МУЗИКА, ШКОЛА, ФУДБАЛ И ПРИЈАТЕЉСТВО | СЕЛЕКТОРА ПАУНОВИЋА ПОСЕТИО ДРУГ ИЗ ШКОЛСКЕ КЛУПЕ СА СИНОМ

Још једна лепа посета обележила је последњи дан боравка репрезентације Србије у Старој Пазови пред пут у Лисабон. Селектора Вељка Пауновића посетио је његов друг из школске клупе Филип Букумировић, који је у Спортски центар Фудбалског савеза Србије дошао са сином Луком, великим заљубљеником у фудбал и колекционаром дресова.

Посета је за малог Луку била посебно емотивна. Селектор Пауновић лично га је провео кроз Спортски центар, показао му „Зид рекордера“ са портретима играча који су обележили историју српског и југословенског фудбала, али и пехар освојен на Светском првенству за младе на Новом Зеланду 2015. године, један од највећих успеха у историји нашег фудбала.

Лука је из Старе Пазове отишао и са специјалним поклонима. Од репрезентативца Василија Костова добио је дрес националног тима, што је додатно улепшало дан који ће сигурно дуго памтити. Симболично, Костов је некада ишао у вртић са Лукиним братом Лавом, па је сусрет у Старој Пазови добио и посебну личну ноту.

Током разговора, Вељко и Филип присетили су се школских дана, музике и фудбала који су их повезивали још од најранијег детињства.

„Највише нас је повезивала музика, искрено. У тим данима, у шестом, седмом и осмом разреду, клинци почињу да слушају музику, а нас двојица смо слушали исту. Имали смо исте идоле, стално слушали музику и били велики фанови Рамонса. Ко познаје ту музику, знаће о чему причам. Поред тога што смо били предобри другари и седели у истој клупи, то нас је можда и највише везало. Наравно, ту је била и љубав према фудбалу, код њега још израженија“, присетио се Букумировић.

Њихово пријатељство почело је у Основној школи на Сењаку, где су заједно одрастали и проводили дане на школском игралишту.

„То је била једина школа на Сењаку. Некада се звала ‘Бранко Параћ народни херој’, а данас ‘Стефан Немања’. Сви смо се дружили, играли фудбал у школском дворишту и било је сјајно, јер си знао да ћеш увек победити када је Вељко у екипи. Ако је било проблема или неизвесно, знало се, дај лопту Вељку и он ће да реши утакмицу. Али, пре свега, увек је био добар друг, отворен, симпатичан и позитиван.“

Букумировић каже да данас љубав према спорту настављају и његови синови.

„Лука је велики колекционар дресова и већ дуго га држи та љубав према фудбалу. Добио је и потпис Михаила Ивановића на дрес Милвола, који му је један од омиљних у колекцији. Лав је више окренут кошарци и то га највише занима, али спорт је код њих увек био важан део одрастања.“

Уз осмех, присетили су се и старих пријатељстава која и данас трају, па макар и кроз кратке сусрете и понеки телефонски позив. Баш као и некада на школском игралишту, фудбал је поново спојио старе другове.