IN MEMORIAM | MILORAD KOSANOVIĆ

Tužna vest za srpski fudbal. Milorad Kosanović, nekadašnji trener Crvene zvezde u dva mandata, tvorac šampionske generacije Vojvodine, trener brojnih klubova u Srbiji i inostranstvu, preminuo je u Novom Sadu posle kraće bolesti. U danu kada je trebalo da proslavi 75. rođendan.

Nedostajaće Miša Kosanović srpskom fudbalu. Bio je čovek sa stavom i integritetom, stručnjak koji je imao hrabrosti da priča šta misli, govori o problemima, uslovno rečeno zabranjenim temama.
Rođen je 4. januara 1951. godine u Šidskim Banovcima, a počeo da igra fudbal u Borovu. Put ga je 1971. odveo u Švedsku gde je sa Malmeom osvojio tri trofeja.

Životni i fudbalski put povezao ga je sa Novim Sadom, gde je najviše i voleo da provodi vreme. Igrao je pre dolaska u Vojvodinu za zrenjaninski Proleter, a karijeru završio 1983. u dresu novosadskih „kanarinaca“.
Trenersku karijeru počeo je kao pomoćnik u Novom Sadu, a onda u ulozi direktora kluba bio tvorac šampionske generacije Vojvodine 1989. godine! Trener je tada bio Ljupko Petrović, legendarni stručnjak koji je posle tog uspeha otišao u Crvenu zvezdu i ispisao istoriju.

Kosanović je bio i trener Vojvodine od 1992. do 1995, zatim i selektor Malte. Sledeća destinacija bila je najizazovnija, seo je na klupu Crvene zvezde. Bile su to najblaže rečeno turbulentne godine u državi i na fudbalskoj sceni. Sa Crvenom zvedom bio je drugi u šampionatu 1997/98, a prvak te sezone bio je Obilić. Nije tajna, trener koji je imao hrabrosti, često je pričao kako i zašto je izmakao trofej njemu i klubu.
Kosanovićev tim je na početku sezone 1998/99. eliminisao gruzijski Kolheti, ruski Rotor iz Volgograda i francuski Mec iz Kupa UEFA, a ispao je od Liona i jer je morao domaćin da bude u Bukureštu.

Otišao je u Kinu i prvo preuzeo Vuhan, a zatim vodio Dalijen od 2000. do 2004. Postao je jedan je od najtrofejnijih trenera tamošnjeg fudbala. Bio je tri puta uzastopno šampion Kine (2000-2002), dva puta je trijumfovao u Super kupu Kine (2000. i 2002) i jednom u FA Kupu (2001). Vodio je Dalijen do finala Kupa pobednika kupova Azije 2001. i polufinala Lige šampiona Azije 2002. godine.
Kosanović je potom bio selektor mlade reprezentacije Srbije i Crne Gore od 2004. do 2005. godine.

Vratio se u Crvenu zvezdu 2007. godine, tokom kvalifikacija za Ligu šampiona. Nije uspeo da je uvede u elitno takmičenje, posle bolnog dvomeča sa Rendžersom.  Zadržao se na klupi do poraza od Arisa u Solunu u Ligi UEFA (0:3), a posle kratkih pokušaja u Kini i Sloveniji (Olimpija) postao je najtraženiji trener u manjim superligaškim klubovima Srbije i mnogi su u njemu videli rešenje za šok terapije ili pravljenje sistema.

Sedeo je na klupama Novog Pazara, čačanskog Borca u dva mandata, Napretka iz Kruševca, Radnika, niškog Radničkog i lučanske Mladosti. Gotovo u svakom klubu imao je rezultate i uspevao da ostvari neke neverovatne, istorijske pobede, kao primera radi sa čačanskim Borcem kada je 2015. godine u osmini finala Kupa Srbije savladao Crvenu zvezdu u Beogradu (5:1). Srpski fudbal je ostao bez čoveka koji se uvek borio za struku, bolji status trenera, osobe koja je hrabro i dobronamerno ukazivala na razne anomalije, sve za dobro fudbala.

Fudbalski savez Srbije izražava najdublje saučešće porodici Milorada Kosanovića.