БРАНКО РАДУЈКО, ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР О АКТУЕЛНОМ ТРЕНУТКУ СРПСКОГ ФУДБАЛА, НОВОМ СЕЛЕКТОРУ, ОРГАНИЗАЦИЈИ И РЕФОРМАМА, КВАЛИТЕТУ ТАКМИЧЕЊА И СУЂЕЊА

Генерални секретар Фудбалског савеза Србије, Бранко Радујко, гостовао је у јутарњем програму „Уранак” на телевизији К1 и говорио о актуелном тренутку српског фудбала, предстојећим изазовима, новом селектору Вељку Пауновићу, организацији и реформама, квалитету такмичења и суђења, као и о будућим стратешким правцима развоја.

„Фудбал је најпопуларнији спорт у свету и увек су велика очекивања. Свеједно да ли је реч о репрезентацији или клубовима. Тренерски позив је такав, када долазите, долазите као херој, а онда једнога дана дође тренутак да одете. На овај или онај начин. То је јако тежак позив, можда и најтежи у том фудбалском систему вредности. Уз позив судије. Они су увек „нешто криви“. Вељко Пауновић у овом тренутку долази као заиста најбоље решење које смо имали, долази на дуги рок. Потписао је сарадњу на 4,5 године, до краја Светског првенства 2030. Лично верујем да ће остати и дуже. Мислим да би добро било, илустративно речено, да градимо неког нашег Јоакима Лева, неког ко ће бити дуго година селектор репрезентације. Резултат може да дође само као круна једног дугогодишњег доброг рада од фудбалске базе, такмичења, рада са младима, методологије тренинга, квалитетне лиге, суђења, квалитетне тренерске струке. Тек онда можемо да говоримо о реалним очекивањима када је у питању висок домет на неким великим такмичењима.“

Радујко је указао на значајан податак који осликава реалност српског играчког фонда у елитним такмичењима.

„Ако се сложимо да је УЕФА Лига шампиона најелитније фудбалско такмичење на свету, као НБА лига у кошарци, онда морам да изнесем један податак. На листи учесника има преко 900 пријављених играча, међу којима је само шест оних који имају право да играју за репрезентацију Србије. Петорица су репрезентативци, један није, игра тренутно у Каирату. Од тих пет, само двојица играју 90 минута, а ниједан од њих није растао у нашим домаћим такмичењима. А морам да истакнем један исто тако важан, позитиван податак. Ми смо после Аргентине, а испред Француске, на другом месту у свету по минутажи играча млађих од 21 године у домаћем такмичењу. Овде се доста води дебата да ли је правило бонус играча целисходно, али оно је дефинитивно донело неке нове репрезентативце. То даје веру и основ за оптимизам да ћемо имати више добрих играча у будућности, у клубовима и репрезентацији.“

Истовремено, домаћи систем даје добру основу. 

„Ми смо се претходних годину дана фокусирали на пакет мера које имају за циљ унапређење система такмичења, не само у сениорској лиги, него и у омладинској и кадетској, као и унапређење квалитета суђења. Те две ствари, квалитетније и конкурентније такмичење и боље суђење, производе већи број квалитетних играча, доводе до више српских клубова на европској сцени, а самим тим и до боље репрезентације.“

Радујко наглашава важност уједначене методологије репрезентативног рада.

„Пред Вељком и спортским сектором Савеза је рад који би изградио и донео један препознатљив модел игре, да имамо синхронизовану методологију тренинга, да имамо препопознатљив модел игре српских репрезентативних селекција и да имамо синхронизован приступ према институту репрезентативца у свим категоријама.“

КОДЕКС РЕПРЕЗЕНТАТИВЦА

Репрезентативни статус мора да буде привилегија у каријери сваког играча.

„Кодекс подразумева однос према репрезентативном дресу у свим фазама. Начин на који представљаш своју државу на терену, пред медијима у јавности, регулише питање статуса репрезентативца. Није то баш тако страшно, да ако се не придржаваш правила у складу са статусом репрезентативца, не будеш више репрезентативац. Па имали сте случај одстрањивања играча из репрезентације на самом Светском првенству, а затим та репрезентација буде друга на свету. Оно што је важно јесте да имамо људе у свлачионици увек спремне да се одазову репрезентацији, оне који то не доводе у питање. Наравно, када је реч о повредама, то такође да буде дефинисано на прави начин у комуникацији са клупским лекарима. Није прихватљиво да се због повреда које су упитне, играч не одазива репрезентацији. Бити репрезентативац је привилегија, својој репрезентацији се одазивају и најскупљи и најтраженији играчи света. Они са задовољством приступају репрезентативном дресу.“

ЖЕЛИМО ИГРАЧЕ ИЗ ДИЈАСПОРЕ

Циљ јасан, комуникација и искрен однос према свим играчима који потенцијално могу да конкуришу за дрес српског репрезентативца.

„Вељко Пауновић ће бити задужен за један веома важан сегмент рада, а то је праћење и селектирање српских играча, по пореклу и са држављанством, који имају право да играју за Србију, а формирани су у дијаспори. Данас много репрезентација има кључне играче са таквим бекграундом. Јако је непријатно када вас неки играч зове и каже, немојте више да ме зовете, ја не осећам више припадност тамо. То је можда и поштен став, али најгоре је оно хоћу-нећу да играм. То просто утиче на све, целокупно окружење.“

ИЗУЗЕТАН ОДНОС СА ПРЕДСЕДНИКОМ ЏАЈИЋЕМ

Једно од питања водитељке Јоване Јоксимовић односило се на директну сарадњу генералног секретара са председником Фудбалског савеза Србије.

„Наш однос је изузетан. Председник Џајић је човек од највећег искуства. Не говорим о играчком, већ о руководећем искуству. Подсетићу да је он био технички директор Црвене звезде у време њених највећих успеха, када је била шампион Европе и света. Јако добро види фудбал, корисни су његови савети. Мој посао је оперативан, координирамо и усаглашавамо мишљења, немамо никакве проблеме у комуникацији. Напротив, јако сам срећан што имам неког са таквим искуством, човека са којим могу да поделим размишљање и пре него донесем одлуку да чујем став. Има ту још људи са којима блиско сарађујем о свакој одлуци коју као администрација доносимо, али о председнику Џајићу заиста све најбоље.“

ЛИГА, ИНФРАСТРУКТУРА, РЕФОРМЕ, ТРЕНЕРИ, ИГРАЧИ, СУДИЈЕ

„Што се тиче инфраструктуре, фудбал се данас у Супер лиги игра на добрим, квалитетним подлогама, европског стандарда. У Првој лиги није тако, имамо добре терене на шест-седам стадиона, али следећа фаза развоја инфраструктуре је управо у том рангу такмичења. Идемо редом. Што се тиче играча, тренера, судија… Тренерска струка је веома важна, тренер прави играче. Често разговарамо да ли је проблем у томе да ми немамо тренере или пак да они не добијају довољно времена да покажу шта знају. Дешава се да неко промени шест тренера у току сезоне. Ја питам: да ли су оних пет претходних били лоши или си ти можда лоше проценио пет пута?! И сада, шести пут, промовишеш новог тренера. Није, дакле, само у питању квалитет тренера,  него да сви заједно треба да напредујемо и да се развијамо, спортски радници  у клубовима који доносе одлуке, тренери, судије. И онда ће играчи бити бољи. Све оно о чему смо претходних дана дискутовали и кроз реформе такмичења донели одлуке у вези са унапређењем фудбала, служи томе да имамо и боље играче, боље тренере, боље судије и бољу репрезентацију. Све је то узрочно последично.“

ПРИБЛИЖАВАМО СЕ КРИТЕРИЈУМУ СУЂЕЊА КАКАВ ЈЕ У НАЈЈАЧИМ ЕВРОПСКИМ ЛИГАМА

„Говоримо о квалитету игре и квалитету суђења. У једном тренутку имали смо просек од 37 фаулова током једног меча, у Енглеској је примера ради просек око  21 прекршаја. Помножите то са секундама колико траје прекид и реците који то тренер може да развије игру, ако се она сваки час сецка. Ми смо сада дошли на ниво Шпаније, а то је око 27 фаулова просечно по утакмици. Приближавамо се критеријуму суђења какав је у најјачим европским лигама. Уверен сам да ће се остварити наш циљ када је у питању клупски фудбал, да најмање три српска клуба играју групне фазе УЕФА такмичења. Нас у Европи континуирано држи један клуб, Црвена звезда. Имали смо ТСЦ, сезону раније ТСЦ и Чукарички, али да бисмо напредовали на УЕФА листи, потребно је да најмање три клуба играју групну фазу. Сигуран сам да из динамичног такмичења у којем може да се развије висок ниво игре, можемо врло брзо да дођемо у ситуацију да много спремнији дочекамо квалификације за европска такмичења. Мере које смо донели значе да ће клуб који је најбољи освојити титулу, а најлошији испасти из лиге. Оно што је најпоштеније. Тада ћемо моћи да кажемо да су наши напори око промене формата такмичења и борба за квалитетније и поштеније суђење, дефинитивно дали резултате.“

 АНГАЖОВАЊЕ МЕСИНЕ, ЈЕДНА ОД НАЈБОЉИХ ОДЛУКА КОЈУ СМО ДОНЕЛИ

„Преко 45.000 судија недостаје у оквиру савеза који су чланови УЕФА. Ми спадамо у најугроженију групу, где је најмање пријављених. Млади људи или не желе или избегавају да буду судије. Не смемо доћи у ситуацију да нема судија, јер онда не може да се игра фудбал. Мислим да се предимензионирала прича о поштењу или непоштењу судија и суђења. Поента онога што ради господин Месина у оквиру Судијске комисије, јесу критеријуми и фокус на терен. Он не заводи ред, него едукује и приближава нас европском стилу суђења. Имаћемо анализу његовог рада, рада Судијске комисије у оквиру савеза, а ја сам, после свега, уверен, као и председник Џајић, да је то једна од најбољих одлука коју смо донели.“