
Репрезентација Србије у недељу, 16. новембра игра последњи меч у квалификацијама за Првенство света, ривал је Летонија у Лесковцу (18,00). Дан пре меча на питања представника медија на стадиону „Дубочица“ одговарали су селектор Вељко Пауновић и Саша Лукић.
Локалне новинаре интересовале су Пауновићеве емоције, с обзиром на порекло са овог поднебља.
“Јако ми је драго да сам овде одакле потичем ја, мој отац и сви наши преци, из Шилова код Медвеђе. Предуго нисам био овде, ту ми је отац рођен, с те стране прво што сам рекао делегацији из ФСС која је дошла са мном било је баш то – да вучем корене одавде.”
Позив Милошевићу, честитке млађим селекцијама.
“Јована Милошевића сам имао прилике да гледам последњи пут уживо на утакмици Партизана и Новог Пазара. Познавао сам га и пре тога, али тај последњи утисак је превладао у ситуацији кад имамо пар неизвесних играча за сутра у нападу, да имамо још једно решење. Уз консултацију са Батом Мирковићем и Петрићем, који га такође познаје, донео сам одлуку. Да искористим прилику, наша млада репрезентација победила је јуче Чешку, да им честитам на томе. Исто, кадетска се пласирала даље победом над Босном, омладинска тренутно води против Грузије, преокренули су резултат. Јако ми је драго, важно је да смо сви добро повезани.”
У Лондону било довољно добрих ствари да се припремимо за убудуће.
“Момци су одрадили сјајан посао у Лондону, хвала на честиткама, сви смо били разочарани резултатом, али је било довољно добрих ствари да се припремамо за убудуће. Говорећи о будућности, свакако да смо оставили разговоре за после ове утакмице, која је јако важна да се одигра на максималном фудбалском, а пре свега мотивационом нивоу. С обзиром на то да је последњи утисак јако важан.”
„Радећи у Старој Пазови поставили смо моделе игре каквим стремимо. Против Енглеске, имали смо две слике екипе: у првом делу офанзивнија, недостајало нам је убеђења, храбрости, за више. Слика се променила после одмора, не можемо да копирамо некога, већ играмо оно што јесмо. Морамо да будемо убедљивији, већ растемо као екипа. На нама је да стварамо, напредујемо…“
Влаховић и Илић.
„Утакмицу на Вемблију, са великим боловима, завршио је Душан Влаховић. Контролисали смо крв и посматрали индикаторе код појединих фудбалера. Желимо промене и из других разлога, система којем тежимо. На срећу, повреда Ивана Илића није тежа, међутим, биће потребно време за опоравак. Нисам експерт за процену. Видећемо каква је ситуација са осталима.“
Градимо за будућност, морамо да побеђујемо.
„О поверењу смо и раније причали, планирамо неколико измена. Летонци су позвали нових осам играча, верујем да имају мотивацију, приступ… Битно је да имамо модел, битни су сваки бод, гол, градимо рејтинг за будућност. Морамо да побеђујемо“
Да ли је преузимање репрезентације у оваквом тренутку било врућ кромпир?
„Врућ кромпир? Не мислим да је то врућ кромпир. Ово је репрезентација, нешто што сам на неки начин очекивао да ће се једног дана десити. Околности могу да буду било какве, али никад углавном не добијеш ниједан тим, никад се не деси промена због тога што је ситуација идеална. А сви, наравно, тежимо да од оног момента када радимо на једном пројекту направимо управо тај амбијент који је важан, исто тако да се групишемо сви и да правимо резултате који могу да исправе ситуацију.“
Још једном о оцу Благоју, затим о потенцијалу који је затекао, као и манама на којима мора да се ради како би Србија била конкурентна најјачим репрезентацијама.
„Хвала Вама, на првом месту, што сте подсетили и све присутне овде и јавност на мог оца. Свакако да је, с обзиром да се налазимо у крају где је и он рођен, то много лепо и захваљујем Вам се на томе. Што се тиче фудбала, дакле, главно питање које мислим да сте изнели, то је да ли сам задовољан са кадром, играчима које имамо. Да, јако сам задовољан, све што сам затекао и све играче које сам познавао и са којима сам радио у прошлости, сви они су достигли један изузетан ниво. При томе мислим да још увек нису достигли свој максимум. И ту је негде и мој задатак — да се попуни тај простор. Са друге стране, нови играчи, млади играчи и профили самих играча су добри. Мислим да генерално наш фудбал, поредити се сада са једном великом Енглеском, Шпанијом, Француском, Немачком и другим репрезентацијама на том нивоу…Мислим да је нама потребно да подигнемо физички ниво, физичке предиспозиције, јер генерално оно што сам ја видео у нашем фудбалу, како играју екипе, има пуно добрих екипа које играју добар фудбал, односно имају одличну структуру и потребни су им профили за тај начин игре. Тако да је то неки, исто, део на коме у будућности треба радити, до Европског првенства. Ако се сви ти профили испуне, покушамо да се идентификујемо и развијемо, сигуран сам да може да се достигне ЕП и као што је и Сале рекао — да се постави тај јасан циљ. Наравно, тај период о постављању циља је пред нама, а свакако да је у перспективи жеља да се достигне тако висок ниво. “ рекао је селектор Вељко Пауновић.
Комплетну конференцију за медије можете да погледате на Јутјуб каналу ФСС.
САША ЛУКИЋ: ВИДЕЛИ СМО ПРАВИ ПРИСТУП ОД СТРАНЕ СЕЛЕКТОРА, НЕОДЛАЗАК НА СП ОГРОМАН НЕУСПЕХ, САМО ИГРАЧ ОДЛУЧУЈЕ ДА ЛИ ХОЋЕ ИЛИ НЕЋЕ ДА ИГРА ЗА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ
Саша Лукић о новом селектору.
„Селектора знам још из млађих селекција. Ја, нажалост, нисам био на том Светском првенству, али сам био исто тако срећан колико и они који су га освојили, зато што смо урадили једну велику ствар на тако великом такмичењу. И мислим да већина момака већ зна селектора, а ови остали који га нису до сада упознали, питали су нас који смо га знали и рекли смо, наравно, све најбоље. Тада када смо сарађивали у млађим селекцијама видео сам о каквом се тренеру и човеку ради, и ево после пет, шест дана колико радимо заједно, видео сам један приступ прави, како би требало да се приступа репрезентацији и играчима.
Да ли је неодлазак на Првенство света неуспех за Србију?
„Апсолутно се слажем да одлазак на Светско првенство је огроман неуспех за нас, пре свега то морам да кажем, јер репрезентација Србије мора увек да има високе циљеве и да се пласира на велика такмичења. Ја сам сигуран и верујем у то да ће се у будућности промени та нека ситуација по питању тих одлазака на велика такмичења, из разлога што, ок, кажемо идемо на велико такмичење — на Светско и на Европско — ми треба да размишљамо када крену квалификације већ шта ћемо да направимо тамо, а не да нам буде успех да одемо на Светско првенство, него шта ћемо већ тамо направити. То је неко наше, тј. пре свега моје мишљење у ком правцу би требали да идемо, и сигуран сам да ћемо сада са селектором ићи у том правцу, и од када смо се окупили од првог дана радимо на томе.
Да ли клубови на неки начин врше притисак када сте у репрезентацији, у смислу да се више чувате, да се више пазите или, не дај Боже, ако је некад било речи да се не одазовете на окупљање репрезентације?
„Ја ћу говорити из свог искуства, неког које сам прошао што се тиче репрезентације. Увек ја одлучујем, не пита се клуб да ли ћу да играм за репрезентацију или не, ја одлучујем да ли ћу да играм и за репрезентацију, и сваки пут ћу бити ту када ме репрезентација позове! Да ли сам уморaн или не знам шта се дешава — знам да ћу бити ту, и клуб не може да ме спречи да ја долазим или не долазим за репрезентацију. Тако да мислим да би сваки играч требао да приступа и да се односи према репрезентацији на тај начин.“ не оставља дилему Саша Лукић.