Селектор Драган Стојковић је један од највећих играча са екс-Ју простора, пета Звездина звезда, играч који је одушевљавао својим умећем и фантастичним потезима, по многима последња истинска „десетка“ која се појавила на просторима Србије.
За први тим Радничког из Ниша дебитовао је са 16 година, а у Црвену звезду дошао је у лето 1986. године, када је потписао уговор у последњим тренуцима прелазног рока. Већ у првој сезони се наметнуо као лидер и та особина која краси само најбоље играче, била је његов заштитни знак током целе играчке каријере. У сећању су његови феноменални голови у дресу клубова у којима је наступао, односно у дресу репрезентације Југославије. Готово по обичају најбољи је био у најважнијим утакмицама, памте се његове бравуре из мечева са Партизаном, Миланом, против Шпаније на Првенству света у Италији…По одласку из Црвене звезде у Олимпик из Марсеја суочио се са повредама, а 1994. године одлази у јапанску Нагоју и постаје легенда јапанског фудбала. Био је најбољи играч лиге, три пута је биран у идеалан тим шампионата. У Нагоји је завршио каријеру, једна трибина на стадиону носи његово име, такође и једна улица у граду.
За репрезентацију Југославије Драган Стојковић је одиграо 84 утакмице и постигао 15 голова. Многи сматрају да би постао апсолутни рекордер у броју одиграних утакмица за државни тим да Југославија није била под санкцијама међународне заједнице почетком деведесетих година. За најбољи национални тим дебитовао је у новембру 1983. против Француске (0:0), а од 1990. године, после СП у Италији, постаје капитен најбољег националног тима. Од државног тима опростио се у јулу 2003. против Јапана (0:1). Био је учесник два Светска првенства у Италији (1990) и Француској (1998). У Италији је одиграо пет утакмица, постигао два гола против Шпаније у осмини финала за победу (2:1). У Француској је одиграо сва четири меча. Био је и учесник два Европска првенства, као тинејџер стрелац гола у поразу против Француске (1984. Француска), а на Првенству Европе 2000. у Белгији и Холандији био је капитен најбоље селекције.
Са Југославијом је освојио бронзану медаљу на Олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу.
АДМИНИСТРАТИВНА КАРИЈЕРА
Драган Стојковић је постао председник Фудбалског савеза Југославије у октобру 2001. године када је на том месту наследио Миљана Миљанића.Био је на месту председника до истека мандата 2005. године, када је у јулу 2005. године постао председник ФК Црвена звезда. За две сезоне као председник освојио је две дупле круне, а клуб је два пута учествовао у групној фази Лиге Европе.
ТРЕНЕРСКА КАРИЈЕРА
Тренерску каријеру започиње у сезони 2007/08 и већ у првој години са Нагојом заузима треће место у првенству. У трећој сезони осваја шампионску титулу, прву у историји овог клуба. Нагоју је после пуних шест година рада напустио 2013. године, а годину ипо касније преузима кинески Гуангжу РФ.
ТРОФЕЈИ И ПРИЗНАЊА
Црвена звезда
Првенство Југославије: 1987/88,1989/90.
Куп Југославије: 1989/90.
Олимпик Марсеј
Првенство Француске: 1990/91
Нагоја
Куп Императора: 1995, 1999
Југославија
Олимпијске игре: Лос Анђелес 1984. (бронзана медаља)
ИНДИВИДУАЛНЕ НАГРАДЕ
Најбољи играч јапанске Џеј лиге: 1995
Фудбалер године у Јапану: 1995
Орден Владе Јапана
Најбољи играч у историји јапанског фудбала
Најбољи спортиста СД Црвена звезда: 1987, 1988, 1989
Пета Звездина звезда: 1990
Најбољи играч Првенства Југославије: 1988, 1989
Идеалан тим Светског првенства:1990.
Југословенски фудбалер године: 1988, 1989
Најбољих 11 играча у историји Олимпик Марсеј: 2010
ТРЕНЕРСКА ПРИЗНАЊА
Нагоја
Најбољи тренер јапанске Џеј лиге: 2010
Јапански Суперкуп: 2011
Тренер године : ЗЛАТНА ЛОПТА ФСС 2016.
ИГРАЧКА КАРИЈЕРА
1981-1986 Раднички (Ниш) 70 (8)
1986-1990 Црвена звезда 116 (54)
1990-1994 Олимпик (Марсеј) 29 (5)
1994-2001 Нагоја Грампус 183 (57)
Репрезентативна каријера
1983-2001 Југославија 84 (15)
ТРЕНЕРСКА КАРИЈЕРА
2008-2013 Нагоја Грампус
2015-2019 Гуангжу РФ
2021 – селектор Србије