ЕМОЦИЈE И УСПОМЕНЕ ЗА 54. РОЂЕНДАН | ДРАГАН ЏАЈИЋ И БРАНКО РАДУЈКО ПОСЕТИЛИ НЕКАДАШЊЕГ РЕПРЕЗЕНТАТИВНОГ ГОЛМАНА ЗВОНКА МИЛОЈЕВИЋА

Топао и дирљив призор одиграо се у Дому за старe на Дедињу, где су председник Фудбалског савеза Србије Драган Џајић и генерални секретар Бранко Радујко посетили некадашњег репрезентативног голмана Звонка Милојевића.

Уз подршку и асистенцију љубазног особља ове установе, изненадили су га баш на његов 54. рођендан, дарујући му нови голмански дрес Србије са бројем 1 и презименом Милојевић, као и улазнице за предстојећи меч против Енглеске, персонализоване са именима његово троје деце: Младена, Тијане и Магдалене. Посета је протекла у знаку емоција, успомена и топлине, а Звонко је и овога пута показао због чега је био и остао омиљен међу навијачима и колегама.

„Морам да признам, пријатно сте ме изненадили. Потајно сам се надао да ће неко доћи. Мислио сам да су ме заборавили. Хвала богу, преварио сам се.“ – није крио емоције Звонко када је у соби угледао Џајића и Радујка.

„Ово нису вештачке сузе, него сузе радоснице. Баш онако како се осећао у овом тренутку. Питају ме од јутрос колико пуним, кажем полако, тек следећег лета јубиларни 55. рођендан.“

„Много ми је драго што видим да си добро расположен и да си и даље велики борац“ – рекао је председник ФСС и Звонку поклонио дрес у коме ће и голмани Србије бранити у даљем току квалификација за Светско првенство:

„Дрес је изванредан. Ако немате ништа против, ја бих га одмах обукао“ –  рекао је Звонко и за тили час, цивилну гардеробу заменио оном за излазак на терен – „Одличан је. И баш прија. Много ми се допада што ме не стиже, него је комотан. Баш онако како ја волим.“

Дрес с бројем 1 и грбом државног тима, довољан мотив да му евоцира успомене на деби у репрезентацији.

„Играли смо у Јапану против Јужне Кореје, на тренингу је дошло до повреда Пандуровића и Коцића, мене су позвали и питали да ли желим да дођем као трећи голман. Рекао сам: ‘знате шта, за мене је част да браним боје своје земље, какве везе има што сам добио тек некнадни позив’. Победили смо и био сам пресрећан.“

Памти се и меч против Аргентине у Мар Дел Плати.

„Та победа ми је посебно драга јер смо је извојевали са играчима из домаћег првенства. Није било интернационалаца у екипи. А играла се непосредно пред квалификациони меч против Чешке. Сећам се да је селектор Чешке после тога рекао: ‘ко су бре сад ови играчи, ја сам анализирао неке друге.’“

Са врло мало играча из своје генерације Звонко и данас има неки контакт.

„Скоро ни са ким. Само са Дејаном Станковићем, Дарком Анићем и Ненадом Ванићем… то су све момци са којима сам играо у Црвеној звезди. Деки је први јутрос послао честитку. Рекао је: ‘Лабуде, само гази, све што ти треба, ту сам.’ Међу првима је честитао и мој кум Сале Јанковић. Хвала им од срца.“

Дејан му је вечно захвалан због подршке на почетку каријере у Црвеној звезди.

„То показује колико је Деки велики човек. Лако је у добром бити добар. Он не заборавља ствари које су га довеле до тога да буде сада ово што јесте. Тек када доживите несрећу, схватите ко су вам прави пријатељи. Међу првима је честитао и мој кум Сале Јанковић. Хвала им од срца.“

Уследило је још једно изненађење за великог борца из Јагодине. Од генералног секретара ФСС Бранка Радујка добио је улазнице за меч против Енглеске које су персонализоване са именима његове троје деце: Младена, Тијане и Магдалене.

„Хвала вам најлепше. Много ми значи, верујем и њима. Више волим што ће они бити на утакмици, него ја. Тренутно сам у ситуацији да можда не бих издржао толико напор. Али, даћу све од себе да и ја будем на Маракани.“

Као голман који је током каријере знао углавном за победе, звонко не признаје да је неко други бољи од Србије.

„У дуелу таквих репрезентација, све је могуће. Нема данас у фудбалу изразитих фаворита. Интересантно је што ћемо играти на Маракани која ће сигурно бити пуна. Публика овога пута мора да буде 12. играч нашој репрезентацији. Уз такву подршку, можемо до великог резултата. А то је победа.“

Радује га чињеница да су голмани у последњих неколико година кључне фигуре у тиму Драгана Стојковића.

„Ко год стане на гол, буде по правилу најбољи на терену. Не каже се џабе да је голман пола екипе. Ако је голман на дан утакмице на свом нивоу, екипа не може да изгуби. Има у нашем тиму и много добрих играча, боље је да не зависи све само од голмана. Надам се да ће Енглези пасти.“

За крај разговора, још један поклон за Звонка, монографија ФСС која говори о тријумфалном путу златних орлића до европске и светске титуле.

„Ето коинциденције, и ја сам једном био светски шампион. Мени се то десило на почетку каријере, после тога је све био покушај да се то понови. У спорту је много лакше освојити нешто, него одбранити трофеј. Биће ми задовољство да читам причу о нашим златним клинцима.“

Оставили смо га да сачека оца, брата и ујака. За традиционалну партију таблића у паровима.

„Стижу за два сата. Морам да се припремим за њих. Као спортиста, не волим да губим, али имам много јаке противнике. Мораћу да се потрудим. Надам се да ће срећа бити на мојој страни. Поздрављам све љубитеље фудбала и позивам их да дођу и бодре нашу репрезентацију против Енглеске јер нам је то најважнија утакмица у последњих неколико година.“

Велики борац. Највећи. Звонко Милојевић. Само гази, лабуде!