BRANKO RADUJKO, GENERALNI SEKRETAR O AKTUELNOM TRENUTKU SRPSKOG FUDBALA, NOVOM SELEKTORU, ORGANIZACIJI I REFORMAMA, KVALITETU TAKMIČENJA I SUĐENJA

Generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije, Branko Radujko, gostovao je u jutarnjem programu „Uranak” na televiziji K1 i govorio o aktuelnom trenutku srpskog fudbala, predstojećim izazovima, novom selektoru Veljku Paunoviću, organizaciji i reformama, kvalitetu takmičenja i suđenja, kao i o budućim strateškim pravcima razvoja.

„Fudbal je najpopularniji sport u svetu i uvek su velika očekivanja. Svejedno da li je reč o reprezentaciji ili klubovima. Trenerski poziv je takav, kada dolazite, dolazite kao heroj, a onda jednoga dana dođe trenutak da odete. Na ovaj ili onaj način. To je jako težak poziv, možda i najteži u tom fudbalskom sistemu vrednosti. Uz poziv sudije. Oni su uvek „nešto krivi“. Veljko Paunović u ovom trenutku dolazi kao zaista najbolje rešenje koje smo imali, dolazi na dugi rok. Potpisao je saradnju na 4,5 godine, do kraja Svetskog prvenstva 2030. Lično verujem da će ostati i duže. Mislim da bi dobro bilo, ilustrativno rečeno, da gradimo nekog našeg Joakima Leva, nekog ko će biti dugo godina selektor reprezentacije. Rezultat može da dođe samo kao kruna jednog dugogodišnjeg dobrog rada od fudbalske baze, takmičenja, rada sa mladima, metodologije treninga, kvalitetne lige, suđenja, kvalitetne trenerske struke. Tek onda možemo da govorimo o realnim očekivanjima kada je u pitanju visok domet na nekim velikim takmičenjima.“

Radujko je ukazao na značajan podatak koji oslikava realnost srpskog igračkog fonda u elitnim takmičenjima.

„Ako se složimo da je UEFA Liga šampiona najelitnije fudbalsko takmičenje na svetu, kao NBA liga u košarci, onda moram da iznesem jedan podatak. Na listi učesnika ima preko 900 prijavljenih igrača, među kojima je samo šest onih koji imaju pravo da igraju za reprezentaciju Srbije. Petorica su reprezentativci, jedan nije, igra trenutno u Kairatu. Od tih pet, samo dvojica igraju 90 minuta, a nijedan od njih nije rastao u našim domaćim takmičenjima. A moram da istaknem jedan isto tako važan, pozitivan podatak. Mi smo posle Argentine, a ispred Francuske, na drugom mestu u svetu po minutaži igrača mlađih od 21 godine u domaćem takmičenju. Ovde se dosta vodi debata da li je pravilo bonus igrača celishodno, ali ono je definitivno donelo neke nove reprezentativce. To daje veru i osnov za optimizam da ćemo imati više dobrih igrača u budućnosti, u klubovima i reprezentaciji.“

Istovremeno, domaći sistem daje dobru osnovu. 

„Mi smo se prethodnih godinu dana fokusirali na paket mera koje imaju za cilj unapređenje sistema takmičenja, ne samo u seniorskoj ligi, nego i u omladinskoj i kadetskoj, kao i unapređenje kvaliteta suđenja. Te dve stvari, kvalitetnije i konkurentnije takmičenje i bolje suđenje, proizvode veći broj kvalitetnih igrača, dovode do više srpskih klubova na evropskoj sceni, a samim tim i do bolje reprezentacije.“

Radujko naglašava važnost ujednačene metodologije reprezentativnog rada.

„Pred Veljkom i sportskim sektorom Saveza je rad koji bi izgradio i doneo jedan prepoznatljiv model igre, da imamo sinhronizovanu metodologiju treninga, da imamo prepopoznatljiv model igre srpskih reprezentativnih selekcija i da imamo sinhronizovan pristup prema institutu reprezentativca u svim kategorijama.“

KODEKS REPREZENTATIVCA

Reprezentativni status mora da bude privilegija u karijeri svakog igrača.

„Kodeks podrazumeva odnos prema reprezentativnom dresu u svim fazama. Način na koji predstavljaš svoju državu na terenu, pred medijima u javnosti, reguliše pitanje statusa reprezentativca. Nije to baš tako strašno, da ako se ne pridržavaš pravila u skladu sa statusom reprezentativca, ne budeš više reprezentativac. Pa imali ste slučaj odstranjivanja igrača iz reprezentacije na samom Svetskom prvenstvu, a zatim ta reprezentacija bude druga na svetu. Ono što je važno jeste da imamo ljude u svlačionici uvek spremne da se odazovu reprezentaciji, one koji to ne dovode u pitanje. Naravno, kada je reč o povredama, to takođe da bude definisano na pravi način u komunikaciji sa klupskim lekarima. Nije prihvatljivo da se zbog povreda koje su upitne, igrač ne odaziva reprezentaciji. Biti reprezentativac je privilegija, svojoj reprezentaciji se odazivaju i najskuplji i najtraženiji igrači sveta. Oni sa zadovoljstvom pristupaju reprezentativnom dresu.“

ŽELIMO IGRAČE IZ DIJASPORE

Cilj jasan, komunikacija i iskren odnos prema svim igračima koji potencijalno mogu da konkurišu za dres srpskog reprezentativca.

„Veljko Paunović će biti zadužen za jedan veoma važan segment rada, a to je praćenje i selektiranje srpskih igrača, po poreklu i sa državljanstvom, koji imaju pravo da igraju za Srbiju, a formirani su u dijaspori. Danas mnogo reprezentacija ima ključne igrače sa takvim bekgraundom. Jako je neprijatno kada vas neki igrač zove i kaže, nemojte više da me zovete, ja ne osećam više pripadnost tamo. To je možda i pošten stav, ali najgore je ono hoću-neću da igram. To prosto utiče na sve, celokupno okruženje.“

IZUZETAN ODNOS SA PREDSEDNIKOM DŽAJIĆEM

Jedno od pitanja voditeljke Jovane Joksimović odnosilo se na direktnu saradnju generalnog sekretara sa predsednikom Fudbalskog saveza Srbije.

„Naš odnos je izuzetan. Predsednik Džajić je čovek od najvećeg iskustva. Ne govorim o igračkom, već o rukovodećem iskustvu. Podsetiću da je on bio tehnički direktor Crvene zvezde u vreme njenih najvećih uspeha, kada je bila šampion Evrope i sveta. Jako dobro vidi fudbal, korisni su njegovi saveti. Moj posao je operativan, koordiniramo i usaglašavamo mišljenja, nemamo nikakve probleme u komunikaciji. Naprotiv, jako sam srećan što imam nekog sa takvim iskustvom, čoveka sa kojim mogu da podelim razmišljanje i pre nego donesem odluku da čujem stav. Ima tu još ljudi sa kojima blisko sarađujem o svakoj odluci koju kao administracija donosimo, ali o predsedniku Džajiću zaista sve najbolje.“

LIGA, INFRASTRUKTURA, REFORME, TRENERI, IGRAČI, SUDIJE

„Što se tiče infrastrukture, fudbal se danas u Super ligi igra na dobrim, kvalitetnim podlogama, evropskog standarda. U Prvoj ligi nije tako, imamo dobre terene na šest-sedam stadiona, ali sledeća faza razvoja infrastrukture je upravo u tom rangu takmičenja. Idemo redom. Što se tiče igrača, trenera, sudija… Trenerska struka je veoma važna, trener pravi igrače. Često razgovaramo da li je problem u tome da mi nemamo trenere ili pak da oni ne dobijaju dovoljno vremena da pokažu šta znaju. Dešava se da neko promeni šest trenera u toku sezone. Ja pitam: da li su onih pet prethodnih bili loši ili si ti možda loše procenio pet puta?! I sada, šesti put, promovišeš novog trenera. Nije, dakle, samo u pitanju kvalitet trenera,  nego da svi zajedno treba da napredujemo i da se razvijamo, sportski radnici  u klubovima koji donose odluke, treneri, sudije. I onda će igrači biti bolji. Sve ono o čemu smo prethodnih dana diskutovali i kroz reforme takmičenja doneli odluke u vezi sa unapređenjem fudbala, služi tome da imamo i bolje igrače, bolje trenere, bolje sudije i bolju reprezentaciju. Sve je to uzročno posledično.“

PRIBLIŽAVAMO SE KRITERIJUMU SUĐENJA KAKAV JE U NAJJAČIM EVROPSKIM LIGAMA

„Govorimo o kvalitetu igre i kvalitetu suđenja. U jednom trenutku imali smo prosek od 37 faulova tokom jednog meča, u Engleskoj je primera radi prosek oko  21 prekršaja. Pomnožite to sa sekundama koliko traje prekid i recite koji to trener može da razvije igru, ako se ona svaki čas secka. Mi smo sada došli na nivo Španije, a to je oko 27 faulova prosečno po utakmici. Približavamo se kriterijumu suđenja kakav je u najjačim evropskim ligama. Uveren sam da će se ostvariti naš cilj kada je u pitanju klupski fudbal, da najmanje tri srpska kluba igraju grupne faze UEFA takmičenja. Nas u Evropi kontinuirano drži jedan klub, Crvena zvezda. Imali smo TSC, sezonu ranije TSC i Čukarički, ali da bismo napredovali na UEFA listi, potrebno je da najmanje tri kluba igraju grupnu fazu. Siguran sam da iz dinamičnog takmičenja u kojem može da se razvije visok nivo igre, možemo vrlo brzo da dođemo u situaciju da mnogo spremniji dočekamo kvalifikacije za evropska takmičenja. Mere koje smo doneli znače da će klub koji je najbolji osvojiti titulu, a najlošiji ispasti iz lige. Ono što je najpoštenije. Tada ćemo moći da kažemo da su naši napori oko promene formata takmičenja i borba za kvalitetnije i poštenije suđenje, definitivno dali rezultate.“

 ANGAŽOVANJE MESINE, JEDNA OD NAJBOLJIH ODLUKA KOJU SMO DONELI

„Preko 45.000 sudija nedostaje u okviru saveza koji su članovi UEFA. Mi spadamo u najugroženiju grupu, gde je najmanje prijavljenih. Mladi ljudi ili ne žele ili izbegavaju da budu sudije. Ne smemo doći u situaciju da nema sudija, jer onda ne može da se igra fudbal. Mislim da se predimenzionirala priča o poštenju ili nepoštenju sudija i suđenja. Poenta onoga što radi gospodin Mesina u okviru Sudijske komisije, jesu kriterijumi i fokus na teren. On ne zavodi red, nego edukuje i približava nas evropskom stilu suđenja. Imaćemo analizu njegovog rada, rada Sudijske komisije u okviru saveza, a ja sam, posle svega, uveren, kao i predsednik Džajić, da je to jedna od najboljih odluka koju smo doneli.“