НАВИЈАЈ ЗА СРБИЈУ | ТАДИЋ, МИЛЕТИЋ И ПАВКОВ ИЗАЗВАЛИ ДЕЛИРИЈУМ У ОШ „ДРАГАН ЛУКИЋ“ И ОШ „САВА ШУМАНОВИЋ“ (ВИДЕО)

Жеља Фудбалског савеза Србије, свих његових структура и Љубише Тумбаковића по доласку на место селектора Србије била је да се репрезентација приближи народу и народ репрезентацији, а после данашње посете репрезентативаца Душана Тадића, Немање Милетића и Милана Павкова ОШ „Драган Лукић“ и ОШ „Сава Шумановић“ младост Србије показала је како се дочекују и воле оне који Србију представљају. Искрено, спонтано, како дечије срце само уме и зна, уз много емоција и осмеха, српски репрезентативци су доживели тренутке који ће свима остати у лепом сећању.

Директор ОШ „Драган Лукић“, госпођа Александра Брајовић – Зороњић, потрудила се да све буде изненађење, па су тако Тадић, Павков и Милетић „банули“ на час немачког језика а реакцију и лица изненађене деце тешко је описати. Не верујем, да ли је ово могуће, па јел ја ово видим Тадића, зар ово није Павков, мој херој који је дао два гола Ливерпулу, Милетић мој идол…само су неке од реакција деце када су угледали наше репрезентативце.

Уследила су питања, поклони, аутограми, Тадић се на тренутак нашао у задњој клупи и одговарао на питања наставнице немачког, Милетић и Павков се подсетили како је то бити поново испред табле, у првој клупи…Уследило је заједничко сликање, а онда нови час, сада физичког и фудбалица са клинцима. И поново вриска, наравно и сликање, потпис на мајици, дуксу, руци…Да нису морали даље у нову посету, Тадић, Павков и Милетић остали би до мрака, није било лако извући се из загрљаја…

Иста слика у ОШ „Сава Шумановић“, ново изненађење и одушевљење. Сада су Тадић, Павков и Милетић „упали“ на час из хемије, некад омиљеног предмета Милана Павкова. Питања и одговори, сликање и аутограми, наравно и поклони. Директор ОШ „Сава Шумановић“ Катарина Јовановић се захвалила Фудбалском савезу на дану који се не заборавља, дан који ће многа деца да памте…Уосталом, по одласку из обе школе деца су испратила госте, а из гомиле се чуо један глас: „Ово ми је најбољи дан у животу“. Данас је заиста била привилегија бити у њиховом друштву.