„Ради истине и разобличавања оних који са лошом намером пласирају неистине и дезинформације у појединим медијима, као најодговорније лице за пословање савеза, желим да информишем фудбалску јавност о свим детаљима везаним за наступ А репрезентације на недавно завршеном Светском првенству, али и о укупном стању у фудбалској организацији. Иако није манир, нити се икада десило да неки наш савез излази у јавност са свим детаљима свог пословања, овога пута предочићемо и широј јавности све оно што је презентовано члановима ИО ФСС“ каже на почетку великог интервјуа за сајт ФС Србије генерални секретар наше организације проф.др Јован Шурбатовић.
Колико је новца савез приходовао од наступа на СП?
„ФСС је остварио значајне приходе пласманом на Светско првенство. Поред индиректних прихода (нови дугорочни спонзорски уговори и увећања вредности старих), директан приход од ФИФА је 10.815.000 долара. Руководство савеза је раније уговорило бонусе/награде за остварен пласман са дотадашњим спонзорима али и потписало краткорочне ад-хок уговоре везане само за наступ у Катару (MOZZART, VODA VODA, PANINI, VB TECH, ENTOURAGE, HANGZHOU DANGBEI, SORARE SAS, PROCTER & GAMBLE) који су донели додатних 1.038.364 долара. Тако да су укупни – директни приходи остварени од наступа у Катару 11.853.364 долара“.
Колики су били трошкови?
„Највећи део трошкова (5.161.429 долара) иде на премије за играче, стручни штаб и селектора, који су и најзаслужнији за успех. И то према Споразуму који је потписан са играчима пре почетка квалификација, дакле годину и по дана пре СП. Одлуке о висини премија (не само за СП) увек су доношене на седницама ИО. Тај новац је поштено зарађен, а подељен онако као су играчи одлучили. Савез се ту није мешао. Морам да нагласим да је у том тренутку мало ко веровао у пласман. Док нас је селектор уверавао да ћемо се сигурно квалификовати и давао чврста обећања, многи су писали да је то немогућа мисија. И ми у савезу, у тренуцима велике кризе и оставке председника, били смо спремни да пристанемо да 100% премије дамо играчима само да остваре оно што је селектор веома храбро поставио као циљ. Будимо поштени. Да ли је ико тада веровао да ћемо бити међу 32 најуспешније екипе на свету? Само ретки. И њима сва част. Играли смо пред празним трибинама у Београду. Да ли се ико данас пита колики би били трошкови квалификација да се нисмо пласирали? Колики би био губитак за савез? Још смо у изборима, логично је да је кренуо лов на касу која је пуна. А врло радо ћу објаснити и зашто је пуна“.
Постављена су питања о саставу делегације, Бахреину, трошковима хотела, авио превоза?
„Нема тајни. Најпре, није било делегације. Није било туризма. Са играчима и стручним штабом путовали смо само Ненад Бјековић и ја, као заменик председника и генерални секретар. И нико више, о чему сведоче фотографије са Аеродрома Београд. Или из Манаме, Дохе… Сетимо се како смо отишли. У том тренутку нисмо имали руководство. Поједини чланови „старог“ сазива ИО су били у Катару, али сви о свом трошку. Знали смо да су трошкови у Катару енормно велики, трудили смо се да их сведемо на минимум. Тако је и било. Највећи трошак био је хотелски смештај у Дохи. Људи који су били тамо то добро знају, а посебно други национални савези. Тамо смо имали редовне састанке и много смо причали о томе, упоређивали бројке. Имали смо привилегију да међу првима бирамо хотел и изабрали најбољу опцију и по цени и по локацији. Ван града, са посебним делом за играче и стручни штаб који је био потпуно изолован од других гостију и са 24 часовним полицијским надзором. Посебан улаз у хотел, посебни лифтови. Играчи су имали мир, упркос друштвеним мрежама на којима се свашта писало. Трошкови смештаја и исхране за 16 плус дана (технички тим је дошао доста раније, а вратио се касније) у Дохи (908.581,32 плус 170.259,85 долара) су били изузетно високи за наше услове, али ту није било бољих избора. С обзиром да је ФИФА определила 1,5 милиона долара за трошкове припрема, а да смо ми потрошили 161.292,82 долара за организацију утакмице и припрема у Бахреину (то је била најбоља понуда, на том тржишту нико није био спреман да вам плати све трошкове), то смо ове трошкове покрили из средстава за припреме. Напомињем да су неки савези плаћали само за екслузивитет сале за ручавање 10.000 долара дневно. Што се тиче авио превоза, летели смо чартерима Ер Србије са којом имамо уговор на релацијама Београд-Бахреин (134.925 usd) и Доха-Београд (150.184 usd). Од Манаме до Дохе смо летели преко ФИФА Air Charter Service компанијом Salam Air из Омана (54.750 долара). У свим случајевима спроведене су предвиђене процедуре прикупљања понуда. Други, инострани оператери били су знатно скупљи од Ер Србије, док у случају избора оператера за лет из Бахреина друге понуде су биле чак 104.000 и 126.000 долара! У условима великих поремећаја на авио тржишту, понашали смо се крајње рационално. Мањи део трошкова ишао је на покривање поједниначних карата за окупљање фудбалера, као и одласке тим менаџера, кувара, менаџера организације догађаја, ПР, безбедности, маркетинга на радионице и инспекције током године у Катар. Укупни трошкови су износили 422.895,50 долара, до је ФИФА рефундирала 315.000 долара за трошкове авио превоза. Сви остали трошкови су у износима од 20-50.000 долара (трошкови шпедиције, отпреме и враћања спортске опреме, кетеринга за свлачионице и медија центар, закуп аутобуса, путно и здравствено осигурање, PCR тестови, додатни пртљаг, медицинска опрема, лекови, лабораторијске услуге, трошкови маркетинга, брендирање, закуп сателита, обавезе према спонзорима…) за шта постоји уредна документација“.
Имали смо велику подршку навијача у Катару?
„Интересантно је да смо имали можда и највећу подршку навијача од свих европских селекција. На свакој утакмици наш државни тим бодрило је 5-6 хиљада навијача. Људи су веровали у овај тим, хвала им на великој подршци. Пружали су је и након пораза. Створена је велика еуфорија, сви смо очекивали да овај тим направи нешто велико. Ми смо били чврсто на земљи и нисмо је својим изјавама подгревали. Нажалост, коцкице се овај пут нису сложиле, али хоће ускоро, у то будите сигурни. Није Арсен Венгер случајно најавио велики успех на предстојећем ЕП, на које се најпре ваља квалификовати. Брзо смо заборавили где смо били после пораза од Шкотске и пре доласка Пиксија. Брзо смо заборавили тријумфални низ победа у квалификацијама, спектакуларни тријумф у Лисабону, па затим у Ослу и прво место у Лиги Нација. Пласирали смо се међу сам крем европског фудбала, обезбедили већ сада потенцијални плеј оф за ЕП. Зар смо већ заборавили шта је све Пикси урадио заједно са играчима за само годину и по дана? Од два пораза правимо трагедију, од једне победе упадамо у еуфорију, неумереност је наша особина. Морамо бити чврсто на земљи када побеђујемо и достојанствени када губимо и увек свесни своје снаге. Пред овим играчима је још много великих победа“.
Када се све то има у виду, колико вас заиста боле прозивке које последњих дана стижу на вашу и на адресу ФСС?
„Критика је увек добродошла, и сами смо били више него критични. Међутим, веома је важно ко критикује. Ко нас то напада? Личности од интегритета или кажњавани спортски радници? Занимљиво је да нас хвале Чеферин и његови најближи сарадници, баш као и Инфантино и његове колеге, а у исто време сумњиви типови покушавају да инсинуацијама и неистинама дискредитују рад савеза и повуку нас у муљ у којем су годинама пливали. Очекивано, с обзиром да смо још увек у изборима. Овде је, заправо, реч о покушају кладионичара да узврате ударац који смо им задали пре две године. Вапај поражених који су доживели фијаско на тим истим изборима. И ништа сем тога. До пре две године смо били рекордери по броју пријава УЕФА за намештање утакмица. Две године тога више нема. Знају људи који клубови су имали и по десетине пријава и још боље знају зашто тога нема сада. Где се налазе ти клубови данас? Без помоћи судија и договорених исхода. Од када играмо чист фудбал без квота и кладионица, велики је новац ушао у домаћи фудбал. Управо ово руководство ушло је у рат са кладионичарском мафијом и корумпираним судијама и последично потписало историјске уговоре који су по први пут учинили да фудбал на овим просторима постане бизнис. Производ који се валоризује и на домаћем и на иностраном тржишту. И конкретно: Преко 60 милиона евра је ушло у српске клубове и у савез (Телеком, ТВ Арена, Моцарт, ИМГ Арена, Пума, Виво, Нектар, Дангбеи, Вода Вода…). Данас један просечан суперлигаш преко савеза приходује и до 600.000 еура по сезони. А шта је било јуче? Приходи по овом основу били су готово безначајни. Држава гради стадионе, савез помаже мање инвестиционе пројекте као суинвеститор. Ускоро чемо средствима савеза, али и УЕФА и ФИФА имати мини спортске центре попут оног у Старој Пазови и у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Београду. Чували смо новац за те намене, као и за административну зграду, нисмо га трошили. Понашали се домаћински, рационално у свим сегментима деловања. Ново руководство имаће на располагању инвестиционе фондове УЕФА И ФИФА за ове намене и то: 4,5 милиона евра из УЕФА HatTrick (2020-2024) и 4 милиона долара из ФИФА Forward (2019-2026)“.
Рекли сте на почетку интервјуа да ћете радо објаснити зашто је каса пуна?
„Чланови Скупштине ФСС сведоци су успешног пословања савеза у континуитету. Од буџета који је износио неколико милиона евра пре десетак и више година, од 2018 године (25,5 милиона евра) захваљујући успесима на и ван терена савез остварује озбиљне приходе. Ове године забележен је рекордан приход од безмало 35 милиона евра. Приходујемо на иностраном, али и домаћем тржишту. У последњих шест година остварена је добит од скоро 20 милиона еура, док су држави Србији плаћени порези и доприноси више од 12 милиона еура. Потписан је велики број спонзорских и лиценцних уговора. Приходи су знатно увећани, а трошкови смањени где год је то било могуће. Отуда и толика добит која се реинвестира у фудбал. Пословање савеза контролишу Надзорни одбор и Финансијска комисија. На свака три месеца ИО усваја кварталне финансијске извештаје. Имамо обавезу ревизије пословања како од стране домаћег ревизора, тако и од ФИФА и УЕФА. И никада нити једне неправилности. Набавке спроводимо комисијски, због рационализације, иако немамо законску обавезу. Штедимо, бринемо о сваком трошку, зато је каса пуна“ закључио је генерални секретар ФСС Јован Шурбатовић.