Са великом тугом примио сам вест о одласку Владимира Цветковића, човека који је оставио неизбрисив траг у историји Црвене звезде и српског спорта.
Памтићу га као изузетно способног спортског радника, човека огромне енергије, визије и посвећености, са којим сам провео најважније и најлепше тренутке у својој каријери клупског функционера.
Заједно смо сањали велике снове, заједно градили тим који је покорио Европу и свет 1991. године и исписао странице историје које ће заувек остати понос Црвене звезде.
Такви успеси не настају случајно. Иза њих остају године рада, поверења, заједничке борбе и вере да је могуће достићи оно што је тада изгледало недостижно.
Владимир Цветковић био је важан део тог пута и човек који је знао како се стварају победници.
Данас, када га више нема, остају сећања на једно велико време, на генерацију шампиона и на људе који су исписивали странице историје које никада неће избледети.
Породици Цветковић, његовим пријатељима и свима који су га волели упућујем искрено саучешће.
Збогом Цвеле. Почивај у миру.