МАГИЈА И ПОСЛЕ 30 ГОДИНА | ЈЕДАН ЈЕ ПИКСИ (ВИДЕО)

https://www.instagram.com/p/CB6MN83Dqcn/?igshid=169afh4ylsgpz

Тог врелог поподнева на каменом стадиону Бентегоди у Верони исписана је једна од (нај)вреднијих страница југословенског фудбала и државног тима, тренуци магије која данас пуни 30 година! Магије Драгана Стојковића – Пиксија, који је са два гола, 26. јуна 1990. елиминисао Шпанију и репрезентацију одвео у четвртфинале Светског првенства.

Први, антологијски гол, гол који баца присутне у несвест и други који доводи Зубизарету до очаја представљају ремек – дела једног од највећих фудбалских уметника на овим просторима.

„Креће контра, а мени душа у носу. Кажем себи ’ајде, још само овај спринт’. Имао сам ту врсту менталне снаге у себи, када је најтеже, ја додам гас. Увек помислим, ако тај дефанзивац има снаге да се врати, имам и ја да будем бржи од њега. Трчим ка шеснаестерцу Шпаније и већ видим себе како се радујем. Само молим бога да Златко Вујовић пребаци Санчиса и да лопта дође до мене. Када је кренула да пада, нисам ниједног тренутка имао дилему. Њих милион би шутнуло из прве. Ја сам заломио, Васкез је отишао по бурек, а остало… Остало је историја“ – сећа се Стојковић сваког детаља.

https://www.instagram.com/p/CB6R75cDBae/?igshid=ap4vmpe3cvkf

Фудбалски свет је видео потез који ће касније препричавати генерације…

„Утакмица против Шпаније на Светском првенству 1990. године заслужује посебно место у мом споменару. Памтићу је док сам жив јер су та два гола у Верони обежила читав мој фудбалски опус. Било је ми или они. Играло се по несносној врућини, на испадање, без прилике за поправни. То је онај неописив осећај када знате да вас гледају милиони људи у вашој земљи и да победом улазите у историју“

Шпанци су изједначили у финишу регуларног тока, а одлука је пала у продужетку…

„Слободан ударац за нас. Ту је Дејо, ту је Папе… Само сам рекао ’оставите мени’. Опет сам је видео у голу. То је невероватан осећај. Видите угао, видите живи зид, верујете у себе, ако је довољно јака, ако је брза, ако добије силазну путању, Зубизарети нема спаса. Тако је и било. Повели смо 2:1 и сачували предност до краја утакмице“.

У четвртфиналу уследио је дуел са актуелним прваком света Аргентином. И Марадоном…

„После пола сата остајемо са десет играча. Мислим да је Швајцарац престрого искључио Шабанаџовића. И тада се дешава нешто невероватно. Ми са играчем мање преузимамо иницијативу и господаримо тереном. То је неписано фудбалско правило, екипа која је у бројчаном дефициту извлачи из себе последње атоме снаге и труди се дупло више од противника. Сетите се Србије против Гане у Јужној Африци, играли су боље после искључења Луковића, него док су били комплетни. Ређају се шансе, могли смо до победе и у продужецима, и даље ми није јасно како она лопта коју је Дејо упутио није завршила у мрежи“-

Пенали…И елиминација. Земља која је почела да се гаси била је на прагу великог успеха, али срећа је била на страни Аргентине. Магија је ипак остала …