ФСС ИНТЕРВЈУ | МАРКО ГРУЈИЋ "ДЕСЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ, ПРИЧА КОЈА ТЕК ТРЕБА ДА СЕ ЗАОКРУЖИ"(ВИДЕО)

Пред Србијом су важни квалификациони дуели — Енглеска на „Вемблију“ и Летонија у Лесковцу — две потпуно различите сцене, али са истим циљем: да се направи корак ка Светском првенству. За Марка Грујића, тај пут има и додатну симболику: поново ће радити са Вељком Пауновићем, човеком уз којег је 2015. постао светски првак на Новом Зеланду.

Данас, десет година касније, Марко Грујић више није онај момак из омладинске селекције. Иза њега су Ливерпул, Порто, европске вечери и промене клубова. Испред њега — нови изазови, нова енергија, можда и нова шанса да буде стуб једне озбиљне репрезентације.

Каква је била реакција када си добио позив, а поготово када је тај позив стигао од Вељка Пауновића?

„Био сам наравно изузетно срећан када сам видео своје име на списку репрезентације – истиче Марко Грујић.- Пратио сам и информације у медијима да би Вељко Пауновић могао да постане селектор наше репрезентације и некако сам се потајно надао да ћу бити на том списку. Изузетна ми је част и прија ми да сам овде где волим да будем и где се сви лепо осећамо. Част је поново радити са селектором који нас је одвео до сјајног успеха који остаје записан у историји нашег фудбала.“

Колико су ти недостајале репрезентативне активности у претходном периоду, како се осећа играч који када дође репрезентативна пауза мора да остане у клубу?

„Сигурно да су ми недостајали ти моменти. Сваки играч сања да представља своју земљу, а опет из клуба отићи и променити средину, прија кад видиш старе другаре, лица која увек изазову промену и побољшање на наше прилагођавање у клубу. Сјајно је што сам опет ту, има нас доста који смо прошли кроз млађе селекције и сви једва чекамо тренутак када ћемо истрчати на терен у ове две предстојеће утакмица.“

Последњи наступ имао је против Шпаније у Кордоби, у Лиги нација. Пратио је све што се дешавало у међувремену, поготово у квалификацијама за Првенство света где не зависи све само од нас?

„Очекује нас доста нових ствари, почиње нова прича, да се тако изразим, са новим селектором. У овим квалификацијама смо још увек живи, имамо две утакмице, прва је изузетно, изузетно тешка, сви смо тога свесни. Има она флоскула да је лопта округла, морамо у оба меча да уђемо максимално мотивисано, већ против Енглеске да уђемо самоуверено и зашто да не, покушамо да победимо. И коначан епилог да оставимо за 16. новембар када играмо против Летоније. Улазимо дакле максимално амбициозно у ове утакмице и даћемо све од себе да остваримо добар резултат“.

Шта за Марка Грујића значи играти на Вемблију, као бившем играчу Ливерпула?

„Играо сам једном на Вемблију, заиста фантастичан објекат, не треба трошити речи. Биће лепо да се поново вратим у Велику Британију, надам се да ћу бити члан екипе и да ћу добити који минут да покажем шта знам“.

За ових десет година колико се Вељко променио као тренер, колико сте се ви променили као играчи? Да ли се и даље осећа она емоција која је била присутна на Новом Зеланду?

„Сигурно је да се доста ствари променило, десет година није мали период. Сигуран сам да смо сви напредовали, ми као играчи, он као тренер, да има много више искуства. Мислим да је сада одличан тајминг да кренемо у нове победе. Први циљ је пре свега пласман на Првенство света, да све покушамо док постоје шансе, а касније, тамо од марта, да се крене у један нови циклус. Сви заједно, позитивни и са новом енергијом да учинимо све да репрезентација поново буде таква да ће се сваки Србин поносити.“

Да ли су саиграчи из репрезентације звали и распитивали се какав је тренер Вељко Пауновић?

„Искрено нису, али верујем да су сви пратили његов рад. Вељко је водио клубове из неких од најјачих лига . Иза себе има једно велико искуство, млад и модеран тренер, има сјајне идеје. У његовом стручном штабу је много интернационалаца, сваки ће донети квалитет из своје родне земље. Све то када се скупи очекујем да донесе веома позитиван ефекат.“

Један си од најискуснијих у репрезентацији. Када окончаш једног дана каријеру које ће емоције превладати. Понос што иза себе имаш два Светска и једно Европско првенство или жал што си на та три турнира одиграо само 12 минута?

„И једно и друго. Сви стремимо ка највећим циљевима, сви испред себе постављамо оно најбоље, али сигурно да ћу бити поносан што сам био део екипе и репрезентације. Још увек сам млад, надам се да имам испред себе још много година да бих играо на добром нивоу у клубу, надам се и у репрезентацији“.

Да ли те изненадио податак да селектор Енглеске рачуна на најјачу поставу без обзира што су обезбедили пласман на Светско првенство?

„Није ме изненадило, поготово што је Тухел скоро постао селектор енглеске репрезентације. Овај период ће да искористе како би се додатно уиграли. За то нема пуно прилика, до марта практично нема новог окупљања, тако да ће ући у меч максимално мотивисано, као и ми. Морамо да будемо мотивисанији, јер и даље се боримо за бараж и имамо жељу да одемо на предстојећи Мундијал. Наравно, у фудбалу није све само у мотивацији, али она јесте веома битан фактор. За нас је она важна поготово после ове промене на месту селектора. Мислим да ће момци изаћи на терен са двеста посто својих могућности и ко год да буде у тиму, уверен сам да ће дати свој максимум.“

У репрезентацији  је вас неколико из атинског АЕК-а, тренер Александар Рогић, као и Лука Јовић, саиграч у клубу је и Мијат Гаћиновић, такође „златни орлић“ са Новог Зеланда.

„Да, Аца Рогић, фантастична особа. Мијат Гаћиновић нажалост није могао да буде са нама због неких техничких проблема. Тамо смо сви заједно, имамо фантастичну групу, још увек се прилагођавамо, почетак је сезоне, али мислим да ћемо када буде најважније бити на врхунцу. Верујем да ћемо донети много радости навијачима АЕК-а.“

Имам утисак да живот и фудбал функционишу на бази затвореног круга. Све је кренуло од Вељка и Новог Зеланда, па је касније ишло преко Ливерпула, Порта, сад се поново некако заврашава са Вељком. Као да је то нека прича која тек треба да се заокружи и добије срећан завршетак.

„Верујем у то, уосталом као што је и селектор рекао на првој конференцији за медије, у животу неке ствари или коцкице се наместе. Сматрам да су се сада стварно коцкице слагале саме по себи, Вељко да преузме репрезентацију. Напустио је клуб који је тренирао, отворила се ситуација да је репрезентацији потребан селектор. Све се некако нацртало и верујем да ће ово бити почетак једног великог и успешног периода за нашу најбољу репрезентацију“ рекао је Марко Грујић.

Фудбал често, као и живот, функционише по принципу затвореног круга. Десет година после светске титуле са омладинцима, Марко Грујић поново стоји на истом месту – у дресу Србије, под командом истог селектора, али као зрео човек и фудбалер који разуме колико је тешко, али и колико вреди бити део тима који верује.
И можда је баш у тој симболици и највећа снага његовог повратка: што не долази да почне изнова, већ да настави причу која никада није престала, само је чекала прави тренутак да се настави и добије срећан завршетак.