Ускоро су основани и БАСК, Српски мач, Соко, Душан Силни...Појава све већег броја клубова омогућила је и играње већег броја утакмица, али временом се појавила и природна потреба за одмеравањем снаге преко границе. У овакву авантуру први су се одважили чланови "Српског мача". За пролеће 1911. заказали су утакмицу у Загребу против ХАШК. Управа није одобрила ову утакмицу, али играчи су својевољно отпутовали у Загреб, уз одлуку да не играју под именом клуба већ као "репрезентација Краљевине Србије".

Иако су утакмице биле незваничне, пријатељског значаја, прво су појављивање Србије на фудбалском терену и значајна су тачка на пропутовању кроз историју. Прву утакмицу репрезентација Србије одиграла је 19. маја 1911. и од ХАШК изгубила 0:8. Већ следећег дана, 20. маја, одиграла је и други меч против истог противника и поражена је 0:6. Загребачке новине извештавале су о овим утакмицама уз доста похвала за труд српских фудбалера који су се одважили да изађу на мегдан много бољем противнику. Новине у Србији показале су већ тада да српска јавност поразе не прихвата лако и како саставни део игре. Још ригорознија је била управа "Српског мача". Искључила је непослушне фудбалере из клуба.

bskБунтовници се нису одрекли игре и 1. септембра 1911. основали су Београдски спорт клуб (БСК). У наредне три деценије, до Другог светског рата, овај клуб доминирао је српском сценом и постао најбољи и најтрофејнији тим Краљевине Југославије, са пет титула првака државе. После Првог светског рата промењене су границе држава на Балкану. Створена је прво Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, преименована 1. децембра 1919. у Краљевину Југославију. Србија је добила укућане од Триглава до Ђевђелије и фудбал је добио нови облик.

Држави је потребна фудбалска кућа и 18. априла 1919. на састанку у Загребу основан је Југословенски ногометни савез. Оснивачкој скупштини у Загребу председавао је Данило Стојановић, лекендарни Чика Дача, оснивач "Шумадије", "БСК" и још неколико клубова, издвајајући тако Србију као најснажнију потпору државног фудбалског савеза.

За првог председника ЈСН именован је Хинк Вирт, а у управу су ушли представници главних центара. Београд је представљао Бошко Симоновић, студент архитектуре на Загребачком свеучилишту, касније и селектор репрезентације.

Одмах је донета одлука о регионалној подели. Србија је окупљена у Београдски подсавез, који је обухватао је Војводину, ужу Србију и Косово и Метохију. Тако се 18. април 1919. сматра и почетком рада данашњег Фудбалског савеза Србије.

Окупљање у велику организацију поспешило је оснивање клубова. Већ до 1930. у Београду је регистрован 51 клуб, док је Београдски лоптачки савез укупно бројао 91 члана. Повећање броја клубова и квалитета условило је и организацију такмичења, па је у Београду већ 1920. одиграно прво првенство градских клубова.

Најбољим клубовима градска поља постала су тесна и 1923. године организовано је прво првенство државе. Играна су са повременим прекидима до 1940, а у том периоду најбољи српски клубови освојили су седам наслова државног првака, БСК пет и СК Југославија два.

даље

Архива