MILAN JOVANOVIĆ ZA FSS | KADA SE LANE SETI NEMAČKE: „ZBOG TAKVIH MOMENATA SE IGRA FUDBAL“ (VIDEO)

U istoriji srpskog i jugoslovenskog fudbala mnogo je golova koji su stekli status antologijskih. Golova koji se ne brišu iz kolektivnog sećanja i uz koje generacije navijača tačno znaju gde su bile, sa kim su gledale utakmicu i kako su slavile.

Od Petra Radakovića protiv Zapadne Nemačke u Čileu 1962, Dragana Džajića u polufinalu Evropskog prvenstva protiv Engleske 1968, Stanislava Karasija u Atini i Josipa Katalinskog u Frankfurtu, preko Ljubomira Radanovića i čuvenog „Ljudi, je li to moguće“, dve majstorije Dragana Stojkovića protiv Španije u Veroni, pa sve do Aleksandra Mitrovića u 90. minutu u Lisabonu.

U toj zbirci nezaboravnih trenutaka posebno mesto pripada golu Milana Jovanovića.

Datum, 18. jun 2010. godine. Svetsko prvenstvo. Srbija protiv Nemačke.

Foto: FSS

Šesnaest godina kasnije, uoči novog ciklusa UEFA Lige nacija u kojem će Srbija, pored Grčke i Holandije, ponovo odmeriti snage sa starim sportskim rivalom Nemačkom, popularni Lane vratio je film na Južnu Afriku. Na utakmicu posle koje su njegov gol, pobeda nad Nemačkom i jedno od najneobičnijih slavlja u istoriji Mundijala zauvek postali deo fudbalske istorije.

Kada je ušao u „studio slavnih“ Fudbalskog saveza Srbije, okružen fotografijama velikih trenutaka naše reprezentacije, nije mu trebalo mnogo da prepozna gotovo svaki detalj.

„Veliki sam fudbalski fan. Znam pozadinu praktično svakog fudbalskog junaka i legende. Ponosan sam što se i ja nalazim na dve fotografije na ovom zidu. Mnoge od ovih detalja i kadrova prepoznao sam iz prve, i godinu i aktere“, kaže Jovanović.

OD GANE DO NAJTEŽEG MOGUĆEG PROTIVNIKA

Foto: FSS

Srbija je Mundijal 2010. otvorila bolnim porazom od Gane. Umesto očekivana tri boda, ekipa Radomira Antića našla se u situaciji da popravni ispit polaže protiv reprezentacije koja je na startu turnira deklasirala Australiju sa 4:0.

„Došli smo na Svetsko prvenstvo sa ulogom blagog favorita, bar kada je reč o našoj grupi, a pretilo je da posle samo dve utakmice epilog bude potpuni fijasko. Posebno zato što smo u svim našim kalkulacijama utakmicu protiv Gane praktično upisali kao tri boda. A onda smo dobili najteži mogući zadatak, da popravljamo utisak protiv Nemačke.“

Strah, kaže, nije osećao. Tenziju, i te kako.

Foto: FSS

Nemačka je bila jedna od najmoćnijih reprezentacija sveta, ali je generacija Srbije verovala da ima kvalitet da se suprotstavi svakome.

„Svaki sportista ima motiv da pobedi boljeg od sebe, da se takmiči i nadmeće. Veličina sporta je upravo u tome što favorit na papiru praktično ne znači ništa. Svaka uloga mora da se opravda na terenu. Mi smo ušli prehrabro u tu utakmicu i uz okolnosti koje su nam tog dana bile naklonjene, na kraju smo nagrađeni i rezultatski.“

ANEGDOTA | „KRASA KAŽE GDE SMO MI DOŠLI DA SE VADIMO?“

Himne su završene. Muzika je utihnula. Sa tribina su se čuli aplauzi. Igrači Srbije i Nemačke čekali su početak jedne od najvažnijih utakmica svojih karijera. A onda je čuo  glas svog kuma Miloša Krasića.

„Sećam se jednog detalja. Posle intoniranja himni, neposredno pred početak meča, kada je muzika utihnula, čujem Krasu kako kaže: ‘Gde smo mi došli da se vadimo.‘“

Foto: FSS

Osmeh i danas prati tu uspomenu.

„To donekle ilustruje kako smo doživljavali snagu Nemačke. Ali bez samopouzdanja i tog našeg srpskog inata, mislim da ih ne bismo pobedili.“

A upravo će Krasić nekoliko minuta kasnije odigrati jednu od najboljih utakmica u dresu reprezentacije Srbije.

ANTIĆEVA „SPORTSKA AROGANCIJA“

Posebno mesto u Jovanovićevom sećanju pripada selektoru Radomiru Antiću.

„Imali smo selektora koji je imao pamučnu dušu, ali i izraženu sportsku aroganciju. Imao je ogromno iskustvo i autoritet i nikada nije precenjivao protivničke igrače, ma kakav status imali u javnosti. Nekako smo verovali u sebe.“

Foto: FSS

Antićevo iskustvo iz Reala, Barselone i Atletika bilo je važan psihološki oslonac generaciji koja je sa velikim ambicijama stigla u Južnu Afriku.

„Bili smo sigurni da selektor veruje u nas. To se nikada nije dovodilo u pitanje. U neformalnim razgovorima pričao nam je o načinu na koji je radio sa najvećim fudbalerima sveta u Realu i Barseloni. Kada dobijete povratnu informaciju da on u vas veruje kao što je verovao u neke od tih velikih igrača, to vam sigurno daje vetar u leđa.“

Foto: FSS

Jovanović smatra da je upravo ta sposobnost jedna od ključnih osobina velikog trenera.

„U modernom fudbalu uloga selektora je možda značajnija na psihološkom nego na taktičkom ili tehničkom planu.“

KRASIĆ, ŽIGIĆ, LANE I LOPTA IZA NOJERA

Foto: FSS

A onda, 38. minut.

Akcija koja će ostati zapisana u istoriji srpskog fudbala.

Lopta ide na desnu stranu ka Milošu Krasiću. Sledi centaršut, Nikola Žigić je na drugoj stativi, a Milan Jovanović oseća gde bi lopta mogla da završi.

Pre nego što je opisao sopstveni gol, Lane je insistirao da se podvuče uloga Krasića.

„To je bila najbolja Krasićeva utakmica u reprezentaciji. Nemački ‘Kiker’ ga je proglasio igračem utakmice i to dovoljno govori. Dobio je najviše duela, kreirao praktično sve naše šanse, moju stativu u drugom poluvremenu, Žigićevu prečku… Sve je išlo preko njega.“

A onda opisuje ono što se dešavalo u deliću sekunde pre najvažnijeg udarca u njegovoj reprezentativnoj karijeri.

„Uvek sam se trudio da budem u završnici svake naše akcije. Kada je lopta krenula prema Žigiću, nisam mogao da dođem do nje i bilo je logično da se pojavim u prostoru gde bi mogla da padne. Nisam razmišljao da će on ciljano da mi je spusti. Možda sam očekivao da posle udarca može da se odbije i da budem tu.“

Foto: FSS

Žigić je dobio vazdušni duel, a Nemci su na trenutak zaboravili Jovanovića. Bilo je dovoljno.

„Svi su bili fokusirani na duel sa Žigićem i ostavili su me za trenutak samog. Sve posle toga je instinkt. Morao sam da hvatam loptu u vazduhu, jer da sam čekao da prirodno padne, Nojer bi već zatvorio liniju šuta. Ispalo je najbolje.“

Lopta je završila u mreži. Srbija je povela protiv Nemačke i nedugo zatim dobila igrača više na terenu.

ANEGDOTA | GOL, TRK KA NAVIJAČIMA I SKOK U KANAL

Foto: FSS

Ako je gol protiv Nemačke ušao u istoriju, način na koji ga je Milan Jovanović proslavio postao je gotovo podjednako čuven.

Posle pogotka potrčao je ka srpskim navijačima i završio u dubokom kanalu između terena i tribina.

„To radovanje je danas u kolektivnom pamćenju gotovo koliko i sam gol. Alan Širer je rekao da je to najluđe radovanje koje je video na svetskim prvenstvima.“

Nije bilo planirano. Naprotiv.

„Zaista nisam pretpostavljao da se tu nalazi kanal kao prirodna brana između terena i navijača. Kada sam već krenuo da podelim radost sa našim najvatrenijim navijačima, bilo je kasno da se vratim.“

Foto: FSS

Tek kada je pao shvatio je da situacija nije bila nimalo bezazlena.

„Kanal je bio prilično dubok, a dole sam video i mnogo kablova. Uspeo sam nekako da ih izbegnem i srećom, pravilno sam pao. Kada čovek reaguje spontano i kada su emocije jake, razum ne radi. Danas to ne bih ponovio, ali iz ove perspektive sve deluje simpatično.“

„POLA ZASLUGA PRIPADA STOJKOVIĆU“

Foto: FSS

Za jedan gol da bi postao istorijski nije dovoljno samo da bude lep ili postignut velikom protivniku. Mora da donese rezultat. A da bi Jovanovićev ostao pobedonosni, pobrinuo se Vladimir Stojković.

U drugom poluvremenu Nemačka je dobila penal. Lukas Podolski je šutirao, Stojković odbranio i sačuvao vođstvo Srbije. Jovanović zato ni danas ne želi da prihvati ulogu jedinog junaka.

„Uvek sam se zahvaljivao svim saigračima koji su učestvovali u toj utakmici, bez obzira na broj minuta na terenu. Faktor sreće je odredio da ja budem prepoznat kao junak zato što sam postigao gol, ali sam uvek isticao da praktično 50 odsto zasluga za važnost tog mog gola i za veliku pobedu pripada Vladimiru Stojkoviću.“

Srbija je izdržala. Nemačka je pala – 1:0.

POBEDA KOJA JE TREBALO DA BUDE POČETAK

Foto: FSS

Danas taj 18. jun pamtimo kao jedan od najlepših dana naše novije reprezentativne istorije. Za Milana Jovanovića, međutim, uspomena na Južnu Afriku ima i drugu stranu.

Posle Nemačke usledio je meč sa Australijom. Srbija je imala priliku da pobedom overi plasman u osminu finala, ali je poražena 2:1 i završila učešće na Mundijalu.

„Posle Nemačke dobili smo potvrdu sopstvene vrednosti i onoga u šta smo verovali tokom kvalifikacija i priprema. Mi smo na Svetsko prvenstvo otišli sa velikim ambicijama. Imali smo odličan potencijal, igrače u naponu snage, fudbalere koji su u svojim klubovima imali značajne ili najznačajnije uloge. Bila je to zaista fenomenalna reprezentacija.“

Foto: FSS

Zato i danas ostaje žal.

„Mislim da nam je fudbal ostao dužan u toj utakmici, kao što smo i mi ostali dužni fudbalskoj javnosti. Moja generacija mogla je i morala mnogo više.“

Jovanović Australiju naziva jednom od najbolnijih tačaka svoje karijere.

„Ubeđen sam da bismo od deset utakmica protiv Australije mogli da pobedimo sedam.“

Pobeda nad Nemačkom zbog toga kod njega istovremeno izaziva ponos i setu.

„Naravno da sam ponosan što sam bio akter tako velike utakmice i što sam, spletom srećnih okolnosti, postao jedan od junaka. Zbog toga se igra fudbal. Celu karijeru čovek se priprema za takve momente. Žao mi je samo što ta pobeda i taj gol nisu valorizovani nekim logičnim sledom i većim uspehom na tom Svetskom prvenstvu.“

„SVOJE GOLOVE NE GLEDAM“

Foto: FSS

Možda najneočekivaniji odgovor stiže na pitanje koliko je puta za ovih 16 godina na internetu ponovo pogledao gol Manuelu Nojeru.

Nijednom.

„Verujte mi, nikada. Ne samo taj, nego praktično nijedan svoj gol u karijeri. Vidim ih jedino ako ih puste u nekoj emisiji u kojoj gostujem ili kada deci za neku godišnjicu izađe snimak na društvenim mrežama. Takav je jednostavno moj odnos prema mojim golovima.“

Foto: FSS

A kako njegovi sinovi danas doživljavaju ono što je njihov otac uradio 18. juna 2010?

„Slabo pričamo o tome. Oni znaju šta se dogodilo i svesni su načina na koji me drugi ljudi doživljavaju. Ali ja sam njima pre svega otac. Tek onda fudbaler i bivši reprezentativac svoje zemlje.“

NEMAČKA PONOVO NA PUTU SRBIJE

Šesnaest godina posle Južne Afrike, Srbija i Nemačka ponovo će stajati jedna naspram druge. Nova generacija, novo takmičenje i neki novi junaci.

U novom ciklusu UEFA Lige nacija Srbiju očekuju veliki dueli sa Grčkom, Holandijom i Nemačkom. Sa Nemcima, u Minhenu i Beogradu.

Foto: FSS

I baš zato priča Milana Jovanovića ima posebnu težinu pred novi početak. Jer fudbalske generacije se menjaju, ali veliki rivali ostaju. Kao i prilika da jedna utakmica, jedan potez ili jedan gol nekog novog reprezentativca postane ono što je Lanetov pogodak postao 18. juna 2010. godine.

Deo kolektivnog sećanja.

Milan Jovanović svoj gol ne gleda.

I ne mora. Pamte ga svi drugi.

Pred novi duel sa Nemačkom,

DAJMO VELJKU VREME DA STVORI GENERACIJU ZA PONOS

Šesnaest godina posle pobede nad Nemačkom u Južnoj Africi, Milan Jovanović veruje da nova generacija „orlova“ ima potencijal za velike stvari, ali poručuje da su Veljku Paunoviću i njegovim izabranicima pre svega potrebni vreme, strpljenje i poverenje.

„Različito je vreme, različiti fudbalski aspekti, postoji možda i određeni generacijski jaz. Veljko Paunović je izvenredan momak i trener, drago mi je da je primljen ovde sa velikim oduševljenjem, ima podršku javnosti. Čvrsto verujem da će uspeti u ovoj misiji. Nemačka, kao i sve druge reprezentacije, ima svoje vrline i mane. Nisu prošli dobro na poslednjem Svetskom prvenstvu i tražiće priliku za iskupljenje. Imamo igrače koji su veliki potencijal, samo ih treba usmeriti na pravi način. Uvek će se ovde rađati talenti, u to nema sumnje. Nažalost, ni Veljko neće imati puno vremena da se bavi kreiranjem ambijenta, odmah posle Lige nacija slede izazovi u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Potrebno je strpljenje. Da čekamo, da proizvedemo nešto što će nam služiti za ponos u narednih pet, pa i deset godina. Možda lepa paralalea sa Belgijom, pošto sam vezan za to podneblje. Oni su imali prazan hod od Meksika 1986, pa su sačekali jednu fenomenalnu generaciju koja je zablistala na Mundijalu u Rusiji i osvojila bronzanu medalju.“