CLEAR LINE: ВОДИЧ КРОЗ СУДИЈСКЕ ОДЛУКЕ У ЕВРОПСКОМ ФУДБАЛУ

28.08.2026.

„Clear Line“ је УЕФА видео библиотека посвећена суђењу, која по први пут пружа јавности до сада незабележен приступ смерницама које УЕФА даје судијама и ВАР арбитрима, како би се Правила игре примењивала што уједначеније и доследније широм Европе.

Када ВАР треба да интервенише?

ВАР треба да исправи ‘јасне и очигледне грешке’ или ‘озбиљне пропуштене инциденте’ у ситуацијама које могу да утичу на исход утакмице.

КАЗНЕНИ УДАРЦИ

Инциденти у казненом простору обухватају неколико честих ситуација: играње руком, држање, гурање, повлачење за дрес, саплитање, гажење по стопалу, симулирање, процену ко је први играо лоптом, као и поступке голмана.

Анализирамо шта судије морају да узму у обзир приликом доношења одлука и у којим ситуацијама ВАР треба да интервенише када је то потребно.

Инциденти у казненом простору често захтевају од судија да процене више различитих фактора пре него што утврде да ли је дошло до прекршаја. Процена оваквих ситуација не своди се само на утврђивање да ли је било контакта – судије морају да узму у обзир и природу контакта, његов узрок, последице и контекст.

Овај одељак објашњава принципе којима се судије и ВАР руководе приликом процене инцидената у казненом простору. Кроз видео-примере из стварних утакмица приказано је како судије процењују контакте између играча, играње руком, дуеле за лопту, поступке голмана и могуће симулирање, пре него што донесу одлуку да ли треба досудити казнени ударац.

У одговарајућим одељцима можете сазнати:

* Како се процењују прекршаји због играња руком
* Када држање, гурање и повлачење за дрес представљају прекршај који треба санкционисати
* Који се критеријуми примењују приликом процене саплитања
* Како се процењују ситуације у којима играч нагази противника на стопало
* Како судије утврђују ко је у дуелу први играо лоптом
* Који се фактори узимају у обзир приликом процене поступака голмана
* Како се прави разлика између прекршаја и симулирања

Видео (УЕФА): https://www.uefa.com/running-competitions/refereeing/clear-line/penalties/

ЦРВЕНИ КАРТОНИ

Црвени картони се најчешће показују због четири врсте прекршаја: спречавања очигледне прилике за постизање поготка, озбиљног прекршаја, насилног понашања и другог жутог картона.
Анализирамо шта судије морају да узму у обзир приликом доношења одлука, као и у којим ситуацијама ВАР треба да интервенише уколико је то потребно.

Инциденти који могу довести до црвеног картона спадају међу најзначајније одлуке у фудбалу и захтевају од судија да процене да ли одређени прекршај испуњава критеријуме за искључење играча.

У зависности од природе инцидента, судије морају да процене низ фактора, укључујући: вероватноћу постизања поготка, интензитет старта и место контакта, употребу силе, као и потенцијални ризик по безбедност противничког играча.

Овај одељак објашњава кључне критеријуме којима се судије и ВАР руководе приликом процене ситуација које могу резултирати црвеним картоном. Видео-примери из стварних утакмица показују како се кључни принципи примењују у пракси и указују на ситуације у којима ВАР треба, односно не треба, да интервенише.

У одговарајућим одељцима можете сазнати:

* Како судије утврђују да ли је играч спречио очигледну прилику за постизање поготка (DOGSO)
* Који се фактори узимају у обзир приликом процене озбиљног прекршаја (serious foul play), укључујући силу, интензитет старта и опасност по противничког играча
* Када се поступак играча сматра насилничким понашањем (violent conduct), укључујући инциденте без лопте и поступке у ситуацијама када играч не покушава да игра лоптом
* Који се критеријуми примењују приликом процене прекршаја који доводе до другог жутог картона и последичног искључења

Видео (УЕФА): https://www.uefa.com/running-competitions/refereeing/clear-line/red-cards/

ПРЕКРШАЈИ ЕКИПЕ У НАПАДУ

Термин ‘фаза нападачког поседа’ (АPP – Attacking Possession Phase) односи се на период током којег је екипа у нападу у поседу лопте, непосредно пре постизања поготка, досуђивања казненог ударца, показивања црвеног картона због спречавања очигледне прилике за постизање поготка (ДОГСО) или другог жутог картона због заустављања обећавајућег напада (СПА).

Анализирамо шта судије морају да узму у обзир приликом доношења одлука, као и у којим ситуацијама ВАР треба да интервенише, уколико је то потребно.

Свака фаза напада састоји се од низа акција (и одлука) које могу утицати на исход одређене ситуације.

Када је постигнут погодак, досуђен казнени ударац или изречена дисциплинска мера, судија и ВАР могу бити у обавези да провере шта се догодило раније током фазе напада.

Основни принципи за доношење одлука:

* ВАР треба да провери да ли је пре него што је судија признао погодак, досудио казнени ударац или показао црвени картон (DOGSO или други жути картон због спречавања обећавајућег напада – SPA) дошло до неког прекршаја.
* ВАР треба да прегледа развој акције који је претходио инциденту, као и начин на који је екипа у нападу дошла у посед лопте.
* ВАР може да прегледа само инциденте који су се догодили у оквиру фазе напада (АПП) и не може да интервенише због прекршаја који су се догодили пре њеног почетка.
* ВАР не треба да интервенише уколико се инцидент догодио током фазе напада, али доступни снимци не показују јасно да је дошло до прекршаја.

Овај одељак објашњава главне врсте инцидената који се разматрају приликом ВАР провера, као и принципе на основу којих се они процењују. Кроз видео-примере приказано је када је одређени прекршај имао довољно значајан утицај на исход ситуације да захтева интервенцију ВАР-а, односно када игру треба наставити.

У одговарајућим одељцима можете сазнати више о томе:

* Како се процењују офсајд ситуације
* Када прекршаји и играње руком екипе у нападу могу бити предмет ВАР провере
* Како прекршаји учињени пре него што је лопта била у игри могу утицати на каснију ситуацију која мења ток утакмице

Видео (УЕФА): https://www.uefa.com/running-competitions/refereeing/clear-line/attacking-offence/

ЧИЊЕНИЧНЕ ОДЛУКЕ

Различите објективне или чињеничне ситуације захтевају специфичне интервенције ВАР-а.

Овде говоримо о чињеничним, односно објективним одлукама, а не о одлукама које захтевају процену судије. Лопта је или напустила терен или није. Прекршај се догодио или унутар казненог простора или ван њега. Када видео-снимак даје јасан одговор на такво питање, ВАР обавештава судију и одлука се исправља без прегледа снимка поред терена.

Постоје одређене објективне, односно чињеничне ситуације у којима ВАР треба увек да интервенише, а у већини случајева судија ће променити првобитну одлуку без потребе да лично прегледа снимак. То укључује:

* Офсајд пре поготка, казненог ударца или црвеног картона (због спречавања очигледне прилике за постизање поготка – DOGSO, или другог жутог картона због заустављања обећавајућег напада – SPA), када играч екипе у нападу који се налази у офсајд положају додирне или одигра лопту током развоја акције (Видео 1).

* Да ли је лопта напустила терен. током развоја акције која је претходила поготку, казненом ударцу или црвеном картону
* Ситуацију у којој стрелац непосредно пре постизања поготка додирне лопту шаком или руком, чак и ако је тај контакт био случајан (Видео 2 и 3)
* Да ли се прекршај који се кажњава директним слободним ударцем догодио унутар или ван казненог простора (Видео 4)
* Очигледно погрешно досуђен ударац из угла, под условом да одлука може да се промени без одлагања наставка игре (Видео 5)
* Прекршај голмана због прераног напуштања гол-линије приликом извођења казненог ударца (Видео 6)
* Двоструки додир лопте извођача казненог ударца (Видео 7)
* ⁠Прерани улазак играча у казнени простор приликом извођења казненог ударца, након чега тај играч одигра лопту (Видео 8, 9, 10 и 11)

Видео (УЕФА): https://www.uefa.com/running-competitions/refereeing/clear-line/factual-decisions/

Образложење

Већина интервенција ВАР-а заснива се на процени и тумачењу ситуације, због чега судија одлази до монитора како би поново погледао снимак. Код чињеничних ситуација то није случај. Судија нема шта додатно да процењује, па ни поновно гледање снимка не би донело ништа ново. ВАР утврђује шта се догодило, обавештава судију и одлука се мења. Управо због тога су овакве интервенције брзе и ретко изазивају контроверзе.

Офсајд је добар пример који јасно показује ту разлику. Када играч екипе у нападу, који се налази у офсајд положају, додирне лопту, судија нема шта да процењује. Играч је или био у офсајд положају или није, као што је лопту или додирнуо или није. Одлука се у таквој ситуацији исправља без прегледа снимка на терену.

Међутим, када играч у офсајд положају не додирне лопту, а потребно је проценити да ли је својим положајем или кретањем утицао на противничког играча, тада је реч о ситуацији која захтева процену. У том случају судија одлази до монитора како би поново погледао снимак и донео коначну одлуку.

ТЕКУЋА ТАКМИЧЕЊА

ПОГРЕШАН ИДЕНТИТЕТ

Разматрамо у којим ситуацијама ВАР треба да интервенише у случајевима погрешног идентитета играча и да ли је неопходно да судија обави преглед снимка на терену (он-фиелд ревиењ).

ВАР треба да интервенише у случајевима погрешног идентитета, када је судија показао жути или црвени картон због неког прекршаја, али је очигледно казнио погрешног играча било које екипе, уместо играча који је заиста начинио прекршај. Сам прекршај не може бити предмет ВАР провере.

Ако се погрешан идентитет односи на играче исте екипе, ВАР треба да обавести судију који је играч направио прекршај, а судија затим доноси коначну одлуку без прегледа ситуације на монитору поред терена.

Ако се погрешан идентитет односи на играче супротстављених екипа, судија треба да прегледа инцидент на монитору поред терена (Видео 1, 2 и 3).

Образложење

Код сваке друге ВАР интервенције поставља се питање да ли је судија донео исправну одлуку. Овде то није случај. Првобитна одлука остаје на снази, а једино питање јесте да ли је картон показан правом играчу.