
Прво обраћање Доменика Месине за српске медије било је веома искрено и транспарентно, а бројне представнике медија интересовале су многе ствари, детаљи којима ће да се бави председник Судијске комисије Фудбалског савеза Србије у наредном периоду.
”Први кораци ће бити да се упознам са судијама и помоћницима овде у Спортском центру у Старој Пазови и са њима ћемо овог лета кренути у рад. Моје смернице – прва је техничке природе, јер је судијска улога техничка примарно. Рећи ћу судијама да свако од нас може да начини грешке техничке природе. Грешио сам и ја много пута у прошлости, чак и на фудбалском терену. Наш посао је да минимализујемо грешке, али је немогуће да их сведемо на нулу. Нисам чаробњак, немам чаробни штапић, радићу много и покушаћемо да елиминишемо што је више грешака могуће. Нећу имати толеранције по питању интегритета судија. Бићу веома јасан, судија може да погреши, свакоме се дешава – али не може да погреши по питању става, интегритета и понашања. Тамо где је могуће, покушаћемо да повећамо квалитет игре, тако да судије на њу не утичу. Јасно је да нам је потребно време и да ћу морати да анализирам суђење, да видим како судије делују. То ћу радити са великом пажњом и већ током следећег семинара упознаћу се са сваким од њих, професионално и са људске стране. Фудбал је емоција, осећање, тако је и са судијама. Током последње 31 године био сам присутан у судијском послу и потрудићу се да то богато искуство пренесем” рекао је Доменико Месина.
”Млади судија који тек почиње не може очекивати да ће судити дерби утакмице. Мора се ићи корак по корак, малим корацима. Судија сам расте, треба да се ојача са психолошког и сваког другог аспекта. Постоје судије које већ могу да суде све, а постоје они којима је потребно стицање искуства, обука… Неће сви добити ту могућност. Ово је важна година, смањује се број екипа у лиги и што се тиче организације судијског деловања и то ћемо размотрити у правцу постављених циљева. Морамо да видимо ко има капацитете да суди утакмице попут Црвена звезда – Партизан.”

”Један од разлога зашто сам прихватио овај посао у Србији јесте то што ми је искључена могућност да користим стране судије. Дошао сам да валоризујем и вреднујем арбитре из Србије, јер су признати на међународном нивоу и зато они треба да воде утакмице Супер лиге Србије, без обзира која је утакмице. Притисци постоје у читавом свету. Док сам радио на Кипру, од Савеза сам имао велику подршку и нисам никада доживео неке притиске, јер нисам давао простора за тако нешто. Никада нигде нисам пристајао на састанке ”један на један”. Ако неко има примедбе, нека то уради јавно и у присуству других тимова. То је мој начин функионисања, на тај начин видим судијску комисију и арбитражу. Ако треба некоме одговор, ја ћу бити ту да одговорим на свако незадовољство. Ако буде притисака, за мене не постоји клуб који има предност у односу на неки други. Сваки тим има иста права и исте обавезе. Оно што им ја нудим и тражим јесте само поштовање.”
”Нисам се чуо са Милорадом, иако имамо изврстан однос. Не желим да га узнемиравам, у овом тренутку је изузетно заузет, он је један од инструктора ФИФЕ у САД, прави нам проблем и временска разлика. Ми смо се договорили са Савезом да сваке недеље на сајту ФСС објављујемо један кратак снимак, који ће бити резиме неких од главних епизода које су се дешавале на претходним мечевима, где ће бити наше тумачење и објашњење судијских одлука. Не очекујте да за сваку одлуку постоји коначни суд, јер у фудбалу постоје ситуације када је тешко разјаснити да ли је одлука коректна или не. Постоји велики број одлука које улазе у сиву зону и тичу се судијског тумачења на самом терену. Ако је била грешка, да, рећи ћемо да је била, није било коректно. Али тамо где то није могуће рећи са сигурношћу, покушаћемо да објаснимо како је судија дошао до те одлуке.”
”Не заборавите да сам судија пре свега. Знам шта значи бити на терену, одлучивати под притиском. Знам шта осећа један судија, кад се налази у специфичном тренутку и треба да донесе одлуку. Ја штитим регуларност првенства и ако судија погреши, указаћу му на то да је погрешио, али најважније је да разуме грешку. Нисам ту да их кажњавам, већ да поправим њихов рад. Главно је разумевање, како грешке не бисмо понављали у будућности. Постоје грешке које се не могу избећи, које се могу избећи уз више пажње или које се могу избећи и недопустиве се. Није грешка оно што одликује каријеру једног судије, да је тако ја данас не бих био овде где сам. Не занима ме шта се дешавало у прошлости. Гледам испред себе. Убеђен сам да је будућност нешто што сви заједно градимо. Ја сам не могу ништа, потребна ми је подршка Савеза, медија… Тражим да медији раде посао са поштовањем, не желим да ме хвалите, ако треба да ме критикујете – то је ваш посао, али са узајамним поштовањем. Ја поштујем ваш посао, али поштујте и ви мој. Откад сам судија, од 1979. одувек сам се борио за транспарентност и регуларност. Не знам други пут до резултата….”

”Видећете на терену. То бих волео да вам одговорим, али ја ћу одлучити са смислом за прагматичност, разумност. Нисам лудак који ће лупати главом о зид, али суд који ћу дати биће техничког типа. Судија који је именован да води утакмицу, добиће јер је заслужио то на терену, а не јер је то нечија жеља. Ако Савез на крају сезоне процени да нисам радио како треба, њихова је одлука.
”Ја сам донекле упознао домаће првенство у Србији, у прошлости сам био Јовановићев ментор. Године 2019. добио сам тај задатак, јер је ушао у програм УЕФА Талент и ментор и у том периоду сам гледао доста утакмица српског првенства на телевизији. У последње време нисам толико имао прилике да пратим, можда то и није тако лоше, јер ћу бити непристрасан, нећу се водити предрадусдама или концептима унапред осмишљеним. Почео сам да гледам утакмице из прошлог првенства како бих стекао увид у квалитет такмичењима. Оно што ћу изанализирати десиће се у наредним недељама, када кренем да радим на томе…”
”Што се тиче правилника, тек треба да се упознам… Не трпим притиске и сусрете ”један на један”. Ако се то деси, нећу водити такав разговор и обавестићу Савез. Санкционисање јесте нешто што се тиче нестандардног одређивања санкција. Тешко је одредити правилник о казнама, важно је целокупно достигнуће на некој утакмици. Зависи колико његове одлуке утичу на ток утакмице. Могу да му кажем како би требало да поступи у тој ситуацији. Моје одлуке неће имати јавни одјек, јер мислим да то није у реду. Није у складу са правилницима рада, УЕФА, конвенције судија… Санкције се неће објављивати, ви ћете моћи да процените да ли је нека епизода судије имала последице.”
”Надам се да ми неће замерити. Свакако, српска репрезентација је победила када сам судио, тако да имамо и лепа искуства. То су утакмице које су биле давно – Леверкузен – Црвена звезда 3:0; Марсељ – Партизан 3:0 и Славија Праг – Војводина 3:2. Не сећам се да ли сам утицао негативно, али уколико јесам, то улази у грешке које сам помињао. Сви клубови су имали код мене исти третман!”
”Сећам се Петровића који је судио 1990. на СП у Италији. Што се тиче новијих Филиповић, Мажић, њих се највише сећам… Што се тиче мог искуства, јер пратим рад судија читав живот, сећам се да су српске судије одувек биле на високом нивоу и сигуран сам да то зависи од једне традиције која постоји, али и даје додатну одговорност. Гледао сам на ТВ Копер још лигу Југославије, Црвена звезда – Хајдук, Партизан – Хајдук и гледали смо све те утакмице у Италији са великим занимањем. Када су првенства захтевна и судије морају бити боље. Верујем да су у Југославији и Србији одувек првенства захтевна и то је терало судије да сами напредују како би одговорили захтевима фудбала. Покушаћу да и међу младима нађем оне који ће продужити ту традицију.”
