Старије генерације навијача Црвене звезде памте дуеле са Реалом, Арсеналом, Борусијом, Миланом, Бајерном, Олимпиком из Марсеја, Сампдоријом, Панатинаикосом. Памте и тренерске громаде које су у овим мечевима седеле на клупи београдског великана. Од Павића, Михића и Миљанића, преко Станковића, Васовића, Зеца и Шекуларца, до Љупка Петровића и Владице Поповића.
У сећању млађих урезани су дуели са неким другим клубовима, у неким другим околностима и другачијим форматима такмичења. Они памте и памтиће заувек утакмице против Краснодара, Салцбурга, Јанг Бојса, Копенхагена, Олимпијакоса, Ливерпула, Келна, Бодо Глимта и Штутгарта. И у срцима припадника ове генерације, специјално место заузима само један стручњак.
Када је пре тачно годину дана клуб запао у кризу игре и резултата, свима је у глави било само његово име. У тешким ситуацијама није довољно тренерско знање, много су важнији емоција и осећај припадности.
Смирен и посвећен, брзо је консолидовао екипу, играчима вратио самопоуздање и подсетио их како се стиже до трофеја. Дупла круна на домаћој сцени била је увертира у спектакл против Бодо Глимта, још једну Звездину европску ноћ, достојну славних дана њене прошлости.
Утакмицом против Штутгарта уписао се у анале српског фудбала као тренер са највише мечева на клупи Црвене звезде у међународним такмичењима, а победом од 5:1 стао уз раме Павићу и Миљанићу који су једини славили ‘петарде’ против клубова из пет најјачих европских земаља.
Он је дете Маракане. Звездаш свестан тежине Звездине историје. Стратег који каријеру гради трофејима, а ауторитет харизмом, духом и позитивном енергијом.
Најбољи тренер у 2024. години и добитник Златне лопте Фудбалског савеза Србије – ВЛАДАН МИЛОЈЕВИЋ.
-Велика је част сигурно да будем изабран за тренера године, оно што треба да кажем да је ова година била изузетна за мене и клуб, где смо освојили дуплу круну, пласирали се у Лигу шампиона, где смо имали историјску утакмицу против највећег ривала на њиховом стадиону, оборили рекорде у домаћем првенству. Оваква награда, индивидуална не може да буде само моја, не припада само мени, него целом клубу, сигурно ни ја, као ни мој стручни штаб који има велики удео у овоме, моји играчи, без којих ниједан тренер није ништа и мој клуб. Поносан сам на Звездана Терзића, Митра Мркелу и Марка Марина, увек смо заједно, живимо као једна душа. Тешко је кад се заврши успешна година, шта нас чека следеће. Чека нас доста изазова, биће већи него у 2024. години и надам се да ћу са играчима и сарадницима поновити ове резултате, да обрадујемо навијаче, да буду поносни, да презентујемо Звезду у свету, Европи. Ми смо једини клуб за сада који се квалификовао у овом формату, представљамо град Београд и Републику Србију. Желим да се свима захвалим, да пожелим срећне празнике, да буде успешна 2025. година, боља него ова, да нас Господ Бог све поживи, да нам да пуно здравља, среће и љубави – рекао је Владан Милојевић.