НЕКАД ОТАЦ НА ТЕРЕНУ, ДАНАС СИН НА КЛУПИ ДРЖАВНОГ ТИМА | "СВЕ ПОЧИЊЕ И ЗАВРШАВА СЕ СА ВЕРОМ"

Репрезентација Србије игра у четвртак, 13. новембра једну од најважнијих утакмица у својој историји, на месту које за огроман број фудбалске популације представља европски и светски храм фудбала. Вембли је дом репрезентације Енглеске, фантастичан стадион који спада у најмодернија фудбалска здања, према критеријумима УЕФА категорисан је са 5 звездица.

Дуели два ривала који носе страст, често и неизвесност, али деценијама и два потпуно различита стила игре. Неко је рекао да су то утакмице које превазилазе сам спорт, оне су неизоставни део културе, историје и поноса два народа. Од првог меча далеке 1939. године на трави стадиона БСК-а у Београду, пред тада 30 хиљада душа, то за навијаче није била само једна утакмица.

Енглеска са својом фантастичном традицијом увек је била магнет за љубитеље фудбала широм света, а оно што је фудбал на Острву учинило великим нису само играчи, него и навијачи. Оно што је за добар део светске популације игра, за Енглезе је религија. На клупском нивоу изражени локал-патриотизам, а на националном „Боже чувај Краља”и „Горди Албион”.

На простору бивше Југославије навијачи су обожавали дуеле са Енглеском. Старији љубитељи фудбала вероватно памте мај 1958. године, крцате трибине стадиона ЈНА и највећу победу нашег националног тима у сусретима са Енглеском (5:0). Срце је тада куцало за „плаве“, дивило се мајсторијама Шекуларца, Милутиновића, Веселиновића, Петаковића…Београд памти овације које је тада добио један од најбољих играча у историји енглеског фудбала Боби Чарлтон, који је само три месеца после минхенске трагедије, поново био у југословенској престоници.

ДНК једног националног тима чине резултати а историја бележи доминацију наше репрезентације у мечевима са Енглеском 50-их и 60-их година прошлог века, посебно победу 1968. године у полуфиналу Европског првенства у Фиренци, голом Драгана Џајића. Важан део историје тада је био и играч са бројем 5 на леђима – Благоје Пауновић, отац селектора Србије Вељка Пауновића. Некад отац на терену, данас син на клупи најбољег државног тима! И онда нека неко каже да живот не слаже коцкице.

Од 80-их година Енглеска има далеко више успеха. Претпоследњи дуел и феноменалну атмосферу на стадиону бележимо на Европском првенству 2024. године у Немачкој, где је Енглеска славила раним голом на стадиону у Гелзенкирхену, а свима је још свежа рана после оних београдских 0:5 у текућим квалификацијама.

Нова историја исписује са 13. новембра на Вемблију.

Дефинитивно, две културе, једна страст. Све исто, а опет различито, јер колико год да свет зна како се фудбал воли на овим просторима, какву „добродошлицу” клубови и репрезентације имају на стадионима у Београду, има оних који ће рећи да „ко није био на неком енглеском стадиону, тај није осетио шта је фудбал”.

Довољан је уосталом био излазак на стадион, пред конференцију за медије, селектора Вељка Пауновића и Николе Миленковићам у присуству медија из Србије, да се „осети Вембли“ и оно што овај храм фудбала буди у теби. Зато је сваки излазак на траву овог здања – историја. Зато и речи селектора Пауновића које не остављају никога равнодушним.

„За нас је сутра финале Светског првенства“.

Касније на конференцији селектор се дотакао још једном изјаве са траве Вемблија.

„Да, рекао сам то, да бих означио важност утакмице. А и велика је вероватноћа кад бисмо се пласирали на Светско првенство, да бисмо се тамо срели са Енглеском. Они су суперсила, једна од највећих репрезентација света. И када бисмо заиста играле финале Мундијала, врло могуће да би то било баш против Енглеске“.

И на крају уместо закључка…

„Све је у вери и почиње и завршава се са тим! Јако је битно заједништво. Атмосфера је фантастична, осећамо много подршке међусобно, али и од целог окружења, од људи из Савеза, наших породица, од навијача које смо срели на аеродрому. Таква подршка нам је потребна за ову утакмицу. Припремили смо се, скупили, играмо фудбал сутра. Увек постоји начин, тражићемо га“. У потпису Вељко Пауновић.

За Србију и због Србије, за историју, једног новембра 2025!