Аплауз за излазак на говорницу, аплауз за говор којим је поздравио шампионе…

– У репрезентацији, која је предвођена страшћу, знањем и неустрашивошћу селектора Вељка Пауновића и његових колега из стручног штаба, а која је стигла до златног трона, били су и наши играчи ФК „Војводина“ – Сергеј и Вања Милинковић-Савић, Мијат Гаћиновић, Срђан Бабић и Радован Панков. Они су и данас симболи једне генерације која је показала да се из домаћег система, из наших школа фудбала, могу родити шампиони света. Прошло је десет година од тог колосалног успеха, и сећање на освајање титуле светског првака нас обавезује да сви заједно наставимо да стварамо услове за нове успехе нових генерација. Фудбалски клуб Војводина ће, уверен сам у то, наставити да ствара фудбалске асове светског реномеа. Као градоначелник Новог Сада, и као спортиста, верујем да међу децом која данас шутирају лопту на теренима на Лиману, Телепу или у Футогу има неки будући светски првак. И зато Град Нови Сад у развој спорта улаже највише у својој историји. Градимо и реконструишемо спортске објекте и терене. Ове године је буџет за развој спорта достигао 980 милиона динара. Кандидовали смо се да 2026. године будемо Европски град спорта. Верујем да ћемо заједно славити и ту, и многе друге титуле – истакао је Жарко Мићин.

И на крају сцена готово нестварна. Уз одјавне речи Александра Стојановића „Даме и господо, било је ово вече поноса. Вече подсетника да српски фудбал има душу. И има шампионе. Десет година је прошло. А емоција – као да је била јуче. Ред је да на исти начин и завршимо ову свечану Академију. Фудбалски савез Србије као правни наследник Фудбалског савеза Југославије, поноси се још једном титулом светског шампиона у узрасту до 20 година. Велика нам је част и задовољство, што је вечерас са нама и капитен златне генерације из Чилеа 1987. године – Милан Павловић.

Нема лепше симоблике за крај ове дивне вечери, од сцене на којој ће капитен ‘Златних чилеанаца’ уручити трофеј капитену ‘Златних новозеланђана’. Замолићу Милана Павловића да изађе на сцену и да се сви заједно, 10 година касније, подсетимо оного историјског тренутка када је ПЕХАР СВЕТСКОГ ШАМПИОНА завршио у рукама нашег капитена Предрага Рајковића“.

На крају дивне вечери, захвалност драгим гостима. Хвала јунацима са Новог Зеланда. Хвала што су показали да је име Србије – могуће исписати златним словима.

Видимо се на неком новом финалу. Нека ова вечерашња светла остану у вашим срцима.

Живела Србија! Живео српски фудбал!