СРЂАН БАБИЋ | ГЛАВА И КАРАКТЕР СУ НАЈВАЖНИЈИ КАДА ЈЕ НАЈТЕЖЕ, ЖЕЛИМО ИСКОРАК КА ЕУРО 2028 (ВИДЕО)

Пре непуне три године, 19. новембра 2023, његов гол против Бугарске у Лесковцу одвео је Србију на Европско првенство. Сада се Срђан Бабић са „орловима“ поново спрема за пут у Немачку, овога пута на мегдан једној од најбољих селекција Старог континента.

Иза дефанзивца Србије је вероватно најтежи период у каријери. Тешка повреда, операција и девет месеци борбе за повратак на терен. Сада је поново у пуном такмичарском ритму. Ведар, насмејан и расположен, тамо где се осећа као код своје куће, у Спортском центру у Старој Пазови.

Против Холандије је одиграо свих 90 минута, а пред пут у Минхен говорио је за сајт Фудбалског савеза Србије о повратку, карактеру новог тима и значају утакмица против најјачих европских селекција на путу ка најважнијем циљу, квалификацијама за Европско првенство 2028. године.

„Стварно је био тежак период. Скоро годину дана без такмичарског ритма и утакмица, са много тешких момената. Зато ми је јако драго што сам поново овде и што могу да се такмичим на највишем нивоу“, каже Бабић.

Деведесет минута против Холандије имало је за њега посебну тежину. Не само због квалитета ривала, већ и због чињенице да је после дугог опоравка поново осетио све захтеве репрезентативног фудбала.

„То ми је била тек друга или трећа утакмица у којој сам одиграо свих 90 минута. Хватао сам ритам у Спартаку, а када је преко пута Холандија, није лако играти у таквом интензитету. Наравно да остаје жал за резултатом, никоме није пријатно када изгуби и сви бисмо желели другачији исход.“

„ЖЕЛИШ СЕБИ ДА ДОКАЖЕШ ДА МОЖЕШ ПОНОВО“

Најтежа борба, ипак, вођена је далеко од пуних стадиона. Месецима је Бабић највећи део времена проводио сам, са једним циљем, да се врати тамо где је био пре повреде.

„Када се опорављаш од тешке повреде, желиш првенствено себи да докажеш да можеш поново да се вратиш на тај ниво. Доста времена проведеш сам са собом и онда ти кроз главу пролазе питања: да ли ћу се вратити, како ћу се вратити, да ли могу опет? Управо те то гура. Желиш поново да се такмичиш са најбољима и да се одмериш на том нивоу.“

Први наступ после девет месеци паузе донео је осећај који одавно није имао.

„Био сам нервозан, а иначе нисам нервозан на терену. Нисам знао шта да очекујем после девет месеци без утакмице. После првих десетак минута било ми је много лакше. Тада сам осетио олакшање, да сам на правом путу и да морам да заборавим тај страх. Не треба размишљати шта ће бити и да ли ћеш се поново повредити. Треба само да играш и да гураш напред.“

„ПРОТИВ НЕМАЧКЕ КОНЦЕНТРАЦИЈА МОРА ДА ТРАЈЕ 90 ПЛУС МИНУТА“

После Холандије, пред Србијом је нови сусрет са европским великаном. Управо такве утакмице најбоље показују колико мало простора за грешку постоји на највишем нивоу.

„Некада не мораш ни да направиш велику грешку, једноставно индивидуални квалитет противника направи разлику. Тако је било против Холандије, а мислим да ће исто бити и против Немачке. Мораћемо да држимо концентрацију 90 и више минута на највишем нивоу ако желимо да се покажемо у најбољем светлу.“

За њега одбрана никада није посао само последње линије, као што ни напад није задатак искључиво офанзивних играча.

„Фудбал понекад од појединца направи хероја или трагичара, али на крају цео тим губи и побеђује. Зато ћемо се против Немачке сви заједно припремати како да се бранимо, али исто тако и како да их нападнемо.“

„МОРАМО ДА ВРАТИМО ТАЈ НАШ ИНАТ“

Управо у сусретима са најквалитетнијим ривалима Бабић посебно наглашава један фактор који не зависи од имена противника – карактер.

„Када не иде и када играш против бољих од себе, карактер може много да ти помогне. Мислим да морамо да вратимо тај неки наш инат који смо имали и раније, када смо и у тешким ситуацијама проналазили начин да се извучемо. Када имаш план и знаш шта треба да поштујеш у игри, не смеш да одступаш од њега. А у таквим тренуцима најважнији су глава и карактер.“

Посебна веза Бабића и селектора Вељка Пауновића траје још од млађих репрезентативних селекција и генерације која је Србији 2015. године донела титулу првака света на Новом Зеланду.

„Вељко ме познаје буквално од моје 15. године. Много тога смо прошли заједно у млађим селекцијама, а пратио је мој пут и касније. Зна шта могу, зна и моје добре и лоше стране. Много ми значе његове речи и захвалан сам му на томе.“

Колико Бабићу значе Пауновић, репрезентација и људи са којима је годинама делио свлачионицу, најбоље показују конкретни примери из периода у којем због тешке повреде није могао да буде на терену. На штакама је дошао у Бањалуку како би поздравио Пауновића приликом једне од његових првих званичних активности после преузимања репрезентације, а у јуну је, иако још није био спреман за повратак, дошао у Стару Пазову пред пут „орлова“ у Лисабон и Мексико само да би био уз саиграче и пружио им подршку.

„Наравно да ми много значи да будем са тим момцима. Прошли смо толико тога заједно још од млађих селекција. Од испадања у полуфиналу Европског првенства на пенале, преко Новог Зеланда и свега што смо тамо доживели, па до младе и А репрезентације, Катара и Европског првенства у Немачкој. Сваки тај тренутак са репрезентацијом остаће ми дубоко у сећању и после каријере. Зато волим да будем ту и да пружим подршку и када не играм. За ове момке сам увек ту, шта год да им треба.“

Нови Зеланд, наравно, има посебно место у тој причи. Генерација коју је предводио Пауновић прошла је пут до светске титуле и незаборавног финала са Бразилом, а управо су односи изграђени током тог периода за Бабића један од темеља на којима треба градити и нови култ А репрезентације.

„Сваки играч који дође овде треба да осети репрезентацију као нешто посебно, нешто што остаје иза тебе. У сваком тренутку мораш да даш максимум и да поштујеш овај грб и оно за шта се боримо. Не представљаш само себе, представљаш целу нацију. Вељко из те генерације зна на кога може да се ослони, а уз млађе играче који долазе и за које сам сигуран да ће се добро уклопити, мислим да можемо много више да урадимо.“

А када говори о томе шта му дрес Србије значи, Бабић не оставља простор за дилему:

„Обожавам да играм за репрезентацију. Сваки тренутак проведен овде ме додатно испуњава. Волим своју земљу, волим овај грб, волим химну и волим да будем са овим момцима.“

НАЈБОЉИ ТЕСТ ЗА ОНО ШТО ДОЛАЗИ

Резултат је увек важан, али сусрети са Холандијом, Немачком и осталим селекцијама европског врха за Србију имају и шири значај. А дивизија Лиге нација доноси управо оно што је „орловима“ потребно у процесу стварања екипе за наредни велики квалификациони циклус – континуирано одмеравање са најбољима.

„Драго ми је што имамо прилику да играмо против оваквих репрезентација. Холандија и Немачка су у овом тренутку међу најбољим европским селекцијама, ту смо раније имали и Енглеску и Шпанију. Добро је да се одмеримо на овом нивоу и да видимо где смо у овом тренутку. То ће нам много значити пред квалификације за Европско првенство и у покушају да направимо тај искорак који нам недостаје.“

За Бабића, уосталом, Лига нација има и посебну симболику, управо у овом такмичењу започео је свој пут у А репрезентацији Србије.

„Тако је, против Шведске. Не правим разлику између утакмица. Свака ми је важна. Била то Лига нација или квалификације, посебан је осећај сваки пут када играш за репрезентацију.“

А Немачка? Прва асоцијација, занимљиво, није његов гол против Бугарске којим је Србији помогао да избори пласман на ЕУРО 2024.

„Прва асоцијација ми је гол Милана Ланета Јовановића. Гледао сам то Светско првенство као клинац, нашу победу од 1:0 и Стојкетову одбрану пенала Подолском. Наравно, и мој гол против Бугарске ми много значи, и лично и због тога што сам успео да помогнем екипи да после толико година избори Европско првенство.“

Од Лесковца и гола који је отворио врата Европског првенства у Немачкој, до новог пута у Минхен. За Срђана Бабића круг се на занимљив начин поново затвара.

А за Србију се један нови тек отвара.

Мечеви против најбољих не остављају много простора за грешку, али управо зато представљају најбољу могућу школу. Сваки минут против европске елите, свако искуство и свака лекција треба да послуже једном циљу, да „орлови“, када почне борба за ЕУРО 2028, буду спремни да направе следећи корак.