Пред Србијом је месец истине, два новембарска дуела која ће нам одредити судбину у овом циклусу Лиге нација. Први је 15. новембра у Цириху, против Швајцарске, други три дана касније, против Данске у Лесковцу. И није тајна да се Орлови практично од првог циклуса суочавају са бројним повредама, сада и картонима због којих за меч у Цириху селектор Драган Стојковић неће моћи да рачуна на Страхињу Павловића и Страхињу Ераковића. Али у мору лоших, има и добрих вести, а једна од њих свакако је повратак играча који је кроз свој репрезентативни стаж дао много Србији. Пре свега два злата у узрасту до 19 и 20 година, јер је као члан омладинске репрезентације освојио најпре Европу, затим и свет. Блистао је и на минулом Првенству Европе у Немачкој, али због повреде није га било све до сада у овом циклус Лиге нација. Србин рођен у Базелу, један од оних бисера који је могао да бира репрезентацију, али како за сајт Фудбалског савеза истиче, он ниједног тренутка није имао дилему, јер срце је рекло Србија – Милош Вељковић. Можда и најзахвалнији саговорник пред меч са Швајцарском, земљом у којој је фудбалски проходао.
-Недостајала ми је репрезентација – не крије сјајни дефанзивац.- Гледао сам претходне четири утакмице јер нисам могао да играм због повреде, сада опет ту, срећан наравно. Морам да кажем се налазимо у сасвим солидној позицији пред последња два меча, изгледали смо добро у овом циклусу Лиге нација и било би лепо да на крају сви будемо задовољни епилогом.
Повратак у најбољи национални тим је у правом тренутку, јер селектор Стојковић има доста проблема због одсуства појединих играча у задњој линији, због повреда и картона. Зато и питање да ли је Милош потпуно спреман за предстојећа искушења.
-Да, сада сам на сто одсто. Имао сам упалу Ахилове тетиве, био сам осам, девет недеља ван ритма, није било лако. Све је то фудбал. Вратио сам се у Менхенгладбаху где сам одиграо полувреме, а против Холштајн Кила у последњем колу цео меч. Осећам се заиста добро. Са клубом сам остварио победу пред ову паузу, што свима много значи, како би са више оптимизма дочекали наставак сезоне. Желимо пласаман на место које води у Европу, неће бити лако, али мислим да смо на добром путу. Што се тиче шампионске трке, Бајерн је фаворит, Леверкузен и Дортмунд мало „кашљуцају“, нису на нивоу из претходне сезоне.
Повратак Вељковића много је значио Вердеру. али сада и Србији. Лек на рану после суспензија због картона Павловића и Ераковића. Шта можемо да очекујемо у Цириху?
-Прво да кажем свидело ми се како смо изгледали на претходним утакмицама, како смо се борили, без обзира што резултат није био који смо желели против Шпаније у Кордоби. Изгледамо као тим, а сваки играч увек недостаје. То се решава тимском игром, одсуство сваког играча. Пред Европско првенство смо се у дефанзиви консолидовали, после првенства су дошле повреде, али увек има играча спремних да ускоче. Швајцарска? За мене увек посебан меч, јер породица ми и даље живи у Базелу, један део је у Србији. Први пут играм са репрезентацијом у Швајцарској, дакле за мене поновићу, посебан осећај.
Није тајна да имамо много играча са српским коренима који су рођени у Швајцарској, неки од њих имају дилему за коју репрезентацију да играју. Када би слушали Милоша Вељковића, који савет би им дао?
-Нека слушају срце. Наравно и породица је ту да помогне у избору, али играч не сме да има дилему. Ја сам имао одлично искуство у млађим селекцијама Фудбалског савеза Србије, касније у А репрезентацији. Из тих јуниорских дана, има нас доста из генерације 95. нас који смо били у Литванији и на Новом Зеланду. Фантастично искуство и срећа за мене, тешко ми је све то да опишем, једноставно следио сам и слушао срце, доживео незаборавне тренутке. Све то ми је касније помогло да пуним срцем прихватим обавезе у најбољој селекцији.
Идуће године је десет година од Новог Зеланда, невероватног успеха српског фудбала, освајање фудбалске планете у узрасту до 20 година?
-Као да је све било јуче или пре годину дана. Непоновљиво искуство.
Да се вратимо на Швајцарску, имају и они доста проблема, повређених играча.
-Искрено слабо пратим дешавања у њиховој селекцији, али имаћемо све информације од чланова нашег стручног штаба. И то ће ми бити сасвим довољно.
Који је најјачи утисак Милоша Вељковића у досадашњем делу овог циклуса Лиге нација. Да ли је то оно издање против Шпаније у Београду или можда победа против Швајцарске у Лесковцу и онај гол Митровића.
-Гол Митровића. Невероватно шта је све урадио. Навикао нас је на други тип реализације, знамо сви колико мало простора му треба да постигне гол главом или ногом, углавном из шеснаестерца. Сада је најпре стигао лопту коју је цео стадион видео да одлази у аут, онда укључио турбо и све нас одушевио, постигао фантастичан гол. Истакао бих целу екипу у том мечу, карактер који смо показали, јединство, борбу. Били добри у офанзиви и дефанзиви, дисали смо као тим.
На крају, после титуле првака Европе и света у млађем узрасту, учешћа на два светска и једно европско првенство, а тек му је 29 година, који је наредни циљ момка рођеног у Базелу?
-Пласман на наредно Првенство света у САД, Канаду и Мексико 2026. и пролаз у нокаут фазу такмичења. То желимо сви, дугујемо то Србији, да направимо тај (ис)корак – закључио је „златни орлић“ српског фудбала Милош Вељковић.