Србија није успела да избори пласман у четвртфинале Лиге нација, али начин на који су пулени Драгана Стојковића одиграли утакмицу против Данске улива веру да овај тим има и снаге и квалитета да заблиста у квалификацијама за Светско првенство и избори визу за завршни турнир у САД, Канади и Мексику.
Борба до последње капи зноја, за сваку лопту, сваки аут, сваки корнер. Трачање, изгарање, тактичка дисциплина. Сви за једног један за све, тако је изгледала Србија у понедељак увече на препуном стадиону Дубочица у Лесковцу.
Препознала је и публика овај мушки и поштени приступ наших момака, нису штедели грла и дланове током свих 90 минута, а по завршетку меча позвали су своје љубимце на бис и овацијама их испратили са терена.
Емоција и осећај припадности основне су компоненте у процесу стварања култа једне репрезентације, али много тога зависи од резултата и приступа играча. Србија је у овом циклусу Лиге нација имала и једно и друго. Зато и не чуди што је пул бивших репрезентативаца који долазе да бодре нашу репрезентацију из утакмице у утакмицу све већи и већи.
Групи асова који су пре месец дана донели срећу против Швајцарске, овога пута придружили су се некадашњи асови Војводине и ведете нашег националног тима Милош Красић и Милан Јовановић.
„Одиграли смо одличну утакмицу, велика је штета што ниједна лопта није завршила у мрежи голмана Шмајхела. Желео бих да се захвалим руковдству Фудбалског савеза Србије, селектору, стручном штабу и играчима, обрадовали су ме и пријатно изненадили позивом да дођем у Лесковац и много сам срећан што сам имао прилику да им пружим подршку на лицу места. Први пут сам на овом стадиону и заиста сам уживао у амбијенту и игри нашег тима.“ – пренео је импресије за сајт ФСС Милош Красић, један од протагониста у тиму Радомира Антића на тријумфалном путу кроз квалификације за Светско првенство 2010. године у Јужној Африци.
Игром случаја, Србија је против Данске претила највише преко десног бока где је Андрија Живковић задавао огромне проблеме одбрани гостујуће репрезентације. Баш на оном делу терена где је Краса својевремено бравурама и продорима дизао на ноге српске навијаче.
„Жиле је имао много ситуација на десној страни, био је константна опасност по гол Данске. Иако је левоног, послао је контраногом велики број употребљивих центаршутева за Митровића и Влаховића. Похвалио бих и Душана, издржао је много дуела, упутио гомилу удараца на гол противника и велика је штета што није успео да се упише у стрелце. За њега ми је баш драго што је у одличној форми“ – хвали свог ‘јувентина’ Милош Красић и не крије да га лопта и даље вуче на терен.
„Гледам утакмице на телевизији и помислим ‘тако бих ушао да нешто урадим и променим’. То је природно. Уживам у пензији и увек сам расположен да дођем на стадион и подржим репрезентацију. Поготово ако су ту и моји пријатељи. Добро, са Ланетом сам нераздвојан у Новом Саду, Тошкета и Бамбија виђам по Београду, али Стојкета сам се баш ужелео и слатко смо се испричали у Лесковцу.“
Зоран Тошић је ‘староседелац’ у пулу бивших репрезентативаца и са задовољством је прихватио позив да и против Данске буде у ложи стадиона у Лесковцу:
„Одмах сам се захвалио генералном секретару Радујку и његовим сарадницима што су ми пружили прилику да на овај начин подржим репрезентацију. Заиста диван гест. Десетак година смо провели у националном тиму, знамо шта значи бранити боје своје земље и прија нам што људи у Савези то нису заборавили.“ – каже Тошић и уверава да ће Пиксијеви момци после игре против Данске имати још већу подршку јавности у квалификацијама за Светско првенство.
„Код нас се све гледа кроз призму резултата. Догодило се много лепих ствари у последње три године, репрезентација је повезала Светско и Европско првенство, пласирала се у елитни ранг Лиге нација и играма против најјачих показала да јој је ту и место. Велика је штета што апсолутну доминацију у мечу са Данском нисмо крунисали голом, али сам сигуран да са оваквим приступом не треба да се плашимо ниједне репрезентације из првог шешира.“
Момку који је 76 пута у каријери држао руку на срцу и слушао химну Србије, јасно је колико резултати репрезентације утичу на расположење јавности.
„Треће место испред Швајцарске је огроман успех, тим пре што је селектор Стојковић искористио прилику да провери и неке нове снаге, неке млађе играче, да стекне јаснију слику на кога може да се ослони у квалификацијама за Светско првенство. Сјајан је осећај бити део крема европског фудбала и сада је фокус на изазовима који нас очекују у наредној години. После меча против Данске, ја сам сигуран да ће и стадион у Београду бити мали да прими све оне који желе да подрже нашу репрезентацију на првој наредној утакмици.“
Да се позитивна енергија са трибина и ложе осећа и на терену, доказ су речи Душана Влаховића после ремија са Данском:
„Захвалио бих се свим људима који су дошли у Лесковац да нас подрже. Чуо сам да је и велики број бивших репрезентативаца био у ложи. То је много лепо и свима нам је драго због тога. Тако и треба да буде на свакој наредној утакмици. Да се подржавамо међусобно јер само слога може да нас доведе до жељених резултата.“ – поентирао је Влаховић.
Један тим, срцем свим.
Култ. Србија. Репрезентација.