71. ИЗБОР НАЈБОЉИХ СПОРТИСТА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ | ОВАЦИЈЕ И ПЛАКЕТА ЗА ВЕЉКА ПАУНОВИЋА, СЕЛЕКТОРА СРБИЈЕ

Ноћ коју Република Српска и Бањалука памте, ноћ када су изабрани најбољи спортисти Републике Српске, али и ноћ када је Бањалука дугим аплаузом поздравила најдражег госта Вељка Пауновића, селектора Србије. Честитке, поздрави, велике емоције, обостране, испуниле су Бански двор у Бањалуци, а први човек српске репрезентације није крио захвалност за срдачну добродошлицу, леп пријем.

„Поштовани домаћини, уважени спортисти, тренери, чланови жирија, драги гости, пријатељи спорта,
Част ми је и задовољство што сам вечерас са вама, овде у Банском двору, на манифестацији која из године у годину чува традицију, награђује спортска достигнућа и пружа инспирацију младим генерацијама Републике Српске.
Морам овом приликом да поменем име човека који је баш овде у Бањалуци оставио неизбрисив траг и прошле сезоне са Борцем направио сензационалан успех у Лиги конференција, а није више међу нама. Наравно, реч је о Младену Жижовићу који је преминуо на утакмици у Лучанима и члановима његове породице желим још једном да упутим изразе најдубљег саучешћа.
Имао сам прилику и раније да долазим у Бањалуку и сваки пут осећам исту топлину, енергију и искрену гостољубивост. Бањалука је спортски град, град праве емоције, и сваки долазак овде је за мене посебно искуство.
Ове вечери, поред тога што уручујемо признања, на првом месту славимо оно најважније у спорту: рад, одрицање, веру, тимски дух и победе које се остварују, како на терену, тако и ван њега. Сваки награђени спортиста носи у себи не само таленат, већ и карактер. И у томе лежи суштина.
Као селектор А репрезентације Србије осећам искрено задовољство и понос јер не постоји кутак наше земље и региона из којег немамо подршку, али подршка из Републике Српске је нешто што се посебно осећа. Ми је чујемо пред сваку утакмицу, осетимо је у порукама, у навијању, у атмосфери док певамо химну. То је огромна снага коју носе наши момци, и хвала вам на томе.
Никад не заборављамо да је део наше фудбалске породице и ваш. Из генерације која је 2015. године освојила свет, која нам је свима донела толико радости, неколико момака је родом из Републике Српске: Мијат Гаћиновић, Срђан Бабић… тој генерацији припадају и Михајло Ристић и Лука Јовић…они су пример како заједничка спортска прича прелази границе и спаја људе.
Данас, када гледамо будућност фудбала и спорта у целини, видимо младост, ентузијазам и потенцијал. Ако тај потенцијал обојимо вредностима које сте вечерас показали, поштењем, тимским радом и поштовањем, онда успех није питање тренутка, већ питање времена.
Зато вечерас, осим честитки, желим да вам пошаљем још једну поруку: наставите да сањате велике снове, јер они који сањају, они и окупљају, мотивишу и мењају оне око себе.
Хвала вам на позиву, хвала на части што сам вечерас са вама. Осећам се овде као међу својима и знам да ће сваки мој повратак у Бањалуку бити једнако леп и срдачан.
Честитам свим лауреатима и желим вам много успеха у години која долази.
Живели и срећно!“ поздравио је присутне селектор Србије, Вељко Пауновић и посебно Срђана Бабића, који се опоравља од тешке повреде али је смогао снаге да дође на свечаност у Бањалуци.

Најбољи спортиста Републике Српске за 2025. годину по мишљењу стручног жирија, а у организацији Гласа Српске је фудбалер бањалучког Борца Давид Вуковић. Са одлуком стручног жирија усагласили су се и читаоци Гласа Српске јер је Вуковић добио највише гласова на друштвеним мрежама и СМС гласању, па му је припала и награда публике.

Фудбалери Борца били су апсолутни хит у европским такмичењима, а њихов пласман у осмину финала одушевио је не само Бањалуку и Српску већ и регион. Велики допринос тим успесима дао је управо млади фудбалер Вуковић. Друго место ове године припало је тенисеру Андреју Недићу.  Према одлуци жирија треће место припало је одбојкашици Гацка Ани Гајић.

Пре девет година Глас Српске је одлучио да додели и посебну награду „Најбољи спортиста из Републике Српске“ како би наградио оне који наступају ван наших граница.

Џудиста Немања Мајдов био је одличан и ове године и пети пут добија ову награду. Сјајни џудиста из Источног Сарајева освојио је бронзу на Гренд слему у Абу Дабију, док је постао и клупски вицешампион Европе са Црвеном звездом, гдје је у финалу остварио три победе. Награда „Златно перо“ Лимун Папић, намењена најбољем спортском новинару – припала је Александру Колунији.

Повељу за изузетан подухват године добио је боксер Томислав Вукомановић. Млади такмичар је показао шта значи снага воље у животу и да за њега није било одустајања. Од одрастања у Дому за незбринуту дјецу „Рада Врањешевић“ дошао је до две профи титуле, а ове године је освојио WBC Интерконтинентални сребрни појас.

Нажалост ову годину је обележила и велика трагедија. Фудбалски свет је остао без Младена Жижовића, творца највећих успеха Борца на међународној сцени. Бањалучани су под његовим вођством дошли до осмине финала Лиге конференције и одушевили фудбалску Европу.

Његов прерани одлазак потресао је све љубитеље спорта. Плакету је по жељи породице примио Вељко Пузигаћа, а уручио му је члан жирија Саша Кајкут. Ове године додељена је и плакета за златни јубилеј. Фудбалски клуб Леотар је прославио век постојања. Требињски клуб је први шампион заједничке лиге БиХ, био је освајач дупле круне у Републици Српској, а наступао је и у европским такмичењима.

У бившој Југославији је био најдуговечнији уредник у Гласу Српске – Дарко Грабовац. Плакету за најбољег тренера у 2025. години добио је тренер Боксерског клуба Обилић као и селектор женске боксерске репрезентације Србије Мирко Ждрало.

Плакета за изузетна достигнућа у параолимпијском спорту ове године припала је Александру Ђурићу, члану Одбојкашког клуба инвалида Бањалука. Ђурић је освојио титулу и Куп Републике Српске, док је Бањалука освојила треће место у Евролиги.

Као репрезентативац Србије освојио је 4. место на Европском првенству у Ђеру, гдје је проглашен за члана идеалног тима и то на позицији сервер.

Плакета за животно дело додељена је постхумно легендарном боксеру и сјајном спортском раднику Драгомиру Драгану Батару.

Плакету за допринос, развој и унапређење специјалних и паралелних веза из области спорта Републике Србије и Републике Српске, припала је Вељку Пауновићу, селектору фудбалске репрезентације Србије.