CLEAR LINE: VODIČ KROZ SUDIJSKE ODLUKE U EVROPSKOM FUDBALU

„Clear Line“ je UEFA video biblioteka posvećena suđenju, koja po prvi put pruža javnosti do sada nezabeležen pristup smernicama koje UEFA daje sudijama i VAR arbitrima, kako bi se Pravila igre primenjivala što ujednačenije i doslednije širom Evrope.

Kada VAR treba da interveniše?

VAR treba da ispravi ‘jasne i očigledne greške’ ili ‘ozbiljne propuštene incidente’ u situacijama koje mogu da utiču na ishod utakmice.

KAZNENI UDARCI

Incidenti u kaznenom prostoru obuhvataju nekoliko čestih situacija: igranje rukom, držanje, guranje, povlačenje za dres, saplitanje, gaženje po stopalu, simuliranje, procenu ko je prvi igrao loptom, kao i postupke golmana.

Analiziramo šta sudije moraju da uzmu u obzir prilikom donošenja odluka i u kojim situacijama VAR treba da interveniše kada je to potrebno.

Incidenti u kaznenom prostoru često zahtevaju od sudija da procene više različitih faktora pre nego što utvrde da li je došlo do prekršaja. Procena ovakvih situacija ne svodi se samo na utvrđivanje da li je bilo kontakta – sudije moraju da uzmu u obzir i prirodu kontakta, njegov uzrok, posledice i kontekst.

Ovaj odeljak objašnjava principe kojima se sudije i VAR rukovode prilikom procene incidenata u kaznenom prostoru. Kroz video-primere iz stvarnih utakmica prikazano je kako sudije procenjuju kontakte između igrača, igranje rukom, duele za loptu, postupke golmana i moguće simuliranje, pre nego što donesu odluku da li treba dosuditi kazneni udarac.

U odgovarajućim odeljcima možete saznati:

* Kako se procenjuju prekršaji zbog igranja rukom
* Kada držanje, guranje i povlačenje za dres predstavljaju prekršaj koji treba sankcionisati
* Koji se kriterijumi primenjuju prilikom procene saplitanja
* Kako se procenjuju situacije u kojima igrač nagazi protivnika na stopalo
* Kako sudije utvrđuju ko je u duelu prvi igrao loptom
* Koji se faktori uzimaju u obzir prilikom procene postupaka golmana
* Kako se pravi razlika između prekršaja i simuliranja

Video (UEFA): https://www.uefa.com/running-competitions/refereeing/clear-line/penalties/

CRVENI KARTONI

Crveni kartoni se najčešće pokazuju zbog četiri vrste prekršaja: sprečavanja očigledne prilike za postizanje pogotka, ozbiljnog prekršaja, nasilnog ponašanja i drugog žutog kartona.
Analiziramo šta sudije moraju da uzmu u obzir prilikom donošenja odluka, kao i u kojim situacijama VAR treba da interveniše ukoliko je to potrebno.

Incidenti koji mogu dovesti do crvenog kartona spadaju među najznačajnije odluke u fudbalu i zahtevaju od sudija da procene da li određeni prekršaj ispunjava kriterijume za isključenje igrača.

U zavisnosti od prirode incidenta, sudije moraju da procene niz faktora, uključujući: verovatnoću postizanja pogotka, intenzitet starta i mesto kontakta, upotrebu sile, kao i potencijalni rizik po bezbednost protivničkog igrača.

Ovaj odeljak objašnjava ključne kriterijume kojima se sudije i VAR rukovode prilikom procene situacija koje mogu rezultirati crvenim kartonom. Video-primeri iz stvarnih utakmica pokazuju kako se ključni principi primenjuju u praksi i ukazuju na situacije u kojima VAR treba, odnosno ne treba, da interveniše.

U odgovarajućim odeljcima možete saznati:

* Kako sudije utvrđuju da li je igrač sprečio očiglednu priliku za postizanje pogotka (DOGSO)
* Koji se faktori uzimaju u obzir prilikom procene ozbiljnog prekršaja (serious foul play), uključujući silu, intenzitet starta i opasnost po protivničkog igrača
* Kada se postupak igrača smatra nasilničkim ponašanjem (violent conduct), uključujući incidente bez lopte i postupke u situacijama kada igrač ne pokušava da igra loptom
* Koji se kriterijumi primenjuju prilikom procene prekršaja koji dovode do drugog žutog kartona i posledičnog isključenja

Video (UEFA): https://www.uefa.com/running-competitions/refereeing/clear-line/red-cards/

PREKRŠAJI EKIPE U NAPADU

Termin ‘faza napadačkog poseda’ (APP – Attacking Possession Phase) odnosi se na period tokom kojeg je ekipa u napadu u posedu lopte, neposredno pre postizanja pogotka, dosuđivanja kaznenog udarca, pokazivanja crvenog kartona zbog sprečavanja očigledne prilike za postizanje pogotka (DOGSO) ili drugog žutog kartona zbog zaustavljanja obećavajućeg napada (SPA).

Analiziramo šta sudije moraju da uzmu u obzir prilikom donošenja odluka, kao i u kojim situacijama VAR treba da interveniše, ukoliko je to potrebno.

Svaka faza napada sastoji se od niza akcija (i odluka) koje mogu uticati na ishod određene situacije.

Kada je postignut pogodak, dosuđen kazneni udarac ili izrečena disciplinska mera, sudija i VAR mogu biti u obavezi da provere šta se dogodilo ranije tokom faze napada.

Osnovni principi za donošenje odluka:

* VAR treba da proveri da li je pre nego što je sudija priznao pogodak, dosudio kazneni udarac ili pokazao crveni karton (DOGSO ili drugi žuti karton zbog sprečavanja obećavajućeg napada – SPA) došlo do nekog prekršaja.
* VAR treba da pregleda razvoj akcije koji je prethodio incidentu, kao i način na koji je ekipa u napadu došla u posed lopte.
* VAR može da pregleda samo incidente koji su se dogodili u okviru faze napada (APP) i ne može da interveniše zbog prekršaja koji su se dogodili pre njenog početka.
* VAR ne treba da interveniše ukoliko se incident dogodio tokom faze napada, ali dostupni snimci ne pokazuju jasno da je došlo do prekršaja.

Ovaj odeljak objašnjava glavne vrste incidenata koji se razmatraju prilikom VAR provera, kao i principe na osnovu kojih se oni procenjuju. Kroz video-primere prikazano je kada je određeni prekršaj imao dovoljno značajan uticaj na ishod situacije da zahteva intervenciju VAR-a, odnosno kada igru treba nastaviti.

U odgovarajućim odeljcima možete saznati više o tome:

* Kako se procenjuju ofsajd situacije
* Kada prekršaji i igranje rukom ekipe u napadu mogu biti predmet VAR provere
* Kako prekršaji učinjeni pre nego što je lopta bila u igri mogu uticati na kasniju situaciju koja menja tok utakmice

Video (UEFA): https://www.uefa.com/running-competitions/refereeing/clear-line/attacking-offence/

ČINJENIČNE ODLUKE

Različite objektivne ili činjenične situacije zahtevaju specifične intervencije VAR-a.

Ovde govorimo o činjeničnim, odnosno objektivnim odlukama, a ne o odlukama koje zahtevaju procenu sudije. Lopta je ili napustila teren ili nije. Prekršaj se dogodio ili unutar kaznenog prostora ili van njega. Kada video-snimak daje jasan odgovor na takvo pitanje, VAR obaveštava sudiju i odluka se ispravlja bez pregleda snimka pored terena.

Postoje određene objektivne, odnosno činjenične situacije u kojima VAR treba uvek da interveniše, a u većini slučajeva sudija će promeniti prvobitnu odluku bez potrebe da lično pregleda snimak. To uključuje:

* Ofsajd pre pogotka, kaznenog udarca ili crvenog kartona (zbog sprečavanja očigledne prilike za postizanje pogotka –  DOGSO, ili drugog žutog kartona zbog zaustavljanja obećavajućeg napada – SPA), kada igrač ekipe u napadu koji se nalazi u ofsajd položaju dodirne ili odigra loptu tokom razvoja akcije (Video 1).

* Da li je lopta napustila teren. tokom razvoja akcije koja je prethodila pogotku, kaznenom udarcu ili crvenom kartonu
* Situaciju u kojoj strelac neposredno pre postizanja pogotka dodirne loptu šakom ili rukom, čak i ako je taj kontakt bio slučajan (Video 2 i 3)
* Da li se prekršaj koji se kažnjava direktnim slobodnim udarcem dogodio unutar ili van kaznenog prostora (Video 4)
* Očigledno pogrešno dosuđen udarac iz ugla, pod uslovom da odluka može da se promeni bez odlaganja nastavka igre (Video 5)
* Prekršaj golmana zbog preranog napuštanja gol-linije prilikom izvođenja kaznenog udarca (Video 6)
* Dvostruki dodir lopte izvođača kaznenog udarca (Video 7)
* ⁠Prerani ulazak igrača u kazneni prostor prilikom izvođenja kaznenog udarca, nakon čega taj igrač odigra loptu (Video 8, 9, 10 i 11)

Video (UEFA): https://www.uefa.com/running-competitions/refereeing/clear-line/factual-decisions/

Obrazloženje

Većina intervencija VAR-a zasniva se na proceni i tumačenju situacije, zbog čega sudija odlazi do monitora kako bi ponovo pogledao snimak. Kod činjeničnih situacija to nije slučaj. Sudija nema šta dodatno da procenjuje, pa ni ponovno gledanje snimka ne bi donelo ništa novo. VAR utvrđuje šta se dogodilo, obaveštava sudiju i odluka se menja. Upravo zbog toga su ovakve intervencije brze i retko izazivaju kontroverze.

Ofsajd je dobar primer koji jasno pokazuje tu razliku. Kada igrač ekipe u napadu, koji se nalazi u ofsajd položaju, dodirne loptu, sudija nema šta da procenjuje. Igrač je ili bio u ofsajd položaju ili nije, kao što je loptu ili dodirnuo ili nije. Odluka se u takvoj situaciji ispravlja bez pregleda snimka na terenu.

Međutim, kada igrač u ofsajd položaju ne dodirne loptu, a potrebno je proceniti da li je svojim položajem ili kretanjem uticao na protivničkog igrača, tada je reč o situaciji koja zahteva procenu. U tom slučaju sudija odlazi do monitora kako bi ponovo pogledao snimak i doneo konačnu odluku.

TEKUĆA TAKMIČENJA

POGREŠAN IDENTITET

Razmatramo u kojim situacijama VAR treba da interveniše u slučajevima pogrešnog identiteta igrača i da li je neophodno da sudija obavi pregled snimka na terenu (on-field revienj).

VAR treba da interveniše u slučajevima pogrešnog identiteta, kada je sudija pokazao žuti ili crveni karton zbog nekog prekršaja, ali je očigledno kaznio pogrešnog igrača bilo koje ekipe, umesto igrača koji je zaista načinio prekršaj. Sam prekršaj ne može biti predmet VAR provere.

Ako se pogrešan identitet odnosi na igrače iste ekipe, VAR treba da obavesti sudiju koji je igrač napravio prekršaj, a sudija zatim donosi konačnu odluku bez pregleda situacije na monitoru pored terena.

Ako se pogrešan identitet odnosi na igrače suprotstavljenih ekipa, sudija treba da pregleda incident na monitoru pored terena (Video 1, 2 i 3).

Obrazloženje

Kod svake druge VAR intervencije postavlja se pitanje da li je sudija doneo ispravnu odluku. Ovde to nije slučaj. Prvobitna odluka ostaje na snazi, a jedino pitanje jeste da li je karton pokazan pravom igraču.

Video (UEFA): https://www.uefa.com/running-competitions/refereeing/clear-line/mistaken-identity/