МОЈА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА | ЗДРАВКО КУЗМАНОВИЋ

ДЕБИ: Финска – Србија 0:2 (2. јун 2007.)

„Никада нећу заборавити тренутак када ми је у једном хотелу у Фиренци предложено да играм за Србију. Мој стари је рекао сине, ти одлучи. Одлучио сам за пет секунди. Волим своју земљу највише на свету и маштао сам цео живот о пуној Маракани. Швајцарци су покушали на све начине да ме задрже, али је срце имало пресудну улогу. Рекао сам себи одиграј једну и не мораш више ни да се бавиш фудбалом. Срећом, било их је много више. Та прва у Хелсинкију се не заборавља. Дебитовао сам заједно са Ланетом Јовановићем који је дао и гол у победи од 2:0. Феноменалан осећај.”

ПРВИ ГОЛ: Белгија – Србија 3:2 (22. август 2007.)

„Већ у другом наступу за репрезентацију, био сам двоструки стрелац против Белгије. Нажалост, изгубили смо са 3:2 и умањили шансе за одлазак на Европско првенство 2008. године. Белгија је имала страшну екипу са Компанијем, Дембелеом, Вермаленом… Ми смо се касно пробудили, тек у другом полувремену када је домаћин већ имао два гола предности. Сећам се и своје изјаве у микс-зони после утакмице, било је ту и неких чудних речи, јер у том тренутку још увек нисам добро говорио српски. Сада се много боље сналазим са нашим језиком.”

НАЈЛЕПШИ МОМЕНАТ: Гол против Румуније

„Ушао сам у игру уместо Милијаша у 64. минуту и само десетак минута касније повисио на 3:0. Играчу је најлакше када добије шансу при убедљивом вођству своје екипе. Играо сам растерећено и посрећило ми се да постигнем леп гол и отклоним све дилеме око нашег пласмана на Светско првенство. Нисмо сумњали ни пре утакмице, знали смо да имамо квалитетнију екипу од Румуније и да сигурно идемо у Јужну Африку. Направила се била атмосфера у којој су и они што улазе са клупе гинули на терену и давали све од себе. Прослава је посебна прича, сви смо били у трансу. То је та пуна Маракана о којој сам маштао као дете.”

НАЈТЕЖИ МОМЕНАТ: Пенал против Гане

„Јоооој… Мука ми је кад причам о томе. Дешава се и дан данас да заспим и сањам лопту која ми пада на руку. Ја то нисам урадио намерно. Видео сам играча иза себе и нисам знао колико је далеко. Испружио сам руку инстинктивно, да бих могао да контролишем простор. Плашио сам се, ако је играч сувише близу, захватиће волеј и то је сигуран гол. Чим сам осетио контакт са лоптом, знао сам да је катастрофа. Ђан је погодио из пенала и то је решило утакмицу. Нисам могао да дођем себи. Зар то да ми се деси у тако важном тренутку по целу Србију. Ужас.”

СЕЛЕКТОР: Велики Господин Антић

„Почео сам код Клементеа, закачио Миху и завршио код Адвоката. Али, Антић је посебна димензија у мојој каријери. Велики господин. Човек који ми је после Гане рекао „сине мој, главу горе, следећу играш од почетка”. Знате ли шта то значи за играча који је направио кикс и кога би већина тренера бацила у канал да никада више не види репрезентацију. Имао сам у каријери Гроса и Пранделија, али Антићу дугујем највећу захвалност за свој фудбалски успех. Чим је дошао, рекао ми је шта треба да поправим. Да играм брже, на два додира, први пас према напред и да одмах тражим нападаче или Красу на десном крилу. Направио је феноменалну атмосферу, што није било лако са играчима који су наступали у врхунским европским клубовима.”